ПРВЕ ВЕЛИКЕ БРУКЕ АМЕРИЧКИХ АГЕНАТА: Први покушај ЦИА да обори неку страну владу, и то неуспешан, десио се 1949. године у Албанији

ОСС СЛУЖБА (Office of Strategic Services - Канцеларија за стратешке услуге), није имала велики углед ни у Белој кући, а још мање у Пентагону.

ПОДВАЛЕ Ричард Хелмс који је руководио шпијунажом у Европи добијао је лажне податке , Фото Википедија

Рузвелт је почетком 1945. задужио свог главног војног саветника пуковника Ричарда Парка да истражи делатности ОСС за време рата. Извештај је био поразан. Парк није нашао ниједан пример значајног доприноса ОСС победи иако је признао неколико успешних саботажа и спасавање пилота. Када сам прочитао похвалу за спасавање пилота, порасли су ми у очима наши равногорци из операције „Халијард“. Они нису били са Јејла него са планине Јелице. Спасли су стотине ваздухопловаца без логистичке подршке коју је уживао ОСС. Након ове скромне похвале, Парк у извештају ниже приче о промашајима. Обука агената је била лоша, њима се лако могло манипулисати, што су радили и Чанг Кај Шек и Британци. И Немци и Јапанци су их проваљивали. Јапанска амбасада у Лисабону је открила план ОСС да украде јапанску књигу кодова. Јапанци су одмах променили кодове, што је довело до потпуног информативног мрака у лето 1943. године. „Непознато је колико је америчких живота на Пацифику била цена ове глупости ОСС“, закључује Парк. Следећег лета 1944. погрешне информације ОСС довеле су до погибије 1.100 Француза на острву Елба у Италији. Једино је похвалио аналитичко одељење ОСС, које је видео као могући део Стејт департмента.

По завршетку рата у америчком државном врху постојала је дилема да ли је уопште потребна обавештајна служба. Сам Вилијам Донован је на једној вечери фебруара 1946. рекао да „нема моралног оправдања за две државе у миру да једна другој сламају моћ отпора или да теже томе да претварају грађане у издајице“. Ипак, створена је кратковечна претходница ЦИА која се звала ЦИГ (Central Intelligence Group). Њоме је прво руководио адмирал Соуерс, а онда ју је преузео генерал Хојт Ванденберг. Он је повећао број особља са осамдесет на више од 1.800.

ПОСТОЈАЛЕ су и две не баш усклађене службе, Служба за специјалне операције (Office for Special Operations) и Служба за координацију политике (Office for Policy Coordination).

Ванденберг је хтео да Служба за специјалне операције спроводи шпијунске и субверзивне операције у иностранству. Упослио је ОСС ветерана и будућег директора ЦИА Ричарда Хелмса да руководи шпијунажом у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Пољској, Чехословачкој и Мађарској. Хелмс је касније писао како се са свега 228 запослених у иностранству осећао као „жонглерски шегрт који покушава да у ваздуху држи надувану лопту за плажу, отворену боцу млека и напуњену машинку“. Проблем су му правили и доушници на терену. „Легије политичких изгнаника, бивших обавештајаца и агената, разноразних предузетника претварале су се у обавештајне могуле који су уговарали продају исфабрикованих информација. Оно што су продавали као обавештења о Совјетима и њиховим сателитима био је пачворк превара који су саставили надарени лажљивци.“

Хелмс је касније проценио да је најмање половина информација ЦИА била чиста измишљотина. Његове испоставе у Бечу и Берлину постале су фабрике лажних обавештајних информација. Мали број припадника Агенције био је у стању да разликује чињенице од измишљотина. Тим Вајнер, новинар који је добио Пулицерову награду за књигу о америчким обавештајним агенцијама, рекао је како се ЦИА суочила са сличним проблемом када је покушавала да провери вести о ирачком оружју за масовно уништење.

Једна таква измишљотина била је вест да Совјети намеравају да заузму Турску. Један црвеноармејски командант на Балкану је наздравио предстојећем паду Истанбула. Генерали из Здружене команде америчке војске (Joint Staff) почели су да спремају одбрану.

Закључили су да ће совјетске линије снабдевања ићи кроз Румунију. Рекли су Ванденбергу да се спреми за прву тајну операцију Хладног рата. У лето 1946. почео је да организује подземни покрет отпора у Букурешту. За то су се обратили сарадницима које је оставио Френк Визнер (Wisner). Визнер је био јужњачки богаташ, први ОСС агент који је од септембра 1944. успоставио односе са совјетским официрима и обавештајцима. Али како каже Вајнер, Френк је био обавештајац годину дана, а Руси су имали два века искуства.

Брзо су се убацили у редове ОСС сарадника. То су били људи с којима је Ванденберг рачунао 1946. године, када је намеравао да од румунске Народне сељачке странке направи покрет отпора. За неколико недеља сви су похватани или су избегли. Ова „тајна“ операција је, према Вајнеровим речима, убрзала увођење комунистичке диктатуре у Румунији. Визнер је муњевито напредовао до човека број три у ЦИА задуженог за планирање и оркестрирање тајних операција. Убио се 1965. године.

ЊЕГОВ син Френк Визнер Млађи био је амерички преговарач о Косову и специјални изасланик за Египат у време Арапског пролећа. Тада се обрукао подршком Мубараку. Надајмо се да ће и косовска државност проћи као египатски диктатор.

Ако сте помислили да је румунска авантура највећа глупост америчких шпијуна на Балкану, преварили сте се. Можда сте помислили да 1946. године ЦИА још није постојала, те да је после њеног оснивања 1947. америчка обавештајна заједница постала боља. Један од првих стручњака ЦИА за СССР Хари Розицке (Rositzke) писао је како до 1949. године ова агенција није имала агенте у Совјетском Савезу. Према Хелмсовим речима, убацити агента СССР у то време било је исто тако немогуће као поставити агента резидента на Марс. Било је нешто агената у сателитским земљама који су имали извесног успеха.

Ипак, није јасно како је неко могао да дође на идеју да организује герилски антикомунистички покрет у Албанији, и то 1949. и 1950. године! Замишљали су да вођа антикомунистичког покрета отпора буде Краљ Зогу (Zog). То је био први покушај ЦИА да обори неку страну владу. Ту тајну операцију организовао је унутар ЦИА Френк Визнер.

Прошла је још горе него она неколико година раније у Румунији. За разлику од Румуније, у којој комунисти 1946. још немају пуну власт, у Албанији владају гвозденом песницом. Пет година је прошло од суровог грађанског рата у којем су комунисти збрисали своје противнике, заједно са ширим породицама, поготово на балистичком северу земље. На тај север су прво Британци, а онда и Американци покушали да убаце будуће устанике у операцији „Валуабле“ (Вредно). Американци су ту операцију звали „Фиенд“.  Те, 1950. године Албанија је у стању пуне борбене приправности против Југославије и Грчке.

АНГЛОАМЕРИКАНЦИ су слали тим за тимом људи, копном, морем и ваздухом. Пре обустављања операције 1954. године убијено је 300 британских и америчких агената и њихових јатака. Амерички писци правдају неуспехе тиме што је поменути Ким Филби све знао. Филби је, између осталог, био и официр за везу Британаца и Американаца у Вашингтону. Френк Визнер је, не знајући за Филбија, за тај дебакл оптужио недовољну тајност: „Једна операција која је требало да буде тајна била је позната у свим битним детаљима свакоме у региону који се занимао за Албанију.“

Одговорност за бруку ЦИА у Албанији није само у Филбијевој издаји и недостатку тајности.

На делу је била и својеврсна културна ароганција. Агенти МИ6 и ЦИА не само да су потценили своје албанске противнике него се нису занимали за регионална искуства са албанском унутрашњом политиком. Зашто би кад ионако све боље знају од тих локалних дивљака. А да су се иоле потрудили да стекну увид у регионалне политичке прилике, сваки југословенски политичар и дипломата би им рекао колико је краљ Зогу поуздан савезник. А сваки предратни југословенски жандар или погранични официр могао је да им каже колико је тешко продрети у то затворено албанско друштво. Које су комунисти још додатно затворили. Ова пропала акција МИ6 и ЦИА само је појачала осећање параноје код Енвера Хоџе и његових сарадника. А самим тим и патње албанског народа.

Обарање режима

ТАЈНЕ операције усмерене на обарање разних режима, показаће се у историји ЦИА, да  нису биле нарочито ефикасне. Према неким статистикама, тајне операције, било које, успешне су у свега 39 одсто случајева, док је јавно збацивање владара успевало у 66 одсто случајева. Мада, рећи „тајне операције“ помало је глупо јер је 70 одсто тајних операција бивало откривено.  Неки пут је и сама ЦИА ширила ко бајаги тајне податке о успеху својих скривених акција. Изгледа да су оне успевале само тамо где није било снажног противника.

 СУТРА: ЦИА НАМЕШТА НАЈПРЉАВИЈЕ ИЗБОРЕ У ИСТОРИЈИ ИТАЛИЈЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОДНЕЛЕ НА ХИЉАДЕ ЖИВОТА: Годину након оснивања ОСС службе Американци су ангажовалу 42 дипломца са Јејл универзитета

21. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 20

БРИТАНСКА ТАЈНА СЛУЖБА ПРИСВОЈИЛА ПУЧ 27. МАРТА: Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима

20. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ИРОНИЈА СУДБИНЕ - СТАЉИН ЈЕДИНО ВЕРОВАО ХИТЛЕРУ: У ратовима тајних служби вођених у тами заблуда и незнања није се видело ко је непријатељ

19. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ЧЕСТЕ ПОГРЕШНЕ ПРОЦЕНЕ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ: Суштина постојања тајних служби, сакупљање информација, највише доприноси њиховим грешкама

18. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације