ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА: Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине

ДРАГОЉУБ Михаиловић био је генералштабни пуковник, обавештајац.

САВЕЗНИЦИ Дража са пуковником Мекдауелом и капетанима Мусулином и Лалићем , Фото "Википедија"

Пре Другог светског рата, тридесетих година, био је на служби у Бугарској када је тамо извршен државни удар под вођством виших официра из организације Звоно. Савременици су подозревали да је Михаиловић имао неке везе с пучистима. После је службовао по разним местима југословенске монархије, неко време у Дравској бановини – данашњој Словенији. Није брзо унапређиван нити је био у милости надређених. Био је познат као прилично својеглав човек, који је у службене документе ушао и као женскарош – на шта се тада није добро гледало – који се сукобљавао са супругом. На фотографији коју је у једној од својих књига објавио неуморни историчар Душан Бабац, у позадини окупљених официра краљеве гарде који су позирали пред објективом видимо младог Михаиловића како иза другова, заједно са двојицом класића, раздрагано пева ширећи руке. Уочи Априлског рата 1941. године Михаиловић је био пуковник са узорном породицом, коју су поред супруге чинили два сина и ћерка. Те 1941, свега десетак дана након што је дечака из Ивањице, тог „чиновничког Сибира“ (уз Пирот најудаљеније периферије) преткумановске Србије, одавно прешао свој зенит и да ће можда пред пензију, некако добити још и чин бригадног генерала.

Потом је дошао слом. За свега дванаест дана, без веће битке, са усамљеним актима самоубилачке храбрости официра и војника краљевске војске, пропала је Краљевина Југославија. Под ударима сила Осовине држава се брзо урушавала подривана деловањем нацистичких савезника, незадовољних мањина – Немаца, Мађара и Албанаца – али и издајом Хрвата, њеног темељног народа. Примере јунаштва југословенских ваздухопловаца; помораца Спасића и Машере, који су били на палуби када су у ваздух подигли брод који нису хтели да предају окупаторима; пешадијског официра Божидара Жугића, који је пред старешином који је покушао да преда јединицу убио мађарског официра који је примио издајничку предају...

НA ПОЧЕТКУ рата Михаиловић је у Кисељаку код Сарајева био на дужности начелника Оперативног одељења Друге армије. Прелази у Славонију и настоји да под ударом непријатељских војски пребаци што више јединица у Босну. Рушење моста на Сави код Брчког наредио је 9. априла 1941. Неколико дана касније у Грачаници ступа на дужност команданта Брзог одреда. Његова јединица ушла је у борбу са усташама које су се појавиле код Дервенте и Босанског Брода. Наредбу за предају, која је уследила капитулацији Југословенске краљевске војске, он одбија и проглашава почетак герилске борбе. Месец дана касније са деловима своје јединице докопао се Равне Горе у Западној Србији. Ту ће бити штаб његове оружане силе – Југословенске војске у отаџбини.

Током лета 1941, подстакнути ширењем европског рата на Исток, становници Србије су се подигли на оружани устанак. Догодило се оно чега су се школовани српски официри плашили. Тако је крајем зиме 1917. започео масовни устанак у области Топлице, изазван како бруталним бугарским режимом тако и надама у српски и савезнички успех на фронтовима. Победе у Румунији и Македонији су изостале, устанак је угушен уз до тада невиђену суровост. Борбе су 1941. почеле са очајничком побуном српског народа против насиља хрватских и муслиманских усташа у Хрватској, Босни, Херцеговини, Срему и Рашкој области, те великим надама многих Срба и Југословена у брзу победу Црвене армије.

Народни очај и наду на рушевинама државе користила је мала и екстремна Комунистичка партија Југославије. До септембра су устаници успели да заузму велике просторе на западу Србије. Иако нису значајније омели немачки ратни напор, била је то највећа слободна територија у нацистичкој Европи пре 1944. године, на којој је, према послератним проценама, живело чак милион становника. Устанак је, међутим, већ у октобру 1941. дошао у кризу. Почеле су немачке репресалије – за једног убијеног немачког војника стрељано је стотину, а за рањеног педесет грађана Србије. Уследио је напад надмоћних снага на устаничке области. До тада, и поред преговора, није дошло до обједињавања устаничких снага. Тако нешто и није било могуће, пошто је КПЈ преко партизанског вођства на ослобођеним територијама започела револуционарну промену. Уз борбу против окупатора, тада је почео и грађански рат између партизана и четника.

ПОРАЗ је био неминован, али су после њега партизани наставили знатно централизованији, беспоштедни герилски рат с тежиштем у Босни, Херцеговини, Црној Гори и Хрватској.

Историчар Предраг Ј. Марковић видео је модернизацијски домет као меру разлике између два покрета. Једни су за јунакињу песме узели омладинку Мару, која је болесна, али моли мајку да је доведе до прозора да види партизанске пролетере с којима би марширала да је здрава. Други су жене оставили код кућа да певају драгану за кога желе да се удају, али им због рата свадбена дуња трули у фиоци. У сваком случају, четнички покрет је био мање вољан да жртвује цивиле окупаторској одмазди, није био спреман да се сукобљава с непријатељем уколико тако нешто није било војно оправдано.

Окупатори углавном нису правили разлику између четника и партизана. Привремени споразуми делова четничког покрета с локалним немачким командантима или команде НОВ-а с Вермахтом 1943. нису никакав доказ о колаборацији једног или другог покрета.

Највећа операција једних против других без сваке сумње била је такозвана Четврта непријатељска офанзива на Неретви, када су партизани заједно окупаторима и усташама настојали да обезбеде ову област од могуће инвазије савезника. На другој страни, лично је Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине. До 1944. осумњичени четници чинили су већину заточених логораша на Бањици.

Четници су извршили атентат на пуковника Масаловића и заробили и погубили Косту Пећанца, команданта свих четничких јединица у предратној Југославији, који је сарађивао с Немцима. До краја рата четничке јединице спасле су 514 савезничких пилота и чланова посада чији су авиони оборени над Србијом. Био је то невероватан подвиг, посебно с обзиром на чињеницу да су амерички и британски авиони бомбардовали српске градове без стратешке потребе и често бруталније него Луфтвафе током Априлског рата.

Одлука Западних савезника да се искрцају на Сицилији и у Италији, уместо на Балкану, затим капитулација Италије и већа спремност партизана да запоседну градове с великим количинама оружја и муниције, учинили су да подршка САД и Британије постепено буде пренесена на партизане. После уласка Црвене армије на Балкан ствари су биле одлучене.

Србија је у то време била у већој мери наклоњена четницима него партизанима. Ипак, долазак 300.000 црвеноармејаца и ступање неколико десетина хиљада припадника НОВ-а у Србију запечатило је судбину не само ЈВО већ и сваке могућности да Србија и Југославија не буду комунистичке. Иако су четници давне 1941. заузели Лозницу – прву ослобођену варош у Југославији – а 1944. помогли Црвеној армији приликом ослобађања неколико градова у Србији, они су третирани као непријатељи, а ускоро их је под британским притиском краљ Петар Други позвао да се безусловно прикључе партизанима.

ПОРАЗ ЧЕТНИКА НА ЗЕЛЕНГОРИ

КАКО се крај рата ближио команданти војске Драже Михаиловићева су често тек номинално признавали његову врховну команду; Расули су се по српским земљама настојећи да се повуку на Запад. Мајор Павле Ђуришић покушао је да се склони у Аустрију, али су га на Лијевче пољу на превару заробиле и брутално убиле усташе. Већина његових седам хиљада војника убијена је током наредних месеци. Михаиловић је одбио да напусти земљу с последњом америчком мисијом у свом штабу. Држао се неко време у северној Босни, а онда су на Зеленгори партизани у великој офанзиви поубијали безмало 8.000 његових најупорнијих сабораца. Погинуо је и његов најмлађи син, још увек малолетни Војислав.

 СУТРА: ПРЕСУДА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ ПУНА НЕЛОГИЧНОСТИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник

12. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕДИЋЕВА ВОЈСКА НИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА У ХОЛОКАСТУ: После пада Француске пролећа 1940. године победа Сила Осовине сматрана је неизбежном и трајном

11. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПОСЛУШНИЦИ БЕЗ МОРАЛА У СЛУЖБИ НЕМАЧКИХ ОКУПАТОРА: Стварање Специјалне полиције у окупираном Београду лично је замисли Драги Јовановић

10. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 24

СРПСКИ КВИНСЛИЗИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: У Краљевини Југославији осим Срба и Словенаца, остали народи били су пронемачки настројени

09. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације