СА РИЧАРДОМ БАРТОНОМ У ЖИВОТУ И ПРЕД КАМЕРАМА: Хтео да се ожени мноме, свиђала му се идеја да му жена буде принцеза

У ЈЕСЕН бурне 1968. бивши британски амбасадор у Вашингтону Дејвид Ормсби Гор позвао ме је на вечеру у Лондону организовану у част славног глумачког пара Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона. Њих двоје су у том тренутку били мегазвезде. Једва сам чекала да упознам јунакињу свог детињства, главну звезду филма "Велика награда".

ЗВЕЗДА Бартон и Јелисавета у Ници за време снимања филма "Џекпот", Фото Профимедија

Елизабет је у природи била подједнако заносна као и на филму. Имала је ту неодољиву ауру звезде, али и невероватну непосредност девојке из комшилука. Ричард је манично пио. На крају се толико напио да је повраћао у металну посуду с ледом у којој се сервира шампањац. Била сам згрожена, али и одушевљена кад су ме позвали да с њима пођем у Париз, где је требало да снимају нови филм. Тачније, Лиз је инсистирала да свој нови филм "Једина игра", у којем је играла с Вореном Битијем, тадашњом звездом у успону, снима у Паризу како би била у близини Бартона, који је радио на занимљивој комедији "Степенице".

У ВРЕМЕ када су се растали, Лиз Тејлор и Ричард Бартон, ја сам почела да излазим с Бартоном. На једном од тих састанака упознао ме је са својим пријатељем Питером О’Тулом. Врло брзо су обојица били ужасно пијани, а вече се завршило тако што су се њих двојица такмичили ко ће оног другог напити толико да падне под сто. Признајем да ми није било нимало забавно. Ваљда зато што сам била трезна.

Ричард Бартон намеравао је да се ожени мноме. Да све буде још невероватније, Нил и он су једне вечери у мојој кухињи подробно размотрили ту тему. Нил и ја смо се у то време већ били растали, али остали смо у пријатељским односима. Ричарду се свиђала идеја да се ожени принцезом, макар и без земље (на крају крајева, он је био британски држављанин, а то тамо има неку тежину!), а мени се допадала могућност да заиграм на филму.

Поврх свега, био је сјајан са децом. Нарочито га је Катарина волела. Мислим да је он имао највећи утицај на њену одлуку да се бави глумом. Кристина, са друге стране, није била одушевљена Ричардом.   Ретко се догађало да се мојим ћеркама допадају исте особе и ствари. Одувек су биле потпуно различите.

Када сам испричала Ричарду шта се десило нашој породици у Југославији 1941, он је толико побеснео на Черчила да је написао љутито писмо Би-Би-Сију. Наслов текста је гласио „Играти Черчила значи мрзети га“. После тога никад више није играо Черчила.

И можда би све било другачије да Ричард није имао заиста велики проблем са алкохолом.

Ако су ми у почетку његови испади у алкохолисаном стању били симпатични, с временом је то постајало неподношљиво и прерасло у праву мору. Кулминација се догодила у Ници, где је Ричард снимао "Џекпот", а један део сценарија је био написан специјално за мене. Теренс Јанг је био редитељ тог филма. Ипак, продуцентима је понестало новца, па тако "Џекпот" никада није довршен. Било је заиста забавно учествовати у снимању филма, али не и присуствовати Ричардовом даноноћном опијању.

ЗА ДОРУЧКОМ у хотелу „Негреско“ у Ници размишљала сам о Ричардовом пијанству од претходне ноћи. Била је то последња кап у препуној чаши и спремала сам се да се тог јутра вратим у Лондон. Сама.

- Шта, за име света, ово значи? Да ли сам те нечим увредио? - посрћући, и даље мамуран, појавио се и он.

- Одлазим, ово не могу да подносим - рекла сам, махнувши руком у којој сам држала кроасан, у замену за изостављену реч „више“.

- Желиш ли да пођем с тобом?

- Не - одговорила сам, покушавајући да избегнем испарења вискија од претходне ноћи.

- Могу ли макар да те испратим на аеродром, претпостављам да путујеш некуд?

- Не! - узвикнула сам нагло.

- Не желим да ме испратиш и не желим да се икад више овамо вратим!

- Јесам ли учинио нешто страшно увредљиво да изазовем твоје тако оштро и осуђујуће понашање?

Имао је ону препознатљиву промуклост у гласу. Наручио је блади мери.

- Не, ништа, али ја заиста не могу да будем дадиља некоме ко се опија до смрти и залуд троши такав првокласни таленат - одговорих љутитим гласом. - Јуче смо на сету морали да снимамо четрнаест пута из почетка јер ти ниси могао да се сетиш својих осам речи!

Игнорисао је мој коментар и расположено ме упитао:

- Јеси ли уживала играјући своју прву филмску улогу пред камерама, са мном у главној мушкој улози? Ти си рођена за глумицу!

- Да, јесам иако сам била уплашена, ознојена, неприпремљена и било ми је хладно.

НИКАД нису довршили тај проклети филм. Ричард би само зурио кроз прозор. Понестало им је новца јер су сва прикупљена средства за овај филм искоришћена за дугове претходне продукције. Помислила сам како ћемо вероватно само да седимо овде и опијамо се до Ускрса.

Заурлао је од смеха пре него што се уозбиљио.

- Па љубави, није ни чудно што си донекле ексцентрична и што понекад говориш и радиш чудне ствари. Чак и твоје ћерке мисле да си помало неконвенционална и нетрадиционална мајка. Оне кажу да ти ретко видиш догађаје онако како их виде "нормални" људи. Рекле су да си ти много другачија од већине мајки. Знају ли да си се са свега четири године супротставила целом стрељачком воду? Да ли знају за атентат на твог оца пре Другог светског рата?

Одмахнула сам главом.

Од целе блади мери у чаши је остала само једна коцка леда, па је Ричард наручио још једну. Када му је конобарица донела коктел, извукао је пуну шаку новца, показујући јој да извуче колико је потребно за пиће и напојницу. Увек је био великодушан и волео ја да троши новац.

- Време је за растанак – рекох док сам прикупљала торбе, удаљавајући се од стола.

- Збогом, Елишева. Одлази већ једном, љубави - промумлао је Ричард, палећи још једну цигарету. Ословио ме је хебрејском верзијом мог имена, онако како је то чинила и Елизабет Тејлор.

- Не заборави да сам онај чланак о Черчилу написао искључиво за тебе.

Истини за вољу, тај чланак није био једино што је написао за мене. Сваке ноћи би седео докасно пишући љубавне песме које би ми потом гурао испод врата.

ПРИСЕТИЛА сам се нашег сусрета у Швајцарској само месец дана раније, када је Ричард сипао алкохол низ грло у снажном млазу, онако као што монсунска киша залива пиринчана поља. Било је врло касно, а ја сам била убеђена да ће он умрети у том тренутку. Тресао се, кашљао, презнојавао, а када је пронашао флашу џина коју сам сакрила, испио ју је наискап иако је презирао џин.

Одлучила сам да позовем и хитну помоћ и полицију. Када су пристигли, повела сам их на спрат. Ричард је, бунован, закључио да су неки чудни људи упали у његову кућу, па се с тешком муком придигао и закључао у својој соби. Након двадесет минута наговорили смо га да изађе, али је одбио да иде било куда, а нарочито у „проклету хитну помоћ“. Наравно да је одмах затражио скоч, па се доктор досетио да му лекове за смирење убаци у чашу доброг вискија. Када је коначно изгубио свест, изнели су га на носилима и одвезли у амбуланту.

Сат времена касније пробудио се у ћелији психијатријске болнице окупаној белином у Женеви, окружен тројицом мишићавих медицинских техничара. Прострелио ме је отровним погледом.

Доктор ми је рекао да сам поступила у складу са швајцарским законом тиме што сам позвала помоћ јер бих у супротном, да је стварно умро, ја била одговорна и оптужена за немар. Ускоро ми је био опроштен тај мој исхитрени поступак и Ричард је ову епизоду сматрао више него смешном.

Било ми је тешко да се у тим тренуцима сетим оног импресивног, харизматичног глумца кога сам пре много година видела на позорници у Њујорку у улози Хамлета.

Ричард је ипак, поврх свега, био историчар и неостварени професор. Често би говорио како жали због тога што није ишао стопама свога оца Пола Бартона и постао универзитетски професор.

Ричард и ја смо се растали без тешких речи. Било ми је жао што један толико талентован човек на такав начин уништава себе. Међутим, не можеш помоћи ономе ко сâм себи не жели да помогне.

ДРУЖЕЊЕ СА ЛИЗ ТЕЈЛОР

У ПАРИЗУ је било посебно искуство дружење с Лиз Тејлор и Бартоном иако је он већи део времена био пијан. Упознала сам Ворена Битија, који се прославио улогом у филму Бони и Клајд. Изузетно згодан и веома свестан свог изгледа, шармирао је све око себе. Успео је да измами осмех на лицу чак и сабласно озбиљној Волис Симпсон, војвоткињи од Виндзора, коју сам заједно с војводом од Виндзора – Едвардом VIII – срела на једном ручку који је филмски студио приредио за њих. И данас чувам фотографије снимљене приликом тог сусрета, а посебно су ми драги они снимци на којима је Елизабет Тејлор фотографисала мене док смо се возиле у аутомобилу.

 СУТРА: ПРВИ ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПРЕ ПАДА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ИСТИНУ О КНЕЗУ ПАВЛУ: Њујорк који сам толико волела одједном је постао депресивна, непријатељска средина

28. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПЛЕС СА ХАРИЗМАТИЧНИМ ПРЕДСЕДНИКОМ КЕНЕДИЈЕМ: Хауард је захваљујући браку са мном, освојио позицију у друштву какву никада раније није имао

27. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БЕКСТВО У АМЕРИКУ И У СВЕТ ПУН ЧАРОЛИЈА: Одувек сам бежала од идеје о браку с неким досадним принцем, од протокола, ограничења и очекивања

26. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ДВА МЕСЕЦА У РЕНЕСАНСНОМ ПАРКУ ПОРОДИЦЕ ДЕМИДОВ: Демидови су били велики колекционари, а њихове палате прави уметнички музеји

25. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације