ПЛАЋЕНИЦИ И ДОУШНИЦИ У САТЕЛИСКИМ ДРЖАВАМА: Милиони мртвих у колективизацији и гулазима претежно су дело чиновника, а не идеолошких фанатика

ДА НЕ би помислили да је прича о рату КГБ-а против рока само безначајна и издвојена епизода, показаћу статистику коју је извео Александар Север u књизи чију сам Историју КГБ.

ДОСИЈЕА Петер Естерхази, мађарски писац, бесмисао доушничке делатности, Фото "Википедија"

Он није никакав критичар КГБ-а, напротив. На почетку своје књиге он брани и КГБ и царску Охрану. На логично питање зашто је СССР пропао ако је Лубјанка (седиште КГБ) била тако моћна, одговара аргументом да је и Охрана добро познавала стање у опозицији 1917. године, али није имао ко да чује упозорења агената. Слична аргументација се чула и у Србији после распада СФРЈ.

Сам Север можда нехотице нуди материјал који потпуно разоткрива прави „грех“ КГБ-а према режиму и држави. Обратите пажњу на следеће податке. Само 1967. године заврбовано је 24.952 агента, што је чинило 15 одсто апарата. Те године надзирано је 6.747, приведено је 738 људи. Тројица су вршила диверзије, 121 су били издајници за време окупације, 34 су издали или покушали да издају домовину, 96 је вршило антисовјетску агитацију и пропаганду, 227 је нелегално прешло границу, 100 је крало државну имовину, 148 је шверцовало девизе. Један странац и један совјетски грађанин били су шпијуни. Саслушано је 12.115 људи.

Шта је то што је важно у овим бројевима? Урадићемо мало множења и дељења. Ако 24.952 износи 15 одсто апарата, онда је број свих ангажованих у Служби нешто већи од 166.000. Поделимо сада број агената, доушника, сарадника-добровољаца с лицима које су надзирали, саслушавали, хапсили. Око 25 сарадника долази на свако сумњиво лице. Дакле, 225 сарадника на сваког приведеног. Од 738 приведених 100 су лопови и 148 дилери девиза. Од оних 96 који су вршили антисовјетску пропаганду можда су неки читали Доктора Живага или слушали „Битлсе“. На први поглед није јасно зашто се КГБ бавио обичним милицијским пословима. А баш у томе се крила тајна совјетске службе.[…]

ИПАК, совјетски систем је еволуирао. Када је престало убијање и масовно слање у логоре, конформисти су променили радне задатке. Њихов циљ је био лагодан живот. Удобно је било запослити се у (превише) моћном државном предузећу, које никоме није полагало рачуне. Запослени у овој фирми су, сасвим људски, гледали да се што мање претржу, док уживају у привилегијама припадника КГБ-а. Они су прогонили читаоце Пастернака и Солжењицина, слушаоце метала и хард рока не зато што су стварно веровали да су то непријатељи совјетског режима. За своје велике плате и привилегије морали су да се праве да нешто раде. У томе су личили на многа друга социјалистичка предузећа у којима је број запослених који не раде ништа досезао фантастичне бројеве. С тим што је предузеће КГБ производило углавном страх и патњу. Што чак није најгори плод њиховог (не)рада.

Дугорочно гледано, највећа штета од рада сарадника КГБ-а је у томе што им је мрежа познанстава и приступ ексклузивним информацијама, а и ексклузивној роби, омогућио да „приватизују“ (читај опљачкају) државу у сразмерама које немају историјског преседана.

ТАЈНЕ полиције у сателитским државама СССР-а биле су још горе. КГБ и службе које су му претходиле могли су да правдају своје деловање патриотским разлозима као што су одбрана прве земље социјализма, обавештајни рат против нациста у отаџбинском рату, борба против САД у хладном рату. Службе у ДДР или Мађарској радиле су за окупатора. Сразмерно броју становника, биле су много веће од КГБ-а. Источнонемачка Штази је имала 91.000 плаћених сарадника (нешто више од 0,5 одсто житеља земље) и 200.000 доушника, што је 1,2 одсто целокупног становништва. КГБ је ангажовао знатно мање од једног промила становника СССР-а. Штази је сакупила три милиона личних досијеа. То је отприлике био сваки пети становник ДДР-а. Иван Ивањи описује колико је досијеа имала мађарска тајна полиција АВХ: „Према објављеним совјетским сазнањима, почетком педесетих у Мађарској је било покренуто око милион и по поступака против појединаца. У земљи је тада живело 9,5 милиона становника. Истрагом је, дакле, био погођен сваки шести, а ако се не рачунају деца и старци, бар сваки четврти грађанин! Не зна се број оних који су на разне начине застрашивани или мучени. …Описаћу само један од типично мађарских метода измишљених посебно за њихове бивше високе функционере. Жртва се ставља у ћелију налик на гробницу, високу само метар, дугачку два метра, широку метар и двадесет. Не може да устане, једва може да седи, чучи, испружи се. Све је од бетона.

Хладно је. Нужда се врши испод себе. После дан или два затвореник се пребацује у собу која је налик апартману луксузног санаторијума. Негују га. Хране га. Испуњавају му многе жеље, само му не дозвољавају да успостави контакт с породицом. Не испитују га. Не говоре му зашто је затворен. Стражари раде свој посао и ћуте. Истрага као да је обустављена.

Затим га без речи врате у ону ћелију. И тек када га после два-три дана поново сместе у апартман, питају га да ли жели да сарађује са властима или не. Батине као метод остављали су за ‘једноставније случајеве’.“

Мени је најдирљивији опис рада АВХ-а роман великог мађарског писца Петера Естерхазија.

Осим породичне драме, извештај показује и потпуни бесмисао читаве доушничке делатности. Не зове се само торта по грофовима Естерхази. Они су једна од највећих европских племићких породица. После романа Хармониа цаелестис, Петер Естерхази је пожелео да погледа има ли досије у тајној полицији: „Да ли су ме пратили или прислушкивали својевремено, овде свако верује да је пола тајне полиције било усредсређено на њега, ја нисам веровао, чак сам био готово сигуран да није, али сам конкретно желео да знам, а онда сам некако сматрао и својом грађанском демократском обавезом – ако и не рашчишћавање прошлости, оно бар показати пажњу према прошлости тиме да се погледају евентуални списи.“

ДАЛИ су му доушнички досије његовог оца. У очима Петера, Естерхази старији је до тог тренутка био узор интегритета и поштења. У роману Хармониа цаелестис подигао је споменик свом племенитом оцу и моралној громади. Први очеви извештаји били су о томе како је становништво места са српским именима Чобанац и Помаз реаговало на будимпештанску револуцију. Служба није била задовољна, па је тражила од грофа конкретна имена и ко је шта радио октобра 1956. године. Гроф упорно избегава да некога оптужи и пише оскудне извештаје, састављене од безазлених података. Агент који је био задужен за грофа Естерхазија написао је у примедби како је са агентом Чанадијем, што је било грофово доушничко име, „лабаво поступано“.

Служба је први пут била задовољна када је гроф написао обимне карактеристике својих блиских познаника, углавном аристократа. Петера Естерхазија је нарочито погодило што су полуписмени сарадници службе стално подучавали његовог оца како се пише извештај.

Занимало их је мишљење аристократа о стању у свету. Оно што је највише погодило Петера је клизање оца у глиб све веће сарадње. Тражио је пасош за Аустрију да обиђе деду Естерхазија, а заузврат понудио извештај о мађарским племићима у Бечу. Док се то питање решавало, гроф је требало да игра бриџ с реакционарима у једном пештанском кафеу.

Пошто ништа нису причали о политици, гроф је добио задатак да заврбује једну дактилографкињу, што је потрајало. Трећи задатак му је био да одлази на утакмице и посматра расположење. На крају је отишао у Беч и направио опсежан извештај. За двадесет три године доушничког рада гроф није открио ниједан важан податак. Пошто је Естерхази заврбован после 1956. године, у време сразмерне либерализације, нико није страдао због његовог доушничког рада.

ЗЛА СИВИХ ЧИНОВНИКА

ЧИНОВНИЧКА природа већине кагебеоваца била је мање зло него да су били ватрени поборници идеологије као Црвени Кмери, на пример. Мада, недостатак фанатизма не мора да буде сметња за најстрашније злочине. Знамо за теорију Хане Арент о „баналности зла“. Нацистички подухват је вероватно најгори злочин у историји који су спровели управо сиви чиновници. Милиони мртвих у колективизацији и гулазима тридесетих година претежно су дело чиновника, а не идеолошких фанатика.

 СУТРА: ПРОГОН ПРОТИВНИКА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПАРТИЈЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

КАТАСТРОФАЛНЕ ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ: У нападу 11. септембра 2001. погинуло је неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур

26. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

БЕРЛИН ПОДЕЉЕН ЗИДОМ ЕПИЦЕНТАР ХЛАДНОГ РАТА: ЦИА је у Сан Франциску имала јавну кућу где су проститутке доводиле муштерије и давале им дрогу

25. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЦИА ПРИКАЗУЈЕ НЕУСПЕХЕ КАО СВОЈЕ ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ: ЦИА је једине резултате, у тајним операцијама, имала по слабим земљама Трећег света

24. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације