ОБАВЕШТАЈНА САЗНАЊА ДОНОСЕ ПОСЕБНЕ МОЋИ: Цела прича о породицама Буш, Алијев и инокосном Путину има смисла у контексту тајних служби

ГОДИНАМА сам се питао да ли се у тим причама о дугој руци службе, које се испредају и дан-данас, ради о колективној параноји и кафанском миту.

ТАЈНА МОЋ је Џорџ Буш Старији је напредовао у складу са процедуром, Фото "Википедија"

Онда сам на примеру свог колектива схватио да је број доушника био велики и распоређен на местима где није било непријатеља државе или режима. Мој Институт за савремену историју се до деведесетих година углавном бавио најправовернијим могућим темама: издавањем Титових дела, народноослободилачком борбом, партијом, радничким покретом.

Било је искакања, као када је 1983. објављен чланак Војислава Коштунице и Косте Чавошког о политичком насиљу комуниста на изборима 1945. године. Ипак, све до 1990. године само један научник у Институту никада није постао члан партије. Да ли је могуће да је „служба“ ангажовала доушнике и у таквој, режиму сасвим оданој установи, која није бунтовни Филозофски факултет или нека полуодметнута редакција? Мој најближи сарадник Бојан Димитријевић нашао је потврду на најнеобичнијем месту. Нажалост, то није неки архив јер је у Србији мања доступност докумената тајне полиције него у скоро свим бившим социјалистичким земљама.

У разговору везаном за истраживање ратова деведесетих година, један од највиших бивших функционера РДБ (Ресора државне безбедности) је из главе, без папира, запитао Бојана шта раде тројица старијих сарадника из Института.( Разговор је вођен лета 2009. године.)

Занимљивост тог питања је што он није питао за њихове радове. Које није читао. Мало ко је читао њихове радове. Нико их није препознавао у јавности. Њихови текстови у штампи ретко су добацивали даље од последњих страница листа Комунист. Функционер РДБ, друг Ледени, могао је да зна њихова имена само из извештаја и информативних разговора. Да ли је могуће да је „служба“, о чијој се обавештености и моћи испредају легенде, ангажовала људе и средства на тако безначајном задатку? Јесмо ли ми изузетак или и друге сличне организације расипају време, људе и новац на такве бесмислице?

КОЛИКО су службе заиста моћне? Миту о свемоћи служби допринео је политички успон неких њихових руководилаца. Тако је Џорџ Буш Старији, бивши директор Агенције, постао председник САД. И у неким постсоцијалистичким земљама бивши тајни полицајци не само да су постали председници држава него су основали политичке династије, као Хејдар (Гајдар) Алијев у Азербејџану. Љубитељи совјетског модела тајних полиција могли би да поставе питање у чему је разлика између династије Алијев и династије Буш? Заправо, у свему. Демократија је ствар процедуре и јавности. Све у каријери породице Буш било је у складу с процедуром. Буш Старији се успињао редовним путем. Осам година је био потпредседник Роналда Регана. Буш Млађи је добио два мандата на изборима.

За разлику од њих Илхам, син Хејдара Алијева, је 20 година председник. На неким изборима је освајао и по сумњивих 87 одсто гласова. Његова жена Мехрибан му је потпредседница. Борац против капиталистичких агената и пропагатора, Хејдар Алијев је од целе државе направио породични посед.

Пошто функционери тајних служби могу све, на руској Википедији пише како је Хејдар Алијев, између осталог, и историчар и архитекта. Шта ли би Милорад Павић рекао да зна како смо подигли паралелни споменик њему, великом писцу, и централноазијском диктатору? У најцентралнијем парку престонице?

ДРУГИ припадник тајне полиције који је постао председник је Владимир Владимирович Путин. Код нас је деценијама са одушевљењем истицана његова кагебеовска прошлост која га је, наводно, припремила да чврстом руком управља највећом земљом света, да прстом плаши олигархе, а изнад свега, да му његово тајно, обавештајно знање даје посебну моћ.

После избијања украјинског рата, који је између осталог и обавештајна катастрофа, можемо поставити сасвим супротну хипотезу. Није ли Путина његов рад у КГБ-у припремио за то да верује у незваничне чињенице, да спроводи тајне одлуке о којима није било расправе? Да прецењује тајне, а непроверене податке? То значи да су му податке о спремности Украјине за рат вероватно достављале војне и цивилне обавештајне службе.

Како је могуће да наводно за све способна ФСБ и све сличне службе тако кобно потцене спремност Украјинаца да бране своју земљу? Да ли је живот у КГБ припремио Путина да не верује изборима, медијима и осталим јавним изворима? Може ли организација која се бави обманама да падне у искушење да обмане и свог председника? Ионако је све што ради обавијено велом тајне. Коначно, јесу ли ти људи спремни да противрече господару? Знамо да Владимир Владимирович не верује да је Украјина права држава и да су Украјинци прави народ. И сада је неко требало да скупи храброст и да каже вођи да ће се та вештачка држава и вештачки народ бранити као прави.

Цела прича о породицама Буш, Алијев и инокосном Путину има смисла у контексту тајних служби. Шеф свемоћне ЦИА не може да приватизује своје шпијунске и политичке послове.

Он остаје државни службеник, а не постаје квазисултан или цар. Не може се рећи да је породица Буш приватизовала државу, што су Алијеви дословно урадили.

ЗАШТО су људи толико спремни да поверују у тајну моћ служби над светом. Савремена масовна култура је изградила читав жанр Spyteinment. Од почетка 21. века до 2013. године број телевизијских серија са шпијунском тематиком шест пута је порастао. Чак су и сами доносиоци одлука толико задивљени тим серијама и филмовима да су склони да сарађују с филмаџијама до крајњих граница. Оскаровка Катрин Бигелоу је за свој филм о хватању Бин Ладена „00:30 – тајна операција“ имала бољи приступ детаљима те операције од већине обавештајаца или чланова Конгреса. Док централа ЦИА, према речима Ејми Зегарт, водеће стручњакиње на ту тему, изгледа као офуцана зграда поште из седамдесетих година, NCTC  (Национални центар за контратероризам) изгледа као из холивудских филмова. Што и јесте јер су владини службеници који су га изградили после 11. септембра заиста били у Холивуду да би им Дизнијеви стручњаци помогли да дизајнирају тај центар.

Веровање у свемоћ тајних служби важан је део теорија завере. Карл Попер је први писао о теоријама завере. Он је писао о томе како конспиративна теорија друштва нуди погрешно веровање да све што се дешава у друштву представља непосредни резултат пројекта неких моћних појединаца и група: „У својим сувременим облицима она је, исто као и сувремени хисторицизам и одређено сувремено становиште о ‘природним законима’, типичан примјер секуларизације религиозног сујевјерја. Вјера у хомерске богове, чија конспирација објашњава хисторију тројанског рата, ишчезла је. Богови су напуштени. Међутим, њихово мјесто је попуњено моћним људима или групама – кобним групама чија је порочност одговорна за сва зла због којих патимо – таквим као што су учени Старци Циона, монополисти, капиталисти или империјалисти. Не желим казати да конспирација нема.

Напротив, оне су типичан друштвени феномен. Оне, на примјер, постају важне кад год људи који вјерују у конспиративну теорију стекну власт. Најпогоднији да прихвате конспиративну теорију и буду умијешани у контраконспирацију против непостојећих конспиратора јесу они који искрено вјерују да знају како направити рај на земљи. Јер, једино објашњење њиховог неуспјеха у стварању свог раја јесте зла намјера Ђавола, чији је једини интерес пакао. Морамо признати да конспирације постоје. Међутим, упечатљива чињеница која, упркос томе, побија конспиративну теорију јесте у томе да је мали број ових конспирација крајње успјешан. Конспиратори ријетко довршавају своју конспирацију.“

УТИЦАЈ ФИЛМОВА

ФИЛМОВИ су зачарали државне функционере, па није чудо што су шпијунски трилери постали главни начин на који Американци разумеју обавештајне агенције. Што понекад има и лоше последице. Нека истраживања су 2004. године показала да они који су редовно гледали серију 24 часа, у којој је мучење терориста често приказивано позитивно, чак и студенти престижног UCLA универзитета чешће одобравају мучење од осталих. Војна правница из Гвантанама је изјавила како је Џек Бауер, јунак поменуте серије, био извор надахнућа за људе у Гвантанаму када је реч о техникама испитивања. Један од судија Врховног суда Антонин Скалиа рекао је како је Џек Бауер мучењем спасао Лос Анђелес.

 СУТРА: ЧЕСТЕ ПОГРЕШНЕ ПРОЦЕНЕ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА: Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине

13. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник

12. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ГАЈЕЊЕ СТРАХОПОШТОВАЊА ПРЕМА ТАЈНИМ СЛУЖБАМА: Душан Попов је одиграо велику улогу у замршеним шпијунским играма Другог светског рата

16. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације