ФЕЉТОН - БРОЗ ЛИЧНО БУЊЕВЦЕ ПРОГЛАСИ ХРВАТИМА: У разграничењу недоследно су примењивани етнички и историјски критеријуми

Пише: Академик Љубодраг Димић

12. 09. 2024. у 18:00

НАКОН Оснивачког конгреса КП Србије, Председништво АВНОЈ-а оформило је, 19. јуна 1945, Комисију за утврђивање предлога о разграничењу Хрватске и Србије, односно Војводине, како је стајало у предлогу.

ФЕЉТОН - БРОЗ ЛИЧНО БУЊЕВЦЕ ПРОГЛАСИ ХРВАТИМА: У разграничењу недоследно су примењивани етнички и историјски  критеријуми

УТИЦАЈ Титове сугестије у разграничењу са Хрватском угрожавале су српске интересе, Фото Стеван Крагујевић

Нико од чланова Комисије (чинили су је М. Ђилас, В. Крстуловић, М. Поповић, Ј. Веселинов, Ј. Златарић), није био стручно компетентан за решавање тако деликатног и сложеног питања, које је, уз остало, већ отворено у лето 1942. спором партијских организација Хрватске и Војводине око Срема. После шест дана рада, формалног обиласка граничног подручја, обављених „информативних” разговора са партијским функционерима на терену, Комисија је израдила извештај и поднела га, 26. јуна 1945, на седници Политбироа ЦК КПЈ. Несумњиво да је политичка одлука о разграничењу, у главним потезима, већ била донета, па је формирање и рад комисије више била формалност, пре свега изазвана постојећим спором партијских руководстава Хрватске и Војводине. Председник комисије М. Ђилас је о разграничењу реферисао на седници Политбироа од 26. 6. 1945 (присуствовали су Ј. Б. Тито, Е. Кардељ, А. Ранковић, М. Ђилас, С. Жујовић, М. Пијаде, А. Хебранг, С. Вукмановић, М. Маринко, К. Попивода, Б. Нешковић).

Пошто је од тог партијског тела одобрен, извештај је коначно завршен и потписан 1. јула 1945. Несумњиво да је и то један од показатеља партијског карактера донете одлуке. Решавање спорних питања референдумом (гласањем) одбацивано је констатацијом:

„Гласање је рат”. Закључак комисије био је следећи: „Привремена граница измећу Војводине и Хрватске треба да иде: од мађарске границе, ријеком Дунав до међе између села: Бачко Ново Село и Букин (бачко-паланачки срез); одатле преко Дунава између атара села: Опатовац — Мохово, Ловас — Бапска, Товарник — вароши Шид, Подграђе — Илинци, Адашевци — Мала Вашица, Липовац — Батровци, Строшинци — Моровић... Само се по себи разуме да би све територије западно односно источно од ових села требало да припадну Хрватској, односно Србији”.

У СВОЈОЈ суштини донета партијска одлука је само, на први поглед, била компромис.

Неуважавање промена демографске структуре становништва настале геноцидом, занемаривање резултата усташке колонизације, рачунање Буњеваца као Хрвата (то је директна Брозова директива изречена на Оснивачком конгресу КП Србије), негирање учешћа српског народа у борби са окупатором, недоследно примењивање економских, етничких, историјских, географских критеријума, само су неки елементи који сведоче о методу рада комисије и страху Партије од српске превласти и мајоризације. На предлог Комисије села Шидског среза — Опатовац, Ловас, Товарник, Подграће, Адашевци, Липовац, Строшинци — припала су Хрватској. Предложено решење Комисија је сматрала привременим. У извештају су констатоване три групе спорних територија. У првој су се нашли срезови Суботички, Сомборски, Апатински, Оџачки (северно и североисточно од Дунава — Бачка) где је примењен етнички принцип, осим за Суботички срез и град Сомбор.

Њихово припајање Хрватској сматрано је неприродним. Другу групу спорних територија чинили су срезови Батински и Дардски (слив измећу Дунава и Драве — Барања) и ту су истакнути економски принципи и национални разлози. Одлучено је да Барања припадне Хрватској, иако историјски никада није била у њеном административном саставу (ни као аутономија у Угарској, ни као територија која је 1918. присаједињена Србији, ни као део Бановине Хрватске, ни као део НДХ) нити је имала хрватску већину становништва. Трећу групу спорних територија чинили су срезови Вуковарски, Шидски и Илочки (југозападно од Дунава — Срем) и ту су за основ разграничења узети национални састав и географски положај. По предлогу Комисије Винковачки срез је припојен Хрватској а Илочки Војводини.

Одлука Комисије за разграничење Председништва АВНОЈ-а суштински је погаћала српске националне интересе. О „природном путу” настанка граница није могло бити ни говора.

Привременост границе, како се показало, постојала је само у случају Илока који је убрзо постао део територије Хрватске. Реч је била о политичком маневру који је имао за циљ да умири већинско српско становништво у Илочком срезу и прикрије усташку прошлост те средине. Уз привременост границе су убрзо изгубиле и свој административни карактер.

ПИТАЊЕ разграничења Србије и Македоније отворено је 10. јуна 1945. захтевом више села Тетовског среза (Вратнице, Беловиште, Старо Село, Рогачево, Одри, Јежице, Орашје и Нераште) да буду припојена Србији. Спорова је било и у срезу Кривопаланачком (села Магренце, Дерман, Нерав, Метежево и Огут), око цементаре „Шар” и коришћења шума на Шар-планини. Постојала је и тежња федералне Македоније да у њен састав уће територија око манастира Прохор Пчињски. Гранични простор није било лако историјски и етнички прецизно одредити, што је отежавало посао на разграничењу две федералне јединице. У извештајима партијске провенијенције може се регистровати настојање „македонских другова” да простори јужно од Врања уђу у састав Македоније. У питању је простор Јужне Мораве и горње Пчиње који, пре 1912, није био у саставу Србије. Те делове територије Србије, према извештајима Покрајинског комитета Србије из септембра 1944, „где живи искључиво српски живаљ са старим борбеним традицијама” македонски комунисти „сматрају Ристовачком Македонијом” и своје право аргументују чињеницом да „су и своје Собрање изабрали на територији Пчиње у, како кажу, историјском манастиру Св. Прохор Пчињски”. У последњим месецима рата било је актуелно и питање среза Прешево који је изузет из надлежности Окружног комитета КПЈ кумановског и ушао у састав врањског партијског округа. Та промена у партијској структури суштински је увела Прешевски срез у састав Србије. Према подацима из писма Покрајинског комитета КПЈ за Србију од 6. новембра 1944, упућеном Обласном комитету КПЈ за Косово, укључивање среза Прешево у Врањски округ сматрано је привременим док не доће у састав партијске организације Косовско-метохијске Области. Сваки од наведених спорова разрешавале су ad hoc формиране партијско-државне комисије. Спорови су наставили да тињају и после новембра 1948. Посебно је било актуелно питање разграничења на простору који су македонски кадрови називали Ристовачка Македонија а српски Пчиња.

ТЕРИТОРИЈАЛНО-административних проблема при разграничењу Србије и Црне Горе, сем неколико мањих неспоразума око коришћења шума у Метохији, није било. Граница је утврћена након поделе Санџака. Од развођа Ђехотине и Лима до тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Косовско-метохијске Области на Мокрој Гори граница се подударала са старом српско-црногорском границом успостављеном након Првог балканског рата 1912. У одговору на циркуларно писмо Министарства за конституанту од 20. августа 1945, у коме се, уз остало, говори и о потреби утврђивања граница федералних јединица, Председништво Министарског савета Црне Горе је указивало на проблем разграничења са Србијом код Пљеваљског и Пријепољског среза. У одговору на исти допис Председништво владе федералне Србије је указало да само два села на граници новопазарског округа траже издвајање из састава Србије и припајање Црној Гори.

ГРАНИЦА СА БОСНОМ

ОДНОСЕ Србије и Босне и Херцеговине оптерећивао је тежак положај Срба у БиХ, питање повратка избеглица и имовинско правна питања. Упоредо са тим постојали су и спорови око коришћења обрадиве земље који су, на потезу од Зворника до ушћа Дрине у Саву, повремено избијали измећу земљорадника са територије Србије (срески НО Мачва) и Босне и Херцеговине (срески НО Бијељина). Узрок спора била је периодична промена корита реке Дрине. Спорове су, без ексцеса, разрешиле владе двеју република 1948. године. Дрина је узимана као неоспорна гранична линија две федералне јединице. Од планине Звијезде, источно од Вишеграда граница измећу Србије и Босне и Херцеговине је пресецала доњи Лим.

 СУТРА: БРОЗ ТАКТИЧКИ РАЗБИЈА „БЛОК СРПСКЕ РЕАКЦИЈЕ"   

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

МЕЛАНИЈИНЕ ГОЛЕ СЛИКЕ У УДАРНОМ ТЕРМИНУ: Руси објавили наге фотке прве даме САД - како је изгледала 2000.

МЕЛАНИЈИНЕ ГОЛЕ СЛИКЕ У УДАРНОМ ТЕРМИНУ: Руси објавили наге фотке прве даме САД - како је изгледала 2000.

РУСКА телевизија приказала је голе слике Меланије Трамп и то у емисији "60 минута" на мрежи Русија-1, најгледанијем каналу у земљи, док се расправљало о утицају повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

10. 11. 2024. у 10:41

Коментари (0)

ПОНАВЉА СЕ УТАКМИЦА ЗБОГ ГРЕШАКА СУДИЈА! Српски кошаркаш не може да верује шта га је снашло