КГБ И ПОЛИТИКА СТРАХА ОД ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ: Основна делатност тајне полиције у СССР-у према својим грађанима била је "превентивни рад"

САДА ћемо се окренути немезису ЦИА, совјетској тајној служби.

ТРАДИЦИЈА У време Хрушчова процветала је неформална грана издаваштва – самиздат, Фото Профимедија

Одмах наилазимо на највећу препреку, тајновитост КГБ-а. Ни после пада комунизма документи о совјетској тајној служби нису били тако приступачни јавности као документи о ЦИА. Зато ће ово поглавље бити знатно краће.

КГБ је у шпијунском рату био прилично успешан. Откривање тајне атомске бомбе, кембриџка петорка, па и Олдрич Ејмс у самртним часовима Совјетског Савеза, велики су успеси совјетских обавештајаца. Имало је смисла користити тајну полицију у рату, макар и хладном.

Нећу обрађивати ни страшне чистке тридесетих нити прогоне током последњих Стаљинових година. Усредсредићу се на период после шездесетих, на време ублажавања терора над сопственим становништвом. То радим из два разлога. Први је добра изученост тог ранијег времена. Још од педесетих година у Србији и Југославији су објављиване многе књиге о чисткама и гулазима. Други разлог је немогућност поређења. Тај ранији период је био толико страшан да се не може поредити са западном праксом или са југословенским искуствима после педесетих година. А моја идеја је да понудим извесни упоредни поглед на тајне полиције иако прилично сужен на грешке и глупости.

Доба после Стаљина је у СССР и сателитима било време „политике страха“, које је сменило доба масовне репресије над целим друштвом и великим групама. Тада је репресија постала селективна, усмерена на оне који су се усуђивали да дигну глас против режима или на оне који су кадри да се побуне чим се укаже шанса. „Политика страха“ је била превентивно сигнализирање. Она је требало да покаже шта може да се деси нелојалним грађанима.

Основна делатност тајне полиције према својим грађанима била је „превентивни рад“.

Две главне особине разликовале су совјетску и друге комунистичке тајне полиције од оних на Западу. Прва је нејасна граница између деловања тајне и обичне полиције. Друга је свеприсутност тајних служби у животу својих суграђана. КГБ и остали су надзирали и кажњавали свој народ због начина на који зарађује, због онога што чита или слуша. Људи су прогоњени због различитих „грехова“ или су застрашивани уцењивањем.

ЧИТАВ спектар делатности у неформалној економији је био проблематичан. Сви ти разнолики послови потпадали су под прогон скитница. То се звало Бродниажество, скиталаштво или вагабундизам. Ово је првобитно значење тог појма из времена царске Русије. У совјетско време се од педесетих година користио за приватне послове, такозвану „другу економију“. Држава је покушала да сузбије све врсте алтернативне зараде. Законом од 1961. године прогонила је: проневеритеље, подмитљивце, скитнице и лопове, спекуланте, беспосличаре, црноберзијанце, исцелитеље, пророке, порнографе, чак и оне који пеку ракију. Занатлије свих врста биле су сумњичене. Изузетно су занимљиви они који су рендгенске снимке користили за снимање западне музике или порнографске снимке.

Није сасвим јасно којим се од ових сагрешења бавила обична милиција, а којим тајна служба. Поуздано знамо да је КГБ процесуирао трговце девизама. Да ли се бавио и другим црноберзијанцима или продавцима рендгенских снимака?

Хрушчов је тврдио да више нема политичких затвореника, а да су они који су против режима душевни болесници. Андропов, који је дошао на чело КГБ-а 1967. године, посебно је погоршао злоупотребу психијатрије. Он је убедио Политбиро да опасне криминалце који су истовремено и болесници треба затварати у луднице. У њих су спадали и људи који су покушавали да побегну из земље, они који су делили летке или који су ступали у контакт са странцима. У његово време трећина политичких затвореника смештена је у менталне болнице.

У складу с „политиком страха“ Јури Андропов је развио систем застрашивања потенцијалних дисидената. Они су упозоравани да прекину нежељену делатност и да то потпишу. То се звало „профилактички разговор“.

БОРБА против непоћудних текстова и књига стара је традиција царске Русије. Још су крајем 18. века преписи критичког трактата о руском друштву, Путовање од Петерсбурга до Москве Александра Радишчева, колали по Русији. Неколико Пушкинових нецензурисаних радова ширено је у виду рукописа. У совјетско време самиздат књиге су деценијама израђиване на машинама за куцање, на претанком папиру, помоћу индига. Ова неформална грана издаваштва процветала је у слободнијој атмосфери после 1956. године. Тада је Хрушчов на 20. конгресу критиковао злочине стаљинизма.

Ипак, совјетски режим је од средине шездесетих опет појачао стисак над неистомишљеницима. КГБ је 1966. године убацио нове чланове у Кривични законик који су се односили на самиздат и дисиденте. Такви су били чланови 190. и 191. о „клеветању“ совјетског режима. Пети директорат КГБ-а, за борбу против дисидената, успостављен је 1967. године. То није зауставило подземно издаваштво. Велике књиге, као што су Москва–Петушки Виктора Јерофејева и Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина Владимира Војновича растуране су на овај начин. Самиздат је вероватно био један од разлога што је у Совјетском Савезу промет фото-копир апарата био под великом присмотром. Били су ретки и скупи. Зато их је мој теча Милован, бизнисмен-герилац, још касних осамдесетих кријумчарио у СССР. Кагебеовци као да су знали оне теорије уметности по којима музика најдубље понире у срце и душу. Зато Службу није занимало само непослушно читање него и певање и плесање.

НАШИРОКО бављење односом КГБ-а према року није само причање занимљиве анегдоте.

Пажња с којом је совјетска служба мотрила на рок и друге гране популарне културе само је један од показатеља извесне залудности читаве те страшне, а изгледа не баш учинковите организације. КГБ се жилаво борио са духовима промена и на врхунцу „отопљавања“ још педесетих и шездесетих година. Довитљиви предузетници су, због недостатка плоча, још од краја рата снимали рок песме на старим рендгенским снимцима. То се звало рендгениздат. Држава и КГБ су 1958. издале формалну забрану те музичке радиности.

Тинејџери су саветовани да пријаве другове који тргују тим „костурским роком“. Фебруара 1962. основано је 14. одељење КГБ-а које се бавило кришнаистима, панкерима, рокерима, мистицима. Ова чудновата борба доживела је врхунац осамдесетих година, али је и шездесетих година имала своје херојске тренутке. У доба светске „битлманије“ у СССР су „чупавци“ хапшени, шишани и извођени на суд. Са друге стране, совјетска држава је знала да није могла да заустави ритам новог поколења.

Постојали су „вокално инструментални ансамбли“ (то тако личи на наш назив ВИС). Они су били под строгом званичном контролом, за њих су песме писали чланови Савеза совјетских композитора, а њихове наступе строго су надзирали уметнички комитети. Омладина је толико била жељна новог звука да су гутали све што личи на рок и поп. Ови вокално-инструментални ансамбли 95 одсто наступа су имали изван великих градова у европском делу СССР. Совјетски ансамбли су инструменте набављали у Чехословачкој, ДДР-у, па и Бугарској или на црној берзи. Понекад су сами правили бас-гитаре од шперплоче. Зато су наши певачи тако харали по Совјетском Савезу, не само због својих песама већ због препева великих западних хитова. Све је почело још са џезом. С временом ће совјетска публика заволети и наше извођаче и када нису певали препеве...

ДИСИДЕТИ У ЛУДНИЦАМА

"БОМБАРДОВАЊЕ кинеске амбасаде у Београду било је за мене једно акутно непријатно искуство", изјавио је вицеадмирал Томас Р. Вилсон (Wilson). Он ће у јулу 1999. постати директор Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА). Вилсон је председнику показао објекте које треба бомбардовати, између осталих и кинеску амбасаду. ЦИА је ту зграду означила као Савезну дирекцију за промет робе посебне намене (СДПР). Ова дирекција јесте била у истој улици, али удаљена 350 метара од кинеске амбасаде. То је знао сваки човек који је прошетао Дунавским кејом или се провозао Булеваром Николе Тесле.

 СУТРА: ПЛАЋЕНИЦИ И ДОУШНИЦИ У САТЕЛИСКИМ ДРЖАВАМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

БЕРЛИН ПОДЕЉЕН ЗИДОМ ЕПИЦЕНТАР ХЛАДНОГ РАТА: ЦИА је у Сан Франциску имала јавну кућу где су проститутке доводиле муштерије и давале им дрогу

25. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЦИА ПРИКАЗУЈЕ НЕУСПЕХЕ КАО СВОЈЕ ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ: ЦИА је једине резултате, у тајним операцијама, имала по слабим земљама Трећег света

24. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЦИА НАМЕШТА НАЈПРЉАВИЈЕ ИЗБОРЕ У ИСТОРИЈИ ИТАЛИЈЕ: Рецепт с куповином избора и политичара, први пут је испробан у Италији

23. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

КАТАСТРОФАЛНЕ ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ: У нападу 11. септембра 2001. погинуло је неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур

26. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације