ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА РОМАНТИЧНА ПАНСЛАВИСТИЧКА ОСЕЋАЊА: Београђани су 6. јула 1940. поздравили долазак совјетског посланика Виктора Плотњикова

ИНИЦИЈАТИВУ за што брже васпостављање редовних дипломатских односа покренула је Југославија 9. јуна 1940. године, стављајући до знања да би у СССР, у својству опуномоћеног министра, био упућен др Милан Гавриловић, сенатор.

Мустафа Голубић је 1940. радио за совјетску војну службу, Фото " Википедија"

У оквиру започетог процеса нормализације, Агенција ТАСС обавестила је агенцију „Авала" о постављању два дописника у Београду, али је њихов долазак одложен до доношења одлуке о обнављању редовних дипломатских односа. Совјетска влада је 20. јуна прихватила предлог југословенске владе за успостављање дипломатских односа две земље. Совјетски амбасадор је желео да садржина нота о „установљењу" односа (не „обнове", како је стајало у југословенској дипломатској комуникацији) буде топлија од садржине нота намењених приликом установљивања дипломатских односа са другим државама, као што је, на пример, била Мађарска.  Краљевска влада је дала агреман за Виктора Плотњикова, као посланика СССР у Краљевини Југославији. Комунике о обнављању односа издат је 24. јуна 1940. године.

Совјетски Савез појачавао је интерес за Балкан, рачунајући пре свега на Бугарску, где су у народу била јака словенска осећања и будила сећања на улогу Русије у стицању бугарске независности, али и на Југославију. И у једном и у другом случају совјетска политика је користила два колосека општења: преко својих званичних органа и преко Коминтерне, која је држала под својом контролом секције и у овим и другим земљама. Комунистичке партије су у својој активности и освајању простора више него користиле ову словенску компоненту, иако официјелна „Русија" није била присталица пансловенства, гледајући у њему само прагматистичко средство своје државне политике. Совјетски утицај у Бугарској могао је да постане противтежа владиним круговима германофилски расположеним, који су са осталим политичким снагама сродне оријентације полагали сву наду у Немачку и њој се „слепо покоравали", по мишљењу грчког министра иностраних послова. Грчка влада је, према анализи свог првог дипломате, видела у совјетском присуству могућност јачег манифестовања антагонизма у будућности између Немачке, Италије и СССР  на целом Балкану, у чијем су сукобу мале балканске земље могле да нађу гарантију за одржање постојећег стања на полуострву. Није се, међутим, уочавало даје Немачка већ успела да оствари своју „хегемонију", што јој је омогућавало да „наметне своју вољу и обезбеди поштовање својих интереса на Балкану, који су у поређењу са совјетским и италијанским интересима у економском погледу несразмерно крупнији.

ПОСЛЕ  слома Француске последице нису могле да се не осете и у комунистичким партијама Европе и света, па тако и у КПЈ. Тим пре, што је СССР преко Коминтерне наменио КПЈ активнију антифашистичку позицију на Балкану, за разлику од других партија, пре свега Бугарске, настојећи да преко ње стави до знања Немачкој своје интересе на Балкану.

Стога у развитку КПЈ и њеном понашању према савезу СССР и Немачке из августа 1939. године, па до напада на СССР 22. јуна 1941. и стварања фактичке ратне коалиције СССР и Велике Британије у суштини разликујемо три фазе. Неочекивани „брак" између фашизма и Стаљиновог социјализма није прошао без изненађења и у КПЈ, иако су се могли чути гласови да је у питању тактика, привремено решење, израз стаљинског генија у спољној политици да се неутралишу западне силе и њихова дволична политика према СССР. Од тада па до капитулације Француске КПЈ је „бацила" пароле и износила оцене углавном карактеристичне и за друге комунистичке партије; напуштала се политика Народног фронта, осуђивала оба ратујућа блока као империјалистичка, нападало на социјалдемократију као слугу националсоцијализма и фашизма; поједине регионалне организације (Црне Горе) позивале су на демобилизацију у изразитом дефетистичком духу, што је Политбиро ЦК КПЈ накнадно критиковао; подржавани су штрајкови у војној индустрији, нарочито тромесечни штрајк радника аеронаутичке индустрије у Београду.

У ПРОГЛАСУ ЦК КПЈ од маја 1940. „Свим ратним хушкачима и клеветницима наше Партије", поводом проширења рата на Белгију и Холандију, тражено је да се Југославија не увлачи у рат, који је империјалистички. „Ми смо раскринкали енглеске и француске империјалисте као ратне хушкаче који желе и друге народе увући у рат да за њих ваде кестење из ватре, раскринкавали смо њихове лажи да се они тобоже боре за независност малих народа, за слободу и демократију, јер чињенице јасно говоре сасвим обрнуто, тј. да се они ничим не разликују од својих противника и по питању прогона радничке класе и националног угњетавања".  Проглас је пресликавао Стаљинову процену међународне ситуације. Рат је означен као империјалистички рат за нову поделу света. Тражено је успостављање дипломатских односа и закључење пакта о узајамној помоћи са СССР, с „неутралном и најјачом силом света", која је кадра да брани и штити своје савезнике. Одбацују се напади да комунисти слабе отпорну снагу земље, чак изражавањем спремности да бране земљу под условом да се предузму одређене мере - ослонац на СССР и хитно успостављање демократских слобода и права читавог радног народа.

РЕЧ је о противречној линији 1939-1940, када је и КПЈ плаћала цену Коминтерни и неочекиваном Стаљиновом заокрету. У писму ЦК КПЈ, КП Француске од јула 1940. стоји, између осталог: „Данас, када је француски народ бачен у бездан неописивих патњи, Ви опет стојите на челу француског радног народа, Ви једини браните његове истинске интересе. Не само француске, него и радне масе читавог свијета данас знају да сте ви били у праву када сте за све вријеме империјалистичког рата, који су водили француски империјалисти са гарнитуром Даладје - Блум - Рено, говорили француским и свим радним људима да је то рат француских империјалиста. Оне знају да сте ви били у праву када сте говорили да ће француски народ бити бачен у најбарбарскије ропство њемачких империјалиста, ако француски народ изгуби савезника СССР-а". КПЈ је изражавала веру у КПФ да ће срушити „тиранију прокоцканих француских империјалиста и туђих империјалистичких окупатора". „Утолико је више свјестан међународни пролетаријат да је у тим тешким данима по француски народ потребно развити најзамашнији покрет револуционарне солидарности са француским пролетаријатом и читавим француским народом, развити најзамашнију борбу против новог Версаја који би поробио француски народ, против Компјења, за мир без анексија, за мир са пуним правом нација на самоопредељење". )

ДОЛАЗАК совјетског посланика Виктора Плотњикова у Београд, 6. јула 1940, искоришћен је за манифестације у прилог СССР. Класни синдикални покрет Београда почетком јула 1940. упутио је позив грађанима на дочек Пљотникова, у коме стоји: „Долазак претставника прве и једине у свету радничко-сељачке државе, једине земље мира, слободе и напретка, претставља за нас један од највећих празника. Цео наш народ дугује неизмерну захвалност великом совјетском народу што је својом политиком мира спасио Балкан - и нашу земљу - од пожара империјалистичког рата". Полиција је ухапсила 500 грађана и блокирала улице, али се приликом дочека у побочним улицама ипак нашло око 5.000 грађана. Исте вечери приређене су манифестације на Теразијама и на Карабурми. '

Совјетски Савез је утицао на догађаје у Југославији преко свог посланства у Београду (колико год се пазило да Посланство не постане мета официјелне критике и немачких интервенција у Москви), обавештајне војне службе пуковника Мустафе Голубића и КПЈ.

Подстицана су „романтична панславистичка осећања", жива у Србији, Црној Гори, међу Србима уопште. Посебна активност остваривана је преко Комунистичке партије Југославије, повезане са Коминтерном и под утицајем њених директива.

СОВЈЕТИ НА БАЛКАНУ

АКТИВНИЈЕ  совјетско мешање у југословенску спољну политику почело  је од половине 1940. везано за три готово синхронизоване чињенице: успостављање југословенско-совјетских дипломатских односа; повраћај Бесарабије и северне Буковине чиме је СССР фактички постао балканска земља и све интензивније немачко-британске борбе у југословенском  простору усмерене на стављање Југославије у однос зависности једне или друге супарничке силе.

 СУТРА: ЛЕПЕЗА АНТИСРПКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ЗЕМЉИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПОЧИЊЕ ДА ПОДИЛИЗИ СЛОВЕНИМА: Успостављње дипломатских односа са СССР унело стрепњу међу руском емиграцијом

22. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ МЕЊА ПОЛИТИКУ ПРЕМА МОСКВИ: Улога Русије у стицању независности била је дубоко урезана у свест српског народа

21. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕЧКИ И КОМИНТЕРНИНИ СТЕРЕОТИПИ О СРБИМА: Пројекат о "српској земљи", као аутономији који је влада израдила 1940. није остварен

20. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАЦИОНАЛНА РЕНЕСАНСА СЛОВЕНАЦА У КРАЉЕВИНИ: Стварање Бановине Хрватске је за део српског народа у Хрватској представљало издају

19. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације