ФЕЉТОН - ФРАНЦ ФЕРДИНАНД ЈЕ БИО СИМБОЛ ДРЖАВЕ ХАБЗБУРГА: "Видовдан четрнаесте" није нестао ни када су крајем 1918. топови утихнули

МЛAДОБОСАНЦИ су веровали да власт у Босни и Херцеговини угрожава њихова природна права, због тога текстови о праведној владавини и о суверенитету заузимају важно место у омладинским часописима.

Трифка Грабежа, Недељка Чабриновића, Данила Илића (са шеширима) и Принципа воде на суђење, Фото Архив САНУ

Први број листа „Зора“ објавио је превод „Деклерације о правима човека и грађанина“. Тај чин представља изузетно снажан симбол који показује у ком правцу се идеолошки орјентисала Млада Босна. Текстове о праведној владавини обевазно су пратили и текстови који су покушавали да дају одговор на питање: шта учинити у случају да власт није праведна? Млада Босна није прихватила насиље као средство политичке борбе на самом старту. Али након жестоке реакције сарајевске полиције током демонстрација у пролеће 1912. године и након бројних хапшења омладинаца, више није било дилеме у ком се правцу треба кретати и који је једини преостали правац деловања.

Митриновић је истицао да парламентарна борба у непарламентарној држави нема никаквог смисла. Омладинци су се полако окретали ка насиљу. Са приближавањем лета 1914. године, број преведених текстова руских анархиста сразмерно је растао. Најратоборнији ђаци покушавали су да своју борбеност пренесу и на шире масе, међутим, нису успели. Са резигнацијом су погрдним именима називали своје сународнике који нису били спремни да посећују тајне ноћне састанке и који нису били ради да раде на уништавању Монархије.

МЛАДА БОСНА никада није успела да постане масовни покрет. Спремност да се живот жртвује у борби против Хабзбурга била је карактеристична само за један део омладине.

Борбеност поезије футуриста, снага Мештровићеве скулптуре, елан Бергсона и снага Ничеа, били су ту да дају ветар у леђа, да повуку и понесу у борбу омладинце који су били суочени са ауторитарном државом, са тежином живота у Босни и Херцеговини али и са одсуством сваког разумевања са сопственим очевима. Франц Фердинанд никада није постао мета због своје личне политике и ставова, о којима омладинци готово да и ништа нису знали. Он је постао мета као симбол државе Хабзбурга, као престолонаследник и као отелотворење највише власти. Атентат је имао за циљ да распали масе. Веровали су да ће након атентата спонтано доћи до побуне народа широм Монархије. Изузетна жеља за уједињењем, спремност на сарадњу са другим јужнословенским народима и посвећеност демократији као политичком принципу који стоји изнад свих осталих, приближава Младу Босну општем току српске историје на почетку XX века. Са друге стране, Млада Босна је ипак посебна и другачија. Гаврило Принцип и његови саборци чинили су нову генерацију, која је одрастала у ауторитарној феудалној земљи и чије је животно искуство од најраније младости била испуњено турбулентним политичким догађајима.

„И ДОК НАС траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године. Јер то лето, лето 1914, жарко и мирно лето, са укусом ватре и леденим дахом трагедије на сваком кораку, то ја наша права судбина“.  Овако је двадесет година након Сарајевског атентата сведочио Иво Андрић. Историјски, политички и културни значај Сарајевског атентата није ишчезао када су, полако, један по један, главни завереници, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић умирали и када су тајно сахрањивани како им се гробно место не би знало. Значај „Видовдана четрнаесте“ није нестао ни када су топови утихнули крајем 1918. године. Иако се земља коју је Принцип желео да уништи и она коју је желео да створи, Аустроугарска и Југославија, већ дуго не налазе у географским атласима, већ само у историјским, није погрешно рећи да се последице Сарајевског атентата осећају и на почетку XXI века.

Током XX и на почетку XXI века, Сарајевски атентат је више пута оживљавао, поново је постајао актуелан и о њему се говорило посебно у годинама криза и у годинама политичких промена. Андрић се након 1934. године више пута враћао „четрнаестој“. У свом најпознатијем роману написао је: „Лето 1914. године остаће у сећању оних који су га овде преживели као најсветлије и најлепше лето које се памти, јер у њиховој свести оно сја и пламти на читавом једном џиновском и мрачном хоризонту страдања и несреће, који се протеже до у недоглед“.  

МЛАДИ Андрић је током Првог светског рата био сведок свог страдања становништва, хапшења, шуцкора, затвора и интернирања, који су се догодили након атентата и избијања рата. Међутим, упркос свему томе, Андрић ипак говори о „најсветлијем и најлепшем“ лету.

Oн ни не помишља да Принципов чин назове скупом грешком. Андрићеве речи постају у потпуности јасне тек уколико се њихов читалац присети да су написане у окупираном Београду током Другог светског рата. Можда је управо Андрић гледајући са свог прозора немачке војнике како патролирају центром Београда могао да разуме Гаврила Принципа боље него што је у стању човек с почетка XXI века.

Млада Босна, неформална скупина младих идеалиста, сишла је са историјске позорнице убрзо након Сарајевског атентата. Сећања преживелих помажу да се реконструишу судбине завереника након хапшења. За сарајевске атентаторе није било милости.

„Нajмилиja им je билa зaбaвa нaизмeничнo шaмaрaњe. Зaвeрeник или нeдужнa ухaпшeнa oсoбa, биo je рaширeних руку привeзaн зa двa супрoтнa зидa дугим ужeтoм, тaкo дa сe нигдe ниje мoгao пoмицaти. Двojицa би гa тaдa сa свaкe стрaнe лицa бeздушнo шaмaрaли дoк нe пaднe oд умoрa. Глaвa жртвe клaтилa би сe, кao измeђу двa нaкoвњa, дoк нe би изгубилa свeст. Taдa je дoлaзилo пoлeвaњe вoдoм и oбнaвљaњe прoцeдурe.“ 

Завереници су се суочили и са чупањем косе, ударањем корбачима по ногама, али и са гажењем по стомацима и клештима за стезање ноктију. У најтоплијим данима везивани су за стубове у двориштима затвора. Сарајевска полиција је желела да освети свог престолонаследника, а границе хуманог третирања ухапшених су лако прелажене.

АТЕНТАТОРИ су суђење дочекали са добрим моралом, јер управо тих дана чули су се српски топови, који су у офанзиви војске Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у септембру 1914. године стигли до Романије, односно до Пала. Попут својих руских узора, на суђењу су се држали ведро. Смејали су се начину на који су ходали. У притвору су носили тешке букагије које су им први пут скинуте на суђењу. Навикли на тежак терет на једној нози, у судници су ту ногу несразмерно подизали од патоса. Било је тешко привићи се на ход без окова. Тужилац је тврдио да је атентат био чин великосрпске пропаганде и тражио је да суд „уклони из друштва ове несретнике као што се чир из тела уклања“.  Свесни да су без икакве шансе за фер и поштено суђење, атентатори су читавом процесу приступили растерећено. Адвокат Недељка Чабриновића, уместо да га брани, придружио се нападима тужиоца, на шта је Чабриновић поручио: „после овакве одбране није остало ништа за оптужбу“.

Као доказ против оптужених, током суђења су читани анти-аустријски памфлети организације Народна одбрана. Том приликом Чабриновић се јавио за реч и истакао да је захвалан тужилаштву што је памфлете изнело као доказни материјал, јер он сам није стигао да све те памфлете сам прочита, а таква лектира, рекао је, „охрабрује дух и развесељава“. Судија је потом забранио даље читање памфлета Народне одбране, јер то није било „здраво за оптужене“.   Повод за шалу била је и прва варијанта оптужнице.

Истицано је божанско порекло хабзбуршке власти и у складу са тим у оптужници је стајало да је Бог спасио престолонаследника од бомбе али да је Бог превидео Принципа. Оптужени су у шали затражили да се приведе Бог, а да се они као невини пусте.

СОПСТВЕНА ПОЛИТИКА

СТАСАЛА је прва генерација деце из народа која се докопала европских градова и универзитета, одакле су у Босну и Херцеговину почели да шаљу књиге. Постепено, околности и идеолошки узори окретали су младобосанце ка политичком насиљу. Принципова генерација, пуна мржње према Аустроугарској, неспремна да слуша савете старијих који су говорили да треба бити стрпљив, створила је сопствену политику. Зато је Гаврило убио Фердинанда. 

 СУТРА: МЛАДА БОСНА И ПРИНЦИП ПОЛИТИЧКИ ОСЕТЉИВА ТЕМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧКА ВЛАСТ УВОДИ ВОЈНУ ДИКТАТУРУ САМО ЗА СРБЕ: Гаврило Принцип и другови залагали су се за стварање националне државе

11. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДЕМОКРАТСКИ КАРAКТЕР НОВОГ НАЦИOНАЛИЗМА: Омладина није одлазила у цркве из религиознх разлога већ да буду одани "нашој цркви"

10. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - РАЂАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА И НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ: Младобосанци су били убеђени да ће добити онолико слободе колико слободе освоје

09. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУКОБИ ОЧЕВА И ДЕЦЕ ОКО СХВАТАЊА СЛОБОДЕ: Омладина је била за директну акцију и без стрпљења за тактичку политику старијих

08. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације