ФЕЉТОН - ОБРАЧУН СА РАНКОВИЋЕМ ПОВОД ЗА ЦЕПАЊЕ СРБИЈЕ: На делу била опструкција изградње "Ђердапа" и пруге Београд–Бар

ЗАТВАРАЈУЋИ расправу на Брионском пленуму Јосип Броз је похвалио „принципијелност” дискутаната и „несаломиво” јединство ЦК СКЈ. Са олакшањем је констатовао да је цео проблем решен „комунистички” и најавио „пресецање” свих „националистичких девијација”.

ПОДРЖАВАЊЕ Јован Веселинов је оправдавао осамoстаљивање покрајина , Фото Стеван Крагујевић

Позивајући се на дискусије својих претходника он је, још једном, УДБ-у означио средиштем из кога су извирале „националистичке тенденције”, а затим се шириле по републикама.

Броз је посебно апострофирао одговорност Извршног комитета ЦК СК Србије у спречавању да одлуке Брионског пленума не буду пребачене „на националистичке трачнице”. Од комуниста је тражио иницијативу, будност и испуњење договорених задатака. У његовом излагању наговештен је процес реорганизације Партије. Након говора Јосипа Броза расправа је пребачена на републике.

Оптерећена хипотекама „великодржавног хегемонизма” и „великосрпског национализма” Србија, поред своје величине и снаге, није значајније утицала на процес осамостаљивања република и стицања економске суверености. Концепцијске поделе око реформе Федерације, стратегије развоја, трансформације Партије поларизовале су „српске кадрове” у савезном и републичком руководству. Па ипак, умерена критика- централизма која се из Београда могла чути, позивање на компромис, свест да процес децентрализације не води демократизацији друштва већ разарању државне структуре, јачању република, успостављању републичких етатизама, комбиноване са сумњама да је Србија запостављена у југословенској федерацији, да заостаје у развоју, да развијене републике опструирају грађу кључних објеката њеног развоја (Ђердап, пруга Београд-Бар, континентални део Јадранске магистрале), да ниске цене сировина представљају експлоатацију - стварало је утисак да Србија, обрачуном са „ранковићевштином”, треба да докаже своју опредељеност за економски и полигички курс који је наговестио VIII конгрес.

БРИОНСКИ скуп  је, несумњиво, био од важности за Србију али водећи српски комунисти нису прихватили да о њему разговарају као о догађају који се искључиво тиче те републике. Демонтажа Службе државне безбедности (у Србији је замењено око 50% кадрова) отворила је простор за општу демократизацију, ослобађање од утицаја федералног центра, равноправније место међу републикама. У Србији се, у већој мери него у другим републикама, почела осећати нова демократска клима. Готово да је изгледало да је извршеним ударом сама Србија највише добила, да се ослободила тешког баласта и отпочела убрзану преоријентацију ка промени система. Отворено је било и питање темељне реорганизације СКЈ. Део те нове атмосфере био је видан и на VI пленуму ЦК СК Србије (14—16. септембар 1966).

Препоруке Брионског пленума (борба против централизма, етатизма, бирократизма, великодржавног хегемонизма, унитаризма, великосрпског хегемонизма, фракција и друго) и страх да смена Александра Ранковића не испровоцира у Србији национално незадовољство, захтевале су радикалан обрачун са свиме што личи на српски национализам. О томе је расправљано на VI пленуму ЦК СК Србије. У критици Службе државне безбедности Добривоје Радосављевић је посебно указивао на њену инспирисаност „националистичким погледима” и тенденцију нарушавања „пуне националне равноправности”... Душан Петровић Шане је анализом националистичких „парола” и „ставова” који су пратили пад Александра Ранковића, долазио до закључка да су „главни ослонац фракцији” биле снаге национализма. Однос УДБ-е према мањинама он је означавао као „хегемонистичке тенденције које су покушале оживети у Србији”.

ПРИТИСАК који је УДБ-а вршила на Косову и Метохији Вели Дева је илустровао постојањем готово 120.000 досијеа...Латинка Перовић је сматрала нужним да српски комунисти, у „својој кући”, отклоне „последице националистичке и шовинистичке политике” и сагледају историјске, економске, друштвене корене национализма. Јован Веселинов је постојање аутономних покрајина објашњавао потребом правилнијег сагледавања и решавања националних проблема. „Сасвим нормалним” он је сматрао чињеницу да су аутономне покрајине добиле „своју одрећену самосталност”. Њихова руководства није доживљавао као „филијале” републике, већ као самостална политичка тела задужена да решавају „посебне политичке проблеме” народа и народности. Партијска структура Србије упустила се, у беспоштедни обрачун са „групашко-фракционашким снагама”, присталицама унитаризма, национализма и централизма, елементима који „шире неверицу у националну политику СКЈ и ’забринутост’ за будућност Србије и Југославије”. Српски комунисти су осудили „дискриминацију и безакоње” које су чинили поједини делови Службе државне безбедности. Однос према шиптарској националној мањини је означен „шовинистичком праксом”, потпуно супротном са Програмом СКЈ и Уставом СФРЈ. Једним од основних задатака означен је напор на „остварењу политике равноправне сарадње свих народа и народности у нашој републици...”.

ОБРАЧУН са Ранковићем отворио је могућност за разговоре о промени политичког положаја аутономних покрајина. Одлуке II пленума ЦК СКЈ, II пленума ЦК СК Србије и III пленума ПК СК Косова и Метохије, утицале су на еманципацију Шиптара. ,Дискриминација и безакоње” које су делови Службе државне безбедности вршили према албанском становништву означени су као „драстични вид шовинистичке праксе”. Албански кадрови су посебан акценат стављали на акције разоружавања становништва које је спроводила УДБ-а означавајући их противзаконитим. Крајње злонамерним и тенденциозним они су означавали процене по којима су Косово и Метохија најугроженије подручје земље у коме се „припрема преврат”. Закључци највиших партијских тела у Приштини су доживљени као „камен међаш” у развоју Покрајине. У Војводини су оснажиле присталице локалистички и етатистички конципиране аутономије. Преуређење Србије „на основама друштвеног самоуправљања и социјалистичке демократије” била је парола која се могла чути у Приштини и Новом Саду. Иза ње су били конкретни сепаратистички и аутономистички интереси локалних политичких елита. Ишло се за тим да аутономне покрајине добију уставно-правни положај републике, постану „конститутивни елеменат Федерације”, осамостале се од Србије. Методи које су постојеће покрајинске политичке елите користиле у разбијању Србије били су умногоме различити али је циљ био исти.

У времену које је следило након Брионског пленума Србију је захватио снажан талас опште демократизације. Трајна компонента тог процеса била је борба за нове међунационалне односе и, у оквиру ње, обрачун са српским национализмом. У питању је био покушај ослобађања од бројних хипотека (великодржавни хегемонизам, унитаризам, бирократизам, централизам, конзервативизам, четништво и друго) које је Србија, почев од 1945. носила, а које су сажимане у национализму. Партијско вођство Србије је такав политички курс сматрало најбољим начином да република, без комплекса, крене у сусрет будућности.

Основни политички став је био да без демократског друштва вишенационална заједница није у стању да обезбеди равноправност нација које у њој живе.

ПРОСТОР ЗА ЗЛОУПОТРЕБЕ

НЕДЕФИНИСАНИ српско-хрватски односи и отворено питање положаја Албанаца у Србији, утицали су на заоштравање односа у Федерацији и погоршање стања у покрајинама. Показало се да дух „интернационализма” и толеранције у националној политици отвара простор за злоупотребе, појаву сепаратизма и ту политику чини рањивом. Други правац деловања, али и раван подела, био је усмерен на тражење новог места и улоге партије у друштвеном животу, елиминисање бирократске кадровске структуре, налажење нових облика организовања комуниста, промену окоштале свести и политичког менталитета.

 СУТРА:ТИТО И КАРДЕЉ ПОДСТИЧУ ПОКРАЈИНЕ НА ОДВАЈАЊЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛА МИЛИОНА МЛАДИХ ЉУДИ НАПУШТА ЗЕМЉУ: Привредна реформа утицала је на незапосленост, око 300.000 људи тражило је посао

28. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

27. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ПРАВОМ СТАЊУ У ДРЖАВИ: Шездесетих година економија је постала извориште политичких конфронтација

26. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПИТАЊЕ ТИТОВОГ НАСЛЕДНИКА КЉУЧ АФЕРЕ ПРИСЛУШКИВАЊА: Вукмановић је рекао да се УДБ-а спремала да преузме власт након Титове смрти

29. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације