НАДРЕАЛНА СЕЋАЊА У ТИШИНИ БЕЛОГ ДВОРА: У Георгијевској дворани у Кремљу, ни у једној палати на свету, нисам видела такву раскош!

ЦЕРЕМОНИЈА отварања пленарне седнице Савета интеракције одржана је 17. маја у џиновској просторији са импресивним стубовима и позлаћеним лустерима.

ПОВРАТАК Јелисавета открива земљу у којој се родила , Фото Профимедија

САД, Јапан и Европски економски савет пролазили су кроз значајне промене. Помислила сам да би можда дошло и до неког споразума између САД и Русије. Горбачов је имао шансу да буде водећи државник деведесетих. У Кини је током осамдесетих то био Денг. У Европи није било лидера те врсте.

У 15 часова присуствовали смо Громиковом пријему у Георгијевској дворани у Кремљу – просторији која је отворена тек други пут од времена царева. Шест колосалних позлаћених лустера из 1800. године и даље је било украшено царским крунама, док су собу красила џиновска врата, орнаменти и гипсане декорације. Никада у животу нисам видела такву раскош! Ни у једној палати на свету! Била сам задовољна фотографијама које сам направила, а нарочито оном на којој се Громико смеје. То је вероватно била једина фотографија на којој се он смеши. Мануела је моје фотографисање разбеснело јер нисам питала за дозволу да сликам...

У паузи конференције 21. маја посетили смо Даниловски манастир, до којег нас је одвезао један занимљиви таксиста. Видела сам једну трагично тужну малу продавницу у чијем углу је на жичаној вешалици висио некакав стари џемпер. У прашњавој витрини стајала је мала дрвена кутија. У Москви није било продавница! За разлику од саме престонице, московски аеродром је имао гламурозне бесцаринске продавнице у којима су примали само стране валуте, али не и валуте других земаља иза „гвоздене завесе“. Одлетели смо за Београд ЈАТ-овим редовним летом.

ВЕЧЕРАЛИ  смо у резиденцији Пепеа Урутие, перуанског амбасадора у Југославији. На вечери су били високи политички функционер Јанко Смоле, његова секретарица Драгица Мирковић, дописница Дејли експреса и Сандеј експреса Нада Обрадовић, историчарка уметности и византолог Аника Сковран... Све ми је изгледало потпуно надреално. Откако сам први пут посетила Југославију, нисам престајала да мислим на оца. Он не би веровао да је ово могуће.

Посетила сам Народни музеј са Аником Сковран. Видела сам Мештровићеве скулптуре и очеву донацију, колекцију слика. И Монеову изванредну Катедралу у Руану, Короа, Шагала, Реноара и Гогена. Посета музеју била је узбудљива јер никада пре нисам видела оригинале из колекције коју је мој отац даровао музеју. Тамо је такође био и Кашанинов портрет.

Кашанин је био управник у Музеју кнеза Павла. Кустоскиња која нас је примила била је видно нервозна и суздржана. Она и њене колеге су били нервозни онолико колико су само могли бити нервозни добри комунисти када је требало да упознају једног Карађорђевића.

Ипак, на крају су се опустили и били су веома пријатни.

Морали смо да пожуримо јер смо имали састанак у Белом двору у 11 часова. У журби сам заборавила руску афга камеру у музеју.

Кестенови које је отац посадио били су високи и прелепи. Поздравио нас је шеф протокола председника Председништва СФР Југославије Раифа Диздаревића.

Попела сам се на спрат степеницама и истог тренутка су се вратиле слике нашег одласка у марту 1941.

Често сам размишљала о црно-белом мермерном поду у холу, а он је сада био ту, под мојим ногама.

Изнад камина су се налазила два Пусенова платна и један кристални сат, зелени сервис из Севра у трпезарији и велика кинеска ваза у улазном холу.

Видела сам и жуто купатило које је некада припадало мени, моју играоницу и дадиљину собу.

Плаво купатило, које је припадало мајци, изгледало је потпуно исто као некад. У сваком купатилу славине су биле од порцелана како би се слагале с кадом.

Отишла сам у очеву радну собу где су биле његове књиге, укључујући примерак књиге мога деде Мојих педесет година.

Добила сам на поклон пет ружа из баште. Мајка је засадила већину тог ружиног жбуња.

Касније је Драгица Мирковић, Смолеова секретарица, побеснела када ме је Аника упознала с неким новинаром на улици и рекла јој:

– Да се ниси усудила том човеку да кажеш да је Јелисавета овде. Нико не сме да зна и тај човек не би смео да пише о њеној посети!

Аника Сковран ми је ту епизоду касније испричала на француском.

КАКО смо били протерани из земље и избачени из историјских уџбеника, ја сам се тог маја 1988. у Београду осећала као да нисам ни постојала већ сам само дух који лута непознатим градом. Један мушкарац ми је рекао да је ускоро Дан младости и да ја изгледам младолико и лепо као лутка!

Мануел и ја смо отишли на ручак са Аником на Аду Циганлију, на сплав на којем је сниман филм Бал на води. Аника ми је рекла да је филм снимљен према мемоарима њеног брата, филмског продуцента и пословног човека Ђорђа Зечевића, који већ дуго живи у Лондону, и да је филм у ствари прича о њиховој породици. Зечевић је био и продуцент овог остварења.

Рекла ми је да су сви, осим кустоскиње Народног музеја, били одушевљени што сам у Београду. Кустоскиња је мислила да ћу однети слике из музеја. Узимајући у обзир да је отац ипак поклонио своју велику колекцију нацији, сматрала сам да је овакав коментар био крајње глуп.

Посетили смо изложбу српског сликарства. Аника ме је упознала с неколико људи, а потом је маса људи нагрнула ка мени. Једна дама је чак направила кникс преда мном! Један младић ми је пришао и рекао да је одушевљен књигом Нила Балфура о мом оцу, чије је енглеско издање читао. Српско издање у то време још није изашло. Фотограф ме је сликао с гомилом људи. Кад смо се вратили у хотел, конобар из бара је улетео у моју собу тачно у 19 часова, рекавши ми да ми Ђорђе Зечевић лично шаље шампањац.

Устала сам у шест ујутру 23. маја како бих са Аником отишла у Студеницу. Мануел је остао у хотелу. Возиле смо се југозападном Србијом кроз поља прекривена светлоплавим цвећем и булкама до манастира Жича, познатог женског манастира. Ручале смо с владиком Стефаном.  Манастирску цркву су почетком 13. века саградили краљ Стефан Првовенчани и његов брат, први српски архиепископ Сава. Била је веома лепо рестаурирана. Једна монахиња је осликавала икону свеца. И друге монахиње су прелепо сликале иконе користећи златне листиће. Епископ Стефан је био маркантан човек, дугачке браде и плавих очију. Монахиње су се сагињале да пољубе његову испружену руку, док је другом руком издавао наређења. На спрату су нас послужили кафом и чајем, а потом смо Аника, возач из амбасаде Перуа, Владан и ја отишли на ручак са игуманијом. Домаћи хлеб, рибља чорба, рибља салата, колач, јагоде, манастирско вино...

Вратила сам се у Лондон, где ми је пријатељ Бранко Бокун рекао да је чуо да се у Београду зуји о мојој посети.

Полако сам почињала да бивам свесна ефеката својих посета Београду. Југословенски медији су почели да се интересују за све Карађорђевиће. Позвао ме је Александар Карађорђевић да ми каже да ће дати још један интервју за словеначку Младину. Морала сам да га подсетим да припази на словеначке и хрватске ставове о Србима у свом чланку.

АМАНДИНА МАЈКА

ВИЗАНТОЛОГ Аника Скорван и ја смо се одвезле у манастир Студеницу, један од најзначајнијих средњовековних манастира у Србији. Саградио га је крајем 12. века оснивач династије Немањић, велики жупан Стефан Немања, као своју гробну цркву. Епископ је слабо говорио енглески, а ја поприлично невешто српски. Питао ме је о Аманди, Катарининој улози у Династији. Рекао је да су католици измислили причу о Госпи из Међугорја како би поспешили туризам. Био је задовољан што сам се вратила у Југославију.

Два монаха су  ме замолила да се упишем у књигу посетилаца, али да поред свог имена напишем и "Амандина мајка" јер "она је наше дете!", а и због тога што су гледали Династију.

Мислила сам да је за монахе Династија непримерен садржај и једва сам задржала смех.

 СУТРА: ЧУДЕСНА ПОРУКА КНЕЗА ПАВЛА – ИДИ ЗА БЕОГРАД 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

СА РИЧАРДОМ БАРТОНОМ У ЖИВОТУ И ПРЕД КАМЕРАМА: Хтео да се ожени мноме, свиђала му се идеја да му жена буде принцеза

29. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ИСТИНУ О КНЕЗУ ПАВЛУ: Њујорк који сам толико волела одједном је постао депресивна, непријатељска средина

28. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПЛЕС СА ХАРИЗМАТИЧНИМ ПРЕДСЕДНИКОМ КЕНЕДИЈЕМ: Хауард је захваљујући браку са мном, освојио позицију у друштву какву никада раније није имао

27. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК СЕ СА СУЗАМА ОПРАШТАО ОД КНЕЗА: Мој старији брат је био миљеник краља Александра, који га је уважао више од сина Петра

20. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације