ФЕЉТОН - ПИТАЊЕ ТИТОВОГ НАСЛЕДНИКА КЉУЧ АФЕРЕ ПРИСЛУШКИВАЊА: Вукмановић је рекао да се УДБ-а спремала да преузме власт након Титове смрти

БРИОНСКОМ пленуму претходило је неколико седница Извршног комитета ЦК СКЈ на којима је, постепено, обелодањен сукоб, изречени основни ставови, саслушан, уобличен и прихваћен коначни облик извештаја Комисије који је прочитан на IV пленуму ЦК СКЈ.

ВЛАСТ Петар Стамболић и Јосип Броз на Брионском пленуму, Фото Документација "Новости"

Истицање у први план персоналних грешака и одговорности утицало је да питање темељне реконструкције система и његове демократизације остане по страни.

На седници Извршног комитета ЦК СКЈ, одржаној 16. јуна 1966, афера са прислушкивањем највиших државних и партијских руководилаца послужила је као повод за формирање комисија чији је задатак био испитивање рада Управе државне безбедности. У расправи која је 16. и 20. јуна вођена на Извршном комитету ЦК СКЈ Јосип Броз је указивао на „стаљинистичке деформације” у њеном раду. Броз је посебно бринуо да обрачун са УДБ-ом не добије „антисрпско тумачење”, не створи проблеме у Србији, не буде посматран и тумачен са националистичке позиције. Петар Стамболић је осуђивао методе рада Службе државне безбедности и тражио политичку одговорност уплетених кадрова. Јован Веселинов је информацију о раду УДБ-е доживео као „ударац маљем по глави”. По његовом мишљењу Ранковић је „дејствовао” по националној линији. Едвард Кардељ је захтевао преиспитивање „друштвеног система” и утврђивање „шта из њега извире”. Крсте Црвенковски је скретао пажњу на чињеницу да реорганизација УДБ-е изазива отпоре снага које, и даље, настоје да задрже своју „концентрацију” у Федерацији. Милентије Поповић је СДБ означавао „бирократско-завереничким центром”. Мијалко Тодоровић је препоручивао да се преузме власт у УДБ-и и спрече могући ексцеси. Светозар Вукмановић је претпостављао да се УДБ-а спремала за преузимање власти након Титове смрти. Мома Марковић је предлагао да се цео случај изнесе у јавност и дефинитивно рашчисти „са системом који је кочио самоуправљање”. Душан Петровић Шане је националистичке испаде у Србији повезивао са деловањем Ранковића и оптуживао га за бирократизам и ослањање на „националистичке елементе”. Цео случај је, тако, добио изразиту персоналну и политичку димензију.

НЕКОЛИКО дана касније, на седници Извршног комитета ЦК СКЈ од 22. јуна 1966, чланови најужег партијског руководства су упознати са извештајем Комисије ЦК СКЈ. Том приликом Јосип Броз је УДБ-у означио „инструментом борбе против прогресивног кретања”, системом који смета „нормалном развоју нашег друштва”, снагом која подстиче „учмалост” завладалу након VIII  конгреса. Броз је тада најавио реорганизацију система безбедности и постављање службе „на нове темеље”. Подносећи извештај о деформацијама у Служби државне безбедности К. Црвенковски је скретао пажњу на чињеницу да „стање, организација и методи рада, циљеви и задаци Државне безбедности нису претресани нигде, ни на једном форуму у читавом послератном периоду”. Извештај је указивао да је УДБ-а, са годинама, постала „монопол појединаца” поистовећених са државом и ЦК СКЈ.

Комисија је закључивала да се УДБ-а претворила „у силу изнад друштва”,  неку врсту „политичке полиције”, организам који је себе доживљавао као „најчистији бранилац револуције” и као такав играо значајну улогу у политици. ..

У дискусији која се затим развила Б. Крајгер је УДБ-у оптужио за неадекватну кадровску управу, ширење страха, спутавање самоуправљања, „задржавање једног система који је сада сам од себе пукао”. Петар Стамболић је био мишљења да је УДБ-а формирала „државу у држави” и да није била спремна да прати „једну нову политичку оријентацију у развоју друштва”. Он је оптуживао кадрове запослене у Државној безбедности да су сваки наговештај децентрализације и деетатизације означавали национализмом, спречавали, етикетирали. Мијалко Тодоровић је констатовао да је УДБ-а не само „отпор и кочница нашег развитка, већ и опасност за наш развитак”. Он је ту државну службу метафорично представљао као „затворену и изоловану кулу мимо контроле друштва”... Е. Кардељ је изразио страх од могућих „комплота” који би друштву наметнули преживеле концепције. У складу са тим Кардељ је УДБ-у сматрао виновником кризе која је успорила друштвени развитак. Како је време пролазило оптужбе су бивале све теже и све бројније.

МИШЉЕЊА исказана на седницама Извршног комитета ЦК СКЈ била су доминантна и на Четвртом пленуму ЦК СКЈ, одржаном 1. јула 1966. године на Брионима. Отварајући састанак Јосип Броз је обелоданио податак да су сукоби различитих концепција развоја и функционисања Федерације, у најужем партијском руководству, стари једну деценију. У форми кајања он је скретао пажњу да је, почев од 1962, ЦК СКЈ идентификовао постојеће девијације али да није имао снаге да утврди и њихове узроке. Насупрот деценијској попустљивости и тежњи да се одржи јединство руководства Броз је од присутних тражио да одбаце компромисе, утврде кривицу УДБ-е, сложе се са оценом да је она прерасла у систем који оптерећује друштво, представља власт над људима, власт над СКЈ, власт над друштвом, осуде фракционашку групу сконцентрисану у Управи државне безбедности и њену борбу за власт. Броз је процењивао да је тренутак историјски и да од њега зависе далекосежне одлуке које омогућавају бржи напредак. Својим наступом Јосип Броз је, додатно,- одредио форму, речник, координате и смерове у којима се одвијала дискусија.

Извештај који је поднела Комисија ЦК СКЈ оптуживао је УДБ-у за злоупотребе свога специфичног положаја, прислушкивање највиших државних функционера, непоштовање законитости, покушај да органи безбедности буду искоришћени у политичке сврхе. Критици су изложени организација, методи рада, циљеви и задаци Службе. Посебно је указано на чињеницу да се УДБ-а поистовећивала са ЦК СКЈ, систематски паралисала рад највишег партијског тела, спутавала рад државних органа, настојала да управља предузећима и бдије над животом појединаца... [...]

У ДИСКУСИЈИ која је отворена Александар Ранковић је постојање и рад „службе” повезао са потребама револуције. Ранковић је самокритички признавао да су му често повераване друштвене дужности које су „превазилазиле” његове могућности. Слагао се са ставом да Служба не сме постати „фактор изнад друштва”...Прихватао је моралну одговорност, јер није показао „више будности” али не и оптужбе које су га сврставале у ред непријатеља и фракционаша. Вељко Ковачевић је инсистирао на „изопачености” и „аномалијама” Службе...Целу аферу је означавао као „срамно завереничко дело”. Јован Веселинов је у појави гласина, да је у питању обрачун са „српским кадровима” и Србијом, видео прсте УДБ-е. По његовом мишљењу борба за власт и „питање наследника” играли су важну улогу у целој афери. Иза „изопачености” и „амбиција” Веселинов је видео смишљену политику. Суштина целог проблема, по њему, била је у „његовој друштвено-политичкој страни”, у борби за даљу демократизацију партије и друштва. Посебно је била тешка његова оптужба да је УДБ-а узела власт на Косову и Метохији. Светозар Вукмановић је указивао на постојање фракционашке струје у самом СКЈ. Његове представнике је оптуживао да штите конзервативизам,административни начин руковоћења, етатистички начин приврећивања...

Критика Добривоја Радосављевића односила се на неправилности у кадровској политици. Неспоразуме мећу републикама и „политичку комбинаторику” која је оптерећивала рад у Србији, Радосављевић је повезивао са закулисном активношћу те службе. Милош Минић је УДБ-у оптуживао за „дегенеризацију демократизма”, паралисање рада СКЈ, опстајање бирократских елемената.

ОСПОРАВАЊЕ СВИХ ОПТУЖБИ

ДРУГИ оптужени, на Брионском пленуму, Светислав Стефановић, послове у УДБ-и је сматрао „као чисто партијски задатак”. Категорично је тврдио да је целокупан његов рад био у интересу СКЈ, социјализма и земље. Одбацивао је констатације да се „служба” одродила од народа, наметнула као власт над појединцем и друштвом, постала „заверенички апарат”. Сгефановић је оспоравао оптужбе о прислушкивању и сматрао да се иза целог случаја крије нека „друга” политика.

 СУТРА: ОБРАЧУН СА РАНКОВИЋЕМ ПОВОД ЗА ЦЕПАЊЕ СРБИЈЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛА МИЛИОНА МЛАДИХ ЉУДИ НАПУШТА ЗЕМЉУ: Привредна реформа утицала је на незапосленост, око 300.000 људи тражило је посао

28. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

27. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ПРАВОМ СТАЊУ У ДРЖАВИ: Шездесетих година економија је постала извориште политичких конфронтација

26. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РАСЦЕП У ПАРТИЈСКОМ ВРХУ ЗБОГ ИЗОБЛИЧЕНОГ МОРАЛА: Критичка свест није однела превагу над догматским схватањима

25. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације