МАРШАЛ ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ ДИСАО ЈЕ СРПСКИМ ДУХОМ: Михаило Латас је после пребега из Аустријске војске постављен за учитеља у Гружи

СРПСКИ политичар и правник, у два наврата либералски председник владе, Јован Авакумовић описао је један случајни сусрет из 1865. године са Омер-пашом у Паризу. Двадесетчетворогодишњи Авакумовић је у то време студирао права.

СУДБИНА Омер -ђаша Латас је по савету кнеза Милоша прешао у Турску, Фото "Википедија"

Омер-паша Латас је, према Авакумовићевом сећању, тада рекао: „Не гледајте ме, децо, као туђина иако знате да сам турски паша. Ја сам вазда био и остао само Србин. Увек сам дисао, па и сада, као мушир турске царевине, дишем само српским духом, гајим и негујем само српске осећаје. Зато сам вам малопре рекао да Срби треба да уче првенствено војничке науке. Србији предстоји у скорој будућности потреба у људима војнички спремним, па овим садашњи њен подмладак треба да буде.

„Ја сам за прве владе кнеза Милоша прешао у Србију као аустријски војни бегунац, где сам био примљен врло добро и постављен за учитеља у Гружи. Ја бих тада и остао да служим Србији и српству, колико бих умео и могао мојом спремом и знањем. Али кад је Аустрија сазнала где сам, затражила је од Србије да ме њој врати и преда. А да би сасвим у томе успела, Аустрија је измислила и подметнула ми како сам учинио дефицит у аустријској војсци мада је врло добро знала да је то лаж.

Кад није било избора, кнез Милош ме позвао у свој двор у Крагујевцу и казао ми: ‘Синко, ја не могу због тебе да војујем с Аустријом, али нећу ни њој да те предам јер сам обавештен да ниси кривац, као што Аустрија тврди, и да си одгојен у српском духу. Наредићу мојим властима да ти олакшају прелазак у Турску. Иди тамо и прими службу. Турска је оскудна у људима твоје спреме и способности, сигуран сам да ћеш далеко дотерати у њиховој служби. Можда ће се тамо од тебе тражити и да пређеш у мухамеданство. С одлуком да ћеш и тада остати духом Србин, можеш примити и мухамеданску веру, али нигда не смеш заборавити да си Србин. Никад немој да радиш ништа против српства, не смеш да изневериш српско млеко којим те је задојила и отхранила мајка Српкиња...“

„ПО САВЕТУ кнеза Милоша, а потпомогнут српским властима, прешао сам у Турску, где сам се не само примио државне службе већ сам прешао и у мухамеданску веру. У турској војсци, као што знате, напредовао сам и доживео славу и господство као ретко ко. Но опет, никад нисам заборавио нити ћу заборавити оне мудре речи и родитељске савете кнеза Милоша. Вазда и у свакој прилици остао сам Србин и пријатељ српства. Само моје српско срце и осећање руководило ме, те нисам скрхао Црну Гору, као што сам био у прилици, када сам на челу силне турске војске ушао у њу. Јер, с мојим осећањем да сам Србин, одуговлачио сам што више напад на Црну Гору, а у Цариград сам слао извештаје како није вредно да славна турска војска узалуд гине за голе црногорске стене и врлети. Тиме сам дао времена да се Руси и Европа заузму за Црну Гору и спасу је од тадашње сигурне пропасти и уништења.

Исто тако, само моје српско срце одредило ме је те сам, као главни турски војсковођа, другом приликом саломио, упропастио и оковане тешким гвожђем и синџирима у Цариград послао босанске и херцеговачке бегове и спахије, потурчењаке и издајице српства. Моје је срце тада куцало радосно јер сам знао да тиме служим српству, коме и сам припадам. „Тај исти српски осећај гони ме да вам кажем још нешто. То ће бити о кнезу Михаилу. Он је мени, истина, учинио нажао, што мени, Муширу и Гази Омер-паши није хтео први да дође на састанак кад сам му пре неколико година најавио мој долазак у Београдски град и замолио га да се састанемо и разговарамо. Жалим и данас, јер ми је као Србину тиме кнез Михаило одузео прилику да с њим искрено говорим, као што сам хтео, о питањима и потребама од којих би српство имало користи...“

„Као што је познато, кнез Михаило је био старији мушир од мене, па зато ми је био поручио да ја дођем прво к њему на састанак. Али ја, иако млађи мушир од њега, поред све моје жеље да се састанемо, нисам могао први ићи кнезу јер сам знао да бих тиме изазвао сумњу код Турске, па би шкодио баш оном који ме је био и одредио на тај састанак с кнезом. „Да је то кнез знао, држим да бисмо се састали. А овако како је испало, и данас жалим што нисам имао прилике да пред кнезом Михаилом, тим великим Србином, отворим моје српске груди и срце, што се нисам могао са њим разговарати о нашим српским потребама, те да тиме и ја бар нешто принесем на олтар српства, које нисам напустио никад нити ћу га напустити до гроба.Иако се нисмо састали, опет ћу вам рећи ово – кнез Михаило је велики човек и мудар владалац. Његов ауторитет и углед у Европи су велики. Он је сав предан идеји ослобођења и уједињења српства. Богат је, троши много новца на отаџбину. Слушајте га и радите што вам буде заповедао. Њему је намењена велика улога у судби српског народа. Ако га искрено будете помагали, српство ће с њим остварити свој идеал уједињења свих Срба у једну моћну српску државу...“

„Ето, господо, ово су моји искрени осећаји и жеља мога српскога срца. Кажите ово у згодној прилици вашим земљацима. Моја је жеља да Срби уопште знају да сам ја и као Гази Омер-паша остао душом и срцем Србин, да српски осећам и српству најватреније желим потпун успех у остварењу његовог народног идеала – да уједини српску Краљевину, све Србе који су сад под туђинском влашћу, не само под Турском већ и под аустријском. Сада, децо, збогом! А још једном вам понављам, учите што више војне науке јер Србија мора, можда и скоро, апеловати на војно знање својих синова...“

Босански и херцеговачки бегови назвали су Омер-пашу Латаса Ђаур-паша – Неверник-паша.

КНЕЗА Милоша је једна француска књижевница упоредила с хероином из 15. столећа, Јованком Орлеанком. Његов верни присталица Стевча Михаиловић написао је у мемоарима како је, када су га протеривали из Србије, ишао за њим као за Христом. Издаја Христа најпознатија је издаја у историји човечанства. Да је кнез Милош умро десет година пре тог прогонства, дакле 1829, у својој четрдесет шестој години, историја би га запамтила по томе што су га Турци довели на власт, што је заједно с њима гушио Буну Хаџи-Продана Глигоријевића, што је Турцима предао јунаке устанка Павла Цукића и Петра Молера, што је на превару убио кума вожда Карађорђа, баш као и архимандрита Милентија Никшића.

Другом вожду и будућем обновитељу Србије не би помогло но то што је након Другог српског устанка прихватио да Србија буде полуаутономни пашалук, који за разлику од свих других споразума – од 1792. до 1806. године – не почива чак ни на султановим одлукама већ на његовом приватном споразуму с Марашли-Али-пашом.

Ипак, Милош је 1839, поражен од уставобранитељске опозиције, напустио аутономну Србију као њен први наследни владар после деспота Бранковића. На престолу је остао његов син.

И док су београдски Турци пркосно седели, увредљиво пушећи чибуке и гледајући како српског кнеза у изгнанство терају његови; Милоша су пратиле старешине, момци и слуге који су се с њим домогли моћи, па га сада победили. Међу окупљеним противницима био је Тома Вучић Перишић, који је некада пренео наређење да Карађорђе буде убијен, митрополит београдски Петар, али и кнежев брат Јеврем (деда будућег краља Милана).

Није све прошло како су мислили Обреновићи у опозицији – господар Јеврем и кнежева супруга Љубица. Кнегиња је на улици плакала, а Михаиловић је записао мишљење једног пријатеља – „варакну те госпођо“ руски конзул Вешченко (један од страних дипломата, инспиратора промене на престолу). Када су се на пристаништу растајали, кнез се са свима руковао и пољубио, чак и с Вучићем. Одбио је да пружи руку само брату, који је том приликом заплакао. Шеснаест година касније кнез ће се вратити у Србију. С покојним братом одавно се био помирио, а војводу Вучића дао је да отрују у тамници.

СПАХИЈСКА ПРЕТВАРАЊА

ПРИЛИКОМ случјног сусрета са Јованом Авакомовићам на Светској изложби у Паризу Омер -паша Латас је будуће, председнику владе Србие рекао: „Србија ће зацело једном ослободити и себи присајединити Босну и Херцеговину, што желим од свег срца. Ако тада будем жив, радоваћу се томе. Ну, један савет за тај случај, чујте још сада од мене. Бегови, спахије, потурчењаци, њихова назови интелигенција и мањи део, искварени муслимани-варошани у Босни и Херцеговини никад неће бити пријатељи српства. Према њима будите опрезни. Не верујте ни њиховим претварањима. То су издајице српства, које Србија мора држати строго, ништа им не попуштати да не би покварили остали муслимански народ тамошњи.“

 СУТРА:      

Препоручујемо

Фељтон

0 2

СРБИН, АУСТРИЈСКИ КАДЕТ ПОСТАЈЕ ТУРСКИ МАРШАЛ: Мехмед-паша Соколовић, најпознатији је Србин који је прешао у ислам

27. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 12

СРЕДЊЕВЕКОВНА СРПСКА ДРЖАВА ПАЛА ЗБОГ ИЗДАЈЕ: Поједини историчари верују да је Вук Бранковић заправо био жртва оног што чинили његови син

26. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 5

НЕМИРНИ СРБИ СУ ЧЕСТО ГАЗИЛИ ДАТЕ ЗАКЛЕТВЕ: Велики жупан Никола Алтомановић је покушо на превару да убије кнеза Лазара Хребељановића

25. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ИЗДАЈНИК ХИТЛЕРА ПОСТАЈЕ НАЈВЕЋИ СТАЉИНОВ ТРОФЕЈ: Толстој осуђен је у Лондону јер је писао како су Британци предали Совјетима антикомунисте

24. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације