ФЕЉТОН - БРОЗ ТАКТИЧКИ РАЗБИЈА „БЛОК СРПСКЕ РЕАКЦИЈЕ": Целокупна спољна и унутрашња политика ДФЈ била је у рукама партијског руководства

ВОЈНИ успеси, промена међународне ситуацијеи пораст међународног утицаја пресудно су утицали да народноослободилачки покрет буде конституисан на ниво државе, која је понела неформални назив „демократска федеративна Југославија”.

ФОРМАЛНОСТ Милан Грол је у новој влади требало да представља Србију , Фото Википедија

Међународно признање револуционарних промена захтевало је да КПЈ прихвати компромис и, као несумњиви уступак, у структуру нове власти инкорпорира неке монархистичке установе (Намесништво), пристане на формирање мешовитих тела (Привремена влада ДФЈ, Привремена народна скупштина), сагласи се са постојањем вишестраначке политичке структуре. Пристанак на дате уступке био је мотивисан проценом да развој догађаја наговештава коначну победу народноослободилачког покрета и убеђењем да КПЈ има снаге да највећи део савезничких услова модификује, неутралише или сасвим игнорише.

У партијском врху је преовлађивало мишљење да у систему власти успостављеном у рату Намесништво, са својим скромним ингеренцијама, не може играти значајнију улогу ни на спољнополитичком ни на унутрашњеполитичком плану. Стечено искуство говорило је да треба учинити персоналне уступке приликом формирања заједничке владе, попустити у стварима формалне и процедуралне природе око формирања Привремене народне скупштине, декларативно манифестовати толеранцију и поштовање другачијег политичког става и опредељења, тактички пристати на уступке који се нису могли избећи али, у суштини, бити непопустљив у остварењу својих намера, реализацији идеолошких убеђења, контроли целокупног политичког и друштвеног живота.

На другој страни био је покушај западних држава (Велика Британија и САД) да политичким маневром спасу своје политичке позиције на Балкану, обезбеде уставни континуитет Југославије, за неко време одложе коначно решење југословенског питања, без отварања грађанског рата изврше пренос власти на нови политички субјект, учине све да он изгуби од своје револуционарне милитантности, приморају га да дели власт са умеренијим политичким снагама грађанства.

У МЕСЕЦИМА који су следили након заседања Велоке антифашистичке народноослободилачке скупштине (9—12. новембар 1944) интензивно је изграђивана структура државне власти у Југославији и Србији. Већ 1. децембра 1944. донета је Одлука о устројству и пословању народноослободилачких одбора. Тим актом успостављена је општа организација народне власти. Као основни извор целокупне власти истакнут је „народ”.

Привремена влада ДФЈ основана је 7. марта 1945. Њеним формирањем престао је дотадашњи паралелизам влада. Приметно се трудећи да не исказују свој партијски статус, све кључне ресоре у влади држали су представници КПЈ. Јосип Броз је био председник Привремене владе ДФЈ, Едвард Кардељ је био потпредседник и министар за Конституанту, Милован Ђилас је био на челу Министарства за Црну Гору а Родољуб Чолаковић за Босну и Херцеговину. У рукама комуниста били су и ресори индустрије, саобраћаја, спољне трговине, рударства, просвете, финансија, унутрашњих послова. За комунисте учешће грађанских политичара у влади није значило поделу власти са том политичком групацијом.

Укључивање дела грађанских политичара (посебно Милана Грола) у Владу било је уступак Британцима али је Броз у томе видео и шансу „разбијања блока српске реакције” и стављања под контролу (изолацију) најутицајнијих политичких опонената. Као личност од угледа и ауторитета Милан Грол је у новоформираној влади ДФЈ требало да репрезентује Србију и да својим присуством елиминише критике грађанских снага из Србије да Влада није репрезентативна, да не представља Србију, да је продукт „завере против српског народа”, да њене одлуке не обавезују Србију. Коначан састав Владе био је заснован на властитим проценама КПЈ и није био последица „консултовања” са СССР-ом. 

ЧИЊЕНИЦА да су Владу ДФЈ сачињавали и грађански прваци различитих политичких опредсљсња (Милан Грол — Демократска странка; Иван Шубашић и Јурај Шутеј — Хрватска сељачка странка; Сава Косановић — Самостална демократска странка; Јаша Продановић — Југослованска рспубликанска странка; Едвард Коцбек — некадашњи хришћански социјалиста; Фране Фрол и Златан Сремец — члан ХСС која јс приступила ЈНОФ-у; Јосип Смодлака  и Васа Чубриловић — јавни радници и бивши политичари) није битније утицала на њену делатност.

Целокупна спољна и унутрашња политика ДФЈ, независно од фиктивне поделе ресора, била је у рукама КПЈ. Тим ресором управљали су Јосип Броз и Едвард Кардељ иако је званично спољну политику водио Иван  Шубашић. Фране  Флор, 3латан Сремец и Едвард Коцбек, независно од својих политичких опредељења, били су припадници народноослободилачког покрета. Јаша Продановић је „следио” линију ЈНОФ-а. Сава Косановић је сматран „напредно оријентисаним” политичарем. Поузданим члановима Владе сматрани су Јосип Смодлака и Васа  Чубриловић. Милан Грол је у Владу ушао по жељи Британаца, а напустио ју је послс Потсдамске конференције (20. августа 1945).

Делатност Привремене владе ДФЈ дефинисана је Декларацијом од 9. марта 1945. У њој је Влада одлуке Другог заседања АВНОЈ-а прогласила основом свога „конструктивног рада”. Влада је изразила мишљење да Југославнја није „случајна творевина него историјска нужност” и „животна потрсба” њених народа.

ЗАШТИТА националних територија, неговање равноправности и братства југословснских народа, очување „демократских права” грађана извојеваних у НОБ-у, спровођење слободних избора за Уставотворну скупштину сматрани су основном дужношћу. „Прелазна ситуација” у којој се Југославија налазила није битније умањила „револуционарно-демократску ноту” коју је програм исказивао.  Такви ставови тумачени су од грађанских првака као „ублажавање” партијске политике, промена система успостављеног у НОБ-у, наговештај спремности за поделу власти.

Драгољуб Јовановић је сматрао да је то наговештај „превођења дела ослобођења из војне области на политичко, привредно и социјално поље”. Милан Грол међутим у њему није препознавао акт са демократским садржајем. У демократској штампи јавно је указивано на илузију Запада да образовањем Владе наступа „треће стање” које наговештава промену природе успостављене власти. За КПЈ стање успостављено формирањем владе ДФЈ било је привремена и пролазна фаза у развитку југословенске револуције, условљена прагматичним разлозима спољнополитичке и унутрашњеполитичке природе.

О континуитету успостављеном са политиком НКОЈ-а убедљиво је говорио програмски став да конструктивну основу владе чине „националне демократске тековине наших народа” формулисане на Другом заседању АВНОЈ-а. Преузета обавеза о проширивању грађанских слобода (лична слобода, слобода вероисповести, слобода говора, штампе и удруживања) остале су само декларативне природе. Па ипак, и поред свега, СССР је Декларацију Привремене владе оцењивао као „не сасвим задовољавајућу” и „безбојну”.

ПРЕЛАЗНИ КАРАКТЕР

ПРИВРЕМЕНА влада ДФЈ формално је имала коалициони карактер али је, суштински, у питању био компромис учињен од стране КПЈ са намером да задобије међународно признање. Основ споразума који је изнедрио Привремену владу био је међуародне природе. Прелазни карактер државне управе само је формално личио на државно-правни провизоријум из година 1918—1921. Влада је била највиши извршни орган ДФЈ и основни законодавни фактор али, и поред тога, ретко се састајала тако да су државни послови обављани преко народноослободилачких одбора, земаљских антифашистичких већа, Југословенске армије и њених структура, Одељења за заштиту народа (основана 13. маја 1944) и, посебно, Политбироа ЦК КПЈ, који је управљао свим важним пословима.

 СУТРА: КОНСПИРАТИВАН РАД ПАРТИЈЕ И ПОСЛЕ РАТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 84

ФЕЉТОН - ГРАНИЦЕ МЕЂУ РЕПУБЛИКАМА НИСУ УСТАНОВЉЕНЕ ЛЕГАЛНО: Југославија тежње Срба из румунског Баната за прикључење матици није разматрала

11. 09. 2024. у 18:00 >> 17:45

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ВОЈНА УПРАВА НА КОСМЕТУ И ЗАБРАНА УЛАСКА КОЛОНИСТА: Аутономна Покрајина Војводина није имала коначно утврђене границе ка Хрватској

10. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ НЕЋЕ ДА СЕ ДЕЛЕ ОД СРБИЈАНAЦА: Већина чланова Главног НОО Војводинебила става да Барања треба да буде у Хрватској

09. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 19

ФЕЉТОН - ДИЛЕМА ОКО САНЏАКА - У СРБИЈИ ИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ: Новопазарски округ основан 30. марта 1945. са око 170.000 становника

08. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације