СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник

СРБИЈА за време немачке окупације у Другом светском рату није имала статус државе.

КОЛАБОРАЦИЈА Милан Недић у време док је био председник "Владе народног спаса", Фото "Википедија"

Њено становништво није било антисемитски расположено у мери у којој је то била већина источноевропских народа. Њени малобројни фашисти били су одани идеологији интегралног југословенства. Логор на Сајмишту, који већ више од две деценије многи у САД и ЕУ покушавају да прогласе „српским“ и њиме засене хрватски логор Јасеновац, налазио се на територији НДХ, његови управници су били Немци и један Хрват, а заточеници већином Срби. У Београду је свакако било фашиста, али је инсистирање на њиховом значају у иностранству обрнуто пропорционално истим настојањима кад је реч о хрватском, босанско-муслиманском, албанском или бугарском фашизму. Пред српским фашизмом требало би да избледе чињенице о Јасеновцу као највећем ненемачком логору смрти, босанским муслиманима као народу са сразмерно највећим учешћем у Ес-Ес-у, Бугарима, који су у присаједињеним областима дозволили Холокауст упркос статусу независне државе којим су се дичили, Албанцима, који на Косову и Метохији нису ни имали антифашистички покрет.

Један од симбола тог односа био је онај према човеку кога су током његовог кратког живота прогласили двоструким издајником. Реч је о судбини Албрехта Шиндлера фон Клајстенбурга. Овај потомак пруских аристократа је као млади официр родом из Беча дошао да служи војску у недавно анектираним областима Босни и Херцеговини.

Клајстенбургу се свидела Бањалука, али је овај двадесетдвогодишњак уочи Балканских ратова постао близак локалним Србима. Противно вољи своје породице, оженио се Српкињом. Одбачен од ближњих, променио је име и веру, поставши Љубо Бабић. Када је аустроугарска војска напала Србију, Бабић се предао српској војсци и ступио у њене редове. Примио га је лично Живојин Мишић. Ратовао је на источним границама државе, са Бугарима. Прешао је преко албанских планина, а оглушивши се о наређење команде, пренео је до Крфа и лаке брдске топове своје јединице. За јунаштво на Солунском фронту добио је висока српска и савезничка одликовања, регент Александар поклонио му је златну табакеру. Из рата је изашао у чину потпоручника, а пред Априлски рат 1941. на служби у 13. артиљеријском пуку Треће армије смештеном у Прилепу унапређен је у чин пуковника. Слом војске у Априлском рату затекао га је у Скопљу. Избегава заробљавање, знајући да би као Немац и бивши официр који је дезертирао имао мало изгледа да преживи. Вест да је његов бивши старешина Милан Недић оформио „Владу народног спаса“ затекла га је у Земуну. Прешао је у Београд и ставио се под његову команду.

О СТАЊУ  у Југословенској краљевској војсци речито говори једна статистика. У њеној служби био је 201 генерал. Генералски кор већином су чинили Срби. Када је рат завршен поразом, само су се двојица њих придружили герилским снагама отпора – генерали Љубо Новаковић и Мирослав Трифуновић пришли су ЈВО. Шесторица генерала Недићеве српске страже били су или официри жандармерије, реактивирани пензионери или их је Недићева влада унапредила. Бабић је добио команду у Источној Србији, у крају где је раније службовао. У то време и тамо је избио устанак, па су се његове трупе са успехом бориле против партизана и четника. Из ових борби изашао је као победник. У Свилајнцу су локалне власти по њему назвале и једну улицу. Недић му је средином јануара 1942. доделио чин бригадног генерала. Била је то целокупна колаборација генерала Љубе Бабића. Убрзо га је ухапсио Гестапо. У Бечу му је суђено као дезертеру. Осуђен је на смрт стрељањем, али Недић успева да ова пресуда буде замењена вишегодишњом робијом. Бабић робија у логору Оснабрик и Хамелбург. Мучен од тамничара, али и малтретиран од српских затвореника наклоњених ЈВО, он неко време проводи у затворској болници. Савезници су коначно 1945. године ослободили логор у којем је робијао генерал Бабић. Након тога, он је у Минхену отворио кројачницу. Савезници нису услишили захтеве комунистичке Југославије за његовим изручењем. Бабић је остао активан, дружећи се са српским емигрантима. Двојица њих, генерали Димитрије Живковић и Илија Брашић, приближили су му се упркос томе што су му у логору причињавали непријатности. Њих двојица су имали интерес да учине услугу комунистичком режиму, па су свог новог друга предали југословенским агентима преобученим у америчке униформе. Бабићу је суђено у Београду августа 1946. О његовом процесу касније је у мемоарима писао познати српски писац, књижевни критичар и демократа Борислав Михаиловић Михиз. Стрељан је на непознатом месту – на Ади Циганлији или Стрелишту – и сахрањен у тајној гробници.

Недићевце и љотићевце су за издајнике сматрали и у партизанском и у четничком покрету.

Иако су ови други с њима повремено сарађивали, атентат на пуковника Масаловића у Београду, те спискови „Под З“, које је одобравала и избегличка влада у Лондону, јасно су показивали да према Недићу и његовим сарадницима после рата свакако неће бити милости. Ако изузмемо учешће у Холокаусту и масовне злочине за које у актуелним суђењима, ако их је и било, комунистичке власти нове Југославије нису судиле српским квислинзима, остаје питање у којој мери су комунистичке власти имале право да некоме суде за издају?

Визија Србије и Југославије, како фашистичка тако и комунистичка, била је без сваке сумње револуционарна и превратничка. Не само противуставна у односу на предратне конституције југословенске монархије већ – што ће наредне године показати – противна вољи велике већине народа. Наклоност према комунистима постаће преовлађујућа тек када српско друштво буде из темеља промењено, а комунистичка партија практично напусти свој ранији програм. Ова контрадикторност ће још у већој мери доћи до изражаја у случају вођа Југословенске војске у отаџбини.

У ЦРНОЈ Гори је такође постојала окупациона управа. Италијанска власт тамо није успела да формира сателитску краљевину. Само дан после проглашења избио је масовни устанак подстакнут надама великог дела становништва насталим након напада сила Осовине на Совјетски Савез. Настојање да кнез Михаило, унук краља Николе, буде успостављен на црногорском престолу остала су безуспешна због одбијања кандидата који је остао одан срушеној југословенској држави и њеној круни. Успостављање Секуле Дрљевића за председника владе такође није имало много значаја за државу која се нашла у устанку.

Италијани су након отвореног сукоба између партизана и четника, те осеке устанка, постигли споразум са ЈВО, чије су вође реално поделиле ову област, али је међу њима све до погибије имао неку врсту првенства генерал Блажо Ђукановић, бивши бан Зетске бановине. Изненада опкољени у манастиру Острог, команданти ЈВО су заробљени и стрељани. Међу погубљенима је био и генерал Ђукановић.

Нека врста владе успостављена је тек новембра 1943, када су снаге Вермахта од италијанске војске преузеле окупацију Црне Горе. Управо су нацистички окупатори, који нису желели да дозволе окупљање српских земаља нити да омогуће било какву самосталност сарадничким домаћим администрацијама, на чело Националног административног савета поставили српског националисту, адвоката Љубомира Вуксановића. Вуксановић је пак био у личном непријатељству с најважнијим командантом ЈВО у Црној Гори мајором Павлом Ђуришићем.

САМОУБИСТВА БРАЋЕ НЕДИЋА

ГЕНЕРАЛ Милан Недић је октобра 1944. напустио Београд и с владом отишао у Немачку. Тамо су га савезници ухапсили и изручили југословенским властима. Он је пре завршетка истраге наводно искочио кроз прозор, искористивши непажњу иследника. Необично је да ће се код истог иследника неколико година касније убити и други значајан затвореник – Андрија Хебранг. У иностранству је, без сваке сумње пре него што је изручен властима нове Југославије, себи одузео живот и Недићев брат Милутин, који је за време рата одбио да узме учешће у окупационом режиму.

 СУТРА: ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПОСЛУШНИЦИ БЕЗ МОРАЛА У СЛУЖБИ НЕМАЧКИХ ОКУПАТОРА: Стварање Специјалне полиције у окупираном Београду лично је замисли Драги Јовановић

10. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 24

СРПСКИ КВИНСЛИЗИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: У Краљевини Југославији осим Срба и Словенаца, остали народи били су пронемачки настројени

09. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 6

КО ЈЕ ИЗДАО: КРАЉ НИКОЛА НАЦИЈУ ИЛИ НАЦИЈА КРАЉА - Црногорску посебност као нове нације постакли су комунисти и хрватско-италијанских фаши

08. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕДИЋЕВА ВОЈСКА НИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА У ХОЛОКАСТУ: После пада Француске пролећа 1940. године победа Сила Осовине сматрана је неизбежном и трајном

11. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације