ФЕЉТОН - ГРАЂАНСКЕ ПАРТИЈЕ КАО ДЕКОР ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Готово цела српска опозиција прихватила је федералну државу

ПОЈАВА грађанских партија била је условљена међународним разлозима које је вођство НОП-а морало да уважава и концесијама које је морало да чини.

Јаша Продановић у предизборној кампањи 1945. године, Фото Википедија

Споразум Тито - Шубашић и препорука Кримске конференције створиле су законску могућност за обнову рада странака. Постојање вишепартијског система у структури Демократске Федеративне Југославије КПЈ је сматрала нужним привременим стањем које захтева борба за међународно признање. Истовремено, у чињеници да грађанске странке без ослонца на иностранство нису у прилици да озбиљније утичу на политичке догађаје у земљи, КПЈ је видела њихову немоћ. Грађанске партије су, на једној страни, биле потребне као декор који ствара утисак о постојању вишепартијског система.

Истовремено, КПЈ је на њих гледала са нетрпељивошћу, означавала их непријатељима, „остацима прошлости”, „страним агентурама”. Уступање дела политичког простора није значило пристајање на партнерство у власти. Било је пожељно да на јавној сцени фигурира више политичких субјеката али не и да они имају свој изграђени субјективитет. КПЈ је невољно уважавала чињеницу да на политичкој сцени није сама и, стога, на сваки начин настојала да постојеће политичке партије „утопи” у ЈНОФ или сасвим потисне са политичке сцене.

Отпор политичкој и идеолошкој унификацији био је најизраженији у Србији где су постојале живе страначке традиције. Грађанска опозиција је критиковала недемократске поступке власти, указивала на последице постојања нестручног и идеолошког судства, протествовала против успостављања вештачких административних граница, исказивала неслагање са територијалним дробљењем Српства. Готово све српске опозиционе партије прихватиле су федералну државу задржавајући различите погледе на смисао федерације, методе њеног успостављања, број и границе федералних јединица.

ДЕМОКРАТСКА странка је из мећуратног раздобља баштинила сопствено виђење југословенске федерације... У питању је био концепт преуређења Југославије који уз Словенију, Хрватску и Србију предвиђа успостављање Босне и Херцеговине као федералне јединице. Држећи се традиције, представници Демократске странке су прихватили Декларацију владе ДФЈ. За њих државноправни оквир југословенске федерације није био коначан и очекивали су да тек предстоји дефинитивно државно уставноправно конституисање у коме ће да партиципирају са својим програмом демократски устројене федерације. Упућивали су захтеве да држава мора бити демократски урећена, судство независно, верске слободе загарантоване, сваки вид диктатуре и притиска одбачен, поштовање слободе савести, збора и договора, језика и културе основна претпоставка.

Доношењем закона о слободи штампе, збора и говора, слободним изборима, граћанској сигурности и друго Милан Грол је условљавао своје присуство у влади. Основним проблемом демократи су сматрали питање слободног развоја сваке националне индивидуалности у федерацији. Тражећи једнака права федералних јединица и аутономних области демократе су биле убећене да треба чувати „органску целину” државне заједнице.

Недељивим предусловом будућности југословенске државе сматрали су демократију, федерацију и југословенство. Били су против сваке врсте сепаратизма. За разликиу од комуниста, који су сматрали да је уставно конституисање државе формалан чин који ни у чему неће променити државну структуру коју је прокламовао АВНОЈ, демократе су веровале да сазивање Уставотворне скупштине представља знак да изјашњавање о облику југословенске федерације тек предстоји.

ЧИЊЕНИЦА да је „кримска препорука” предвићала да сва законодавна акта, која је донео АВНОЈ, буду поднета на ратификацију Уставотворној скупштини, подстицала је илузију да се, легитимним путем, револуционарне промене могу зауздати а можда и елиминисати...У складу са страначким традицијама за њих није било дилеме да Босна и Херцеговина треба да буде конституисана као посебна федерална јединица.

За Македонију су предвићали аутономни статус. Били су убећени да линија Морава-Вардар мора остати недељива и стога нису о Македонији размишљали као о федералној јединици. Демократе су македонску националност доводиле у питање али је нису одбацивале. Државни оквир Црне Горе демократе нису спориле али су се противиле политици која је декретом настојала да пројектује црногорску народност. За њих је црногорско питање постојало као  државно и политичко али не и као национално питање.

Илузије о трансформацији режима и подели власти са комунистима дефинитивно су код демократа нестале почегком августа 1945. Супротни погледи на основна политичка питања, протест против закона који ограничавају или поништавају основна грађанска права, отпор политици која демантује „споразуме о дефинитивном уређењу земље” и оспорава „основна начела” на којима су начињени, непристајање на спровођење комунистичке политике „ која искључује свако подвајање мишљења”, резултирало је Гроловим иступањем из владе 18. августа 1945. године.

И ДРУГЕ српске грађанске политичке странке прихватиле су федеративно уређење државе.

Међу њима је била и Народна радикална странка, традиционални противник „сложене државне заједнице” и заговорник јединствене државе са развијеним самоуправама. У бризи за будућност српског народа и његових територија радикали су упозоравали власт да у будућности треба да води рачуна о историјском карактеру територија и традицијама становништва које ступа у оквире нових федералних јединица. Свест о државној заједници, по њиховом мишљењу, требало је развијати опрезно, без употребе преживелих и недемократских метода.

Радикали су захтевали поштовање имена „наших народа”, њихових посебности, „стечених одлика”, писма, вере, традиција. Посебну пажњу радикали су посвећивали чињеници да у добро уређеној држави морају постојати три врсте власги — „законодавна, извршна и судска, али независне једна од друге”. У административном уређењу државе они су се залагали да централна државна власт у својој надлежности има послове спољне политике, војске и морнарице, финансија, монетарног система, поште и телеграфа, саобраћаја, правосуђа, социјалног старања. Све остало је требало да буде у рукама федералних јединица.

РЕПУБЛИКАНЦИ су поздрављали укидање монархије. Резерве које су имали према федерацији коју је успоставио АВНОЈ огледале су се у захтевима да Скопље и Куманово припадну Србији. Не спорећи основаност успостављања федералне јединице Црне Го ре републиканци су оспоравали тезу о постојању црногорске нације. У њиховом виђењу будућност југословенске државе доводила је у питање примена принципа о самоопредељењу народа са правом на отцепљење и претерано изједначавање у правима народа и националних мањина. Принцип самоопредељења народа са правом на отцепљење сматрали су штетним.

Посебни протест Јаша Продановић је исказивао према „жељезној контроли” целокупног живота које комунисти ниједног тренутка нису били спремни да се одрекну.  Народна сељачка странка (Драгољуб Јовановић) се залагала за Југославију као државну целину сматрајући да у њој значајну кохезиону и објединитељску улогу игра Јосип Броз. Странка је Југославију доживљавала као „спону” између Истока и Запада. У чињеници да југословенска држава онемогућава сукоб „између савезника са Запада и наше совјетске браће” и, на тај начин, обезбеђује „мир на Балкану, мир у Средњој Европи и мир у свету”, Д. Јовановић је налазио оправдање и нужност њеног постојања.

ЧУВАЊЕ ТЕКОВИНА

СОЦИЈАЛИСТИЧКА партија Југославије се залагала за чување тековина народноослободилачке борбе. Странка је прихватала републикански и федеративни облик државе и сматрала да сва „крупна унутрашња политичка питања треба решавати у Уставотворној скупштини, слободно изабраној од свих пунолетних грађана оба пола”.  Социјалдемократска партија је истицала да републикански облик владавине и федеративно уређење земље погодује националном развоју југословенских народа и обезбеђује државно, народно и привредно јединство и напредак земље.

 СУТРА: ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ ПОСТАЈЕ ТЕМЕЉ ДРЖАВЕ: Судска власт у АП Војводини остала је ван надлежности власти федералне Србије

15. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КОНСПИРАТИВАН РАД ПАРТИЈE И ПОСЛЕ РАТА: КП Југославије је ставове изражавала преко органа власти а не преко партијске структуре

14. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БРОЗ ТАКТИЧКИ РАЗБИЈА „БЛОК СРПСКЕ РЕАКЦИЈЕ": Целокупна спољна и унутрашња политика ДФЈ била је у рукама партијског руководства

13. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ СИМБОЛ ЈЕДНОПАТРИЈСКЕ ДИКТАТУРЕ: Партија је у својим рукама концентрисала целокупну персоналну политику у држави

16. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације