ФЕЉТОН - НАШ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА ЕКСПЕРТ У ЕНЕРГЕТИЦИ: Бранко Терзић је постао мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори

АКО БИХ требало да окарактеришем личност мог блиског и драгог пријатеља Бранка Терзића, рекао бих да је посвећени православни амерички Србин, велики промотер и активиста за српску ствар и изузетан породични човек.

ПРЕСТИЖ Бранко Тезрић и Џералд Форд, председник САД, Фото Архив породице Терзић

Изнад свега, великог је срца и увек спреман да помогне браћи Србима. Видео сам како Бранко често помаже српске студенте, предузетнике и свештенство.

Први пут сам срео Бранка и његову супругу Џуди (рођена Антонић) у Српској православној цркви Св. Луке на Шеснаестој улици у Вашингтону у јесен 1990. године. Бранко се преселио у главни град када га је председник Џорџ Буш старији поставио за Комесара у Федералној комисији за енергетску регулацију септембра 1990. године чиме је постао први српски имигрант именован на позицију кабинетског нивоа. Дошавши у Вашингтон са собом је донео знатно политичко и руководилачко искуство. У Висконсину је служио као званичник Републиканске партије, као и у влади савезне државе на месту Председника Удружења коцкарница државе Висконсин и раније као Комесар Комисије за јавне услуге државе Висконсин. Кад се Бранко појавио на сцени у Вашингтону, већ је био добро познат у српском расејању. Међу Србима у дијаспори добро је познато да је Бранко био кум и Краљевски Ађутант ЊКВ Престолонаследнику Александру од Србију. Престолонаследник је био Бранков и Џудин кум на венчању у Милвокију 1978. године.

Појава младог пара Терзићевих је била упадљива - заједно су били висок, елегантан и згодан пар. Било је посебно задовољство видети их кад долазе у цркву са своје троје деце: Александром, Елизабетом и Бранком. Брзо су постали део српске заједнице и Бранко је чак једно време служио у црквеном одбору у Вашингтону, као што је раније служио у Милвокију.

ЧАСНИ Бранко Терзић се родио у британској окупационој зони Немачке 1947. године, оцу Душану и мајци Оливери (рођена Бељаковић) Терзић. Троје избеглица су дошли у САД 1950. године на америчком војном броду „Џенерал Хан” као расељена лица у Њу Орлеанс, Луизијана. По доласку упознали су новооткривеног даљњег рођака Џоа Узелца, удовца без породице, који је живео у Каунсил Блафсу, Ајова. Тамо се родила Бранкова сестра Софија. Породица Терзић се следеће године преселила у Милвоки, Висконсин, на наговор пријатеља који су се тамо већ настанили.

Бранко је завршио основну школу у Милвокију и похађао Универзитет Висконсин-Медисон и Универзитет Висконсин-Милвоки стекавши бечлор у инжињерској науци (много година касније пропраћен почасним докторатом у инжењерској науци Универзитета Висконсин-Милвоки). Како је Вијетнамски рат јењавао али су регрутације и даље биле на снази, Бранко се придружио Резерви Армије Сједињених држава (Националној гарди)  1970. године и био је примљен као официр после свршавања течаја на Војној академији Висконсина. Бранко је служио између 1970. и 1990. године и попео се до чина капетана артиљерије са додатним квалификацијама поставши први резервни официр који је постао официр у иностранству, дипломатски аташе за Источну Европу.

Знајући Бранка много година свакако могу рећи да је био и остао велики пријатељ, топао и предусретљив, изузетно информисан са широким знањем о многим темама. (Једном ми је рекао да је прочитао два цела тома енциклопедија као дете.) Бранко је, у срцу, човек из народа. Може опуштено разговарати са председницима, краљевима и обичним народом који свакодневно среће. Током година провели смо доста времена заједно, често у престижним клубовима у центру Вашингтона, Космос клабу и Нешнал прес клабу, расправљајући о многим темама, књигама и личностима. Бранкова уметност вођења разговора и изузетна способност умрежавања начиниле су од њега мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори.

ИАКО Алекса Мачаскија нередовно виђам, сваки пут на мене оставља исти утисак, елегантног, привлачног и изврсног професионалца. Видевши га по први пут, пре много година, одмах сам могао замислити начин на који се остварио у изузетно компетитивној новинарској професији. А заиста је био успешан, поставши амерички Србин великог утицаја. Током своје каријере издавача водећих новина у Охају, Плејн дилера из Кливланда, угостио је глобалне и државне политичке и друштвене доајене.

Родио се у Ворену, Охајо, 1937. године као Александар Мачаски. Његово српско презиме променио је из Мачесић у Мачаски, према Алексовој причи, „учитељ незналица” који није могао разумети говорни енглески његовог оца Џорџа и то је за последицу имало да је Мачесић постао Мачаски. После основног образовања у Ворену, Алекс је дипломирао на Кливланд Стејт универзитету 1971. године са бачелор дипломом из маркетинга. Такође је касније примио почасни докторат са Кливланд Стејт универзитета као и са Акрон универзитета, Хајделбершког универзитета и Богословије Св. Владимира.

Алекс се у младости заинтересовао за новинарство радећи на почетку као специјализовани извештач често покривајући спортске догађаје. Придружио се Плејн дилеру 1960. године, пребацујући се на руководилачке улоге где се пео уз корпоративну лествицу на крају поставши председником и главним уредником пре одласка у пензију 2006. године. Само због овог постигнућа он ће свакако остати запамћен као велики амерички Србин у аналима америчког новинарства.

АЛЕКС Мачаски је добио бројне националне и интернационалне почасти током своје изврсне каријере. Међу наградама које је добио су Медаља части Почасног друштва острва Елис и избор у Мађународну кућу славних Кливленда 2010. године. Мачаскијеве добротворне и хуманитарне активности укључују службу у Одбору а касније и на месту председника Међународног Православног хришћанског доброчинства. Такође је именован за почасног конзула Републике Србије у Охају. Штавише, Алекс је предводио прикупљање средстава потребних за стварање Врта српске културе у Кливеланду, Охајо.  Врт сачињавају централна тераса где је изложена бронзана икона Св. Саве, светитеља српског и додатних осам тераса где се налазе бисте Николе Тесле, Милеве Марић, Краља Петра I, Иве Андрића, Исидоре Секулић, Новака Ђоковића и других.

Када поново читам Алексову званичну биографију која помиње да је он „остварени музи- чар”, одмах се сетим догађаја од пре неколико година који се збио док сам био на пролећном одмору у Сарасоти, Флорида. Ради се о друштвеном окупљању локалних Срба које је уључивало музику и песму. Сазнао сам да је ова забава била годишња прослава за породицу и пријатеље. Поред великог интересовања и љубави за српску музику, Мачаски је био дугогодишњи потпредседник светски познатог Кливлендског симфонијског оркестра.

Чак се и данас живо сећам Алексовог певања на српском. Као говорник Алекс није постизао српски без америчког нагласка, али певајући српски би му био савршен, иако са благом интонацијом „старог” српског коју су српски имигранти из области Крајине са собом донели у САД. Гледајући га како пева био сам дирнут његовом љубављу за све српско, посебно музику. Алекс је певао старе песме српских имиграната са страшћу и ентузијазмом, чувајући музичко наслеђе Срба који су дошли у Америку пре једног века.

ЕМИНЕТНЕ ПОЗИЦИЈЕ

БРАНКО Терзић је постао међународно признати експерт у енергетици и питањима јавних потреба и чак је председавао комитетом Економске комисије Уједињених Нација за Европу (УНЕЦЕ) са делегатима из 56 држава. Он је вероватно први и једини српски имигрант директор (ЦЕО) компаније излистане на Њујоршкој Берзи. Већи део каријере провео је као лидер за глобалну енергетску политику у компанији Делоит и Туш. Стога, Бранкова каријера укључује еминентне позиције у три света: влади, бизнису и српској дијаспори.

 СУТРА: ПОКУШАЈ УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРБА У АМЕРИЦИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КЛАСИЧАН ЕНГЛЕСКИ ЏЕНТЛМЕН СА БАЛКАНА: Урош Сеферовић у америчкој дијаспори уживао је репутацију "српског Френка Синатре"

14. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ ЈЕДИНСТВУ НАШЕГ НАРОДА И СПЦ: Обнова цркве Свог Саве у Њујорку је велики успех епископа Иринеја Добријевића

17. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МОСТ ИЗМЕЂУ РУСКЕ И СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Александар Саша Петров је у Америци предавао на више од десет универзитета

16. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРИНЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО ОД УЗГАЈАЊА ЈАБУКА: Већи део живота Томислав Карађорђевић провео као власник велике фарме у Енглеској

15. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације