ЛИКВИДАЦИЈЕ СВЕШТЕНИКА ТРГОВАЦА И ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: У Јабуци код Панчева стрељано је 72 краљевских пилота који нису сарађивали са окупатором

ЧЕСТО су „дивља чишћења“ била хаотична, без неког система. Није било јасног критеријума ко је „следбеник Недића и Љотића“. Ознаши су применили најједноставнији критеријум: то је онај који носи било какву униформу.

"ПОКАЈНИК" Милан Трешњић оставио је значајна сведочаства о раду Озне, Фото Википедија

„Сведок покајник“ официр Озне Милан Трешњић потврђује да је велики број униформисаних лица сам дошао да се пријави новим властима. Они који су имали нечисту савест побегли су с Немцима. Дакле, то су „...били људи у униформама, из Српске државне страже. То су били ордонанси, курири, полицајци, саобраћајци, паробродски, све могуће врсте. Али ми појма нисмо имали ни о чему. Нама је било довољно да се каже – тај је био у служби окупатора, без обзира на то у каквој служби, а био је у служби окупатора (...). Ја као официр ОЗНА нисам разликовао обичног полицајца од специјалног полицајца. То ми нико никад није казао, нисам знао“.

Неки су били упућивани у логор на Бањици, други су одмах стрељани, а трећи су „добили прилику“ да се искупе за своје ратно понашање и продуже живот одласком на Сремски фронт. Због непознавања униформи или недостатка жеље да се Озна озбиљније позабави питањем сарадње са окупатором, на Калемегдану је стрељано тридесетак речних полицајаца. Убијани су и санитетски официри, а по партизанску војску је најштетније било стрељање краљевских официра у селу Јабука код Панчева. Често се помиње бројка од 72 пилота. Због природе свог посла, они никако нису могли да сарађују са окупатором и сами су се јавили да ступе у партизанске редове. НОВЈ је имала очајничку потребу за свим специјализованим стручњацима, па је стрељање пилота нанело велику штету нејаком ваздухопловству револуционарне војске. Пошто су учили у ходу, пилоте НДХ заробљене у каснијим месецима су без питања уклопили у своје ваздухопловство. Ако су ознаши били збуњени приликом убијања униформисаних „сарадника окупатора“, имали су јасну циљну групу у класном и идеолошком обрачуну.

Према подацима Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године (дана када је краљ Петар Други позвао равногорце да се ставе под Титову команду), сразмерно уделу у укупном становништву највише су страдали функционери локалне власти, чиновници, трговци, индустријалци, свештеници, разни интелектуалци и имућнији сељаци. У селу мојих предака Милутовцу стрељали су сеоског попа Љубисава са сином Светом, сеоског учитеља Јеротија и сеоског домаћина Мију Милетића. Њихов злочин је био што су били чланови равногорског одбора села Милутовац. Као домаћини људи, нису допустили никаква клања у том селу иако је било неких убистава из ниских побуда. Моји рођаци су углавном били у партизанима, неки од њих велики руководиоци. Њихове породице нису злостављане. То ове сеоске угледнике није спасло од револуционарне правде. Међу извршиоцима идеолошке освете били су и неки њихови рођаци, младићи који нису учествовали у рату и желели су да се докажу. Стрељање је пошло наопако. Пошто су ознаши били веома млади, никада раније нису пуцали у човека. Деценијама је један од њих причао како је попов син Света устајао неколико пута током тог неуспешног стрељања. Не знам да ли је тај егзекутор дубоко у себи жалио што је учествовао у томе. Споља посматрано, његове приче су изгледале као приче из лова.

РАНКОВИЋ је, после овако обухватних стрељања у Београду, био незадовољан бројем убијених Загрепчана. Он 15. маја 1945. шаље депешу у којој каже: „Ваш рад у Загребу је незадовољавајући. За десет дана у ослобођеном Загребу стрељано је само 200 бандита. Радите супротно од наших наређења јер смо рекли да радите брзо и енергично и да све свршите у првим данима.“

Пребрзо је Ранковић упутио критику. Тек што је стигла његова депеша, почела је ликвидација разних војски у повлачењу, у бројном низу стрељања која се колоквијално називају једним именом „Блајбург“. Хрватски националисти воле да овај догађај називају библијски патетично „крижни пут“. Усташе, домобрани, словеначки белогардејци, руски колаборационисти, љотићевци, црногорски четници, сви су покушавали да се домогну западних савезника у Аустрији. Британци су, међутим, ову шаролику масу поражених војски предали партизанима. Последњу реч историографије дала је Мартина Грахек Раванчић.

Према њеној процени, тог касног пролећа 1945. убијено је најмање 80.000 људи, од којих 12.000 Словенаца, 6.000 четника (махом Црногораца) и 3.000 љотићеваца. Остали су углавном били Хрвати. Словеначка државна комисија је избројала 13.900 људи именом и презименом. У Хрватској је, мимо Блајбурга, убијено најмање 6.000 људи. Удба је показала милост према млађим од 1927. годишта. Невоља са овим хуманим чином била је што је тешко проценити годиште људи који немају документа.

У почетку је Озна покушала да свако ликвидира „своје“. На тај начин су хтели да избегну да се убијање заробљеника претвори у међунационални обрачун. Тако је претекао и мој деда по мајци Радоња Милачић звани Брка, четник Павла Ђуришића. Он је видео како црногорски ознаши у Марибору издвајају црногорске четнике из гомиле заробљеника. Према породичној легенди, он је успео да се преда Словенцима. Међутим, због огромног броја заробљеника тај систем се распао, па хрватске војнике нису убијали само Хрвати. Руководство се старало да ова убијања остану тајна.

У СЛОВЕНИЈИ су већина побијених били војници. Било је свега 10-15 одсто цивила. У Србији су 80 одсто жртава црвеног терора били цивили. Укратко, у Србији су позната имена 36.000 убијених људи, 33.000 без суђења. На тај број треба додати још неколико хиљада јер нису познати подаци за неке градове, пре свега за Београд. Од тог броја, 6.500 су Немци, 4.500 Мађари и 1.400 Албанци. Ако имамо у виду да је само албанских есесоваца у дивизији „Скендербег“ било око 6.000, види се степен колективне амнестије за косовске Албанце.

Насупрот томе, велике немачке жртве се објашњавају као освета за злочине фолксдојчера у СС дивизији „Принц Еуген“ и другим јединицама. Та дивизија се повукла с Вермахтом у октобру 1944. Сви Немци који су остали сматрали су себе цивилима. Видели смо колико их је стрељано те јесени, а знатно више их је пуштено да помре од глади и болести по логорима. Таквих је било најмање 22.000, углавном стараца, жена и деце. Није јасно како распоредити више од 9.000 четника убијених на Зеленгори. Неки су убијени у борби, а неки су стрељани као заробљеници.

У нашој јавности често оптужују комунисте да су били намерни да униште Србе, посебно њихову елиту. Ови подаци то доводе у питање. У односу на број становника, далеко најбројније жртве револуционарног терора су Немци, па за њима Италијани. Од југословенских народа сразмерно су највише убијани Хрвати. Што се Црногораца тиче, проценат њихових жртава је вероватно сличан као у Хрвата или нешто мањи. Постоји веровање да је терор црногорске Озне имао антисрпски карактер. Као показатељ тога узима се податак да нигде изван НДХ није побијено толико свештеника СПЦ као међу Црногорцима, и то у апсолутним бројевима, укључујући и митрополита, калуђере и студенте Богословије. О проценту да не говоримо. То је можда пројектовање данашњих мерила на прошлост. Страшан терор над свештенством СПЦ и црногорским равногорцима био је можда више плод фанатизма нове комунистичке вере него новог идентитета. Иако у то време није било испитивања јавног мњења и фокус група, по понашању руководилаца се може закључити да су црногорски партизани били прилично равнодушни према појму црногорске нације. Нови идентитет су радо прихватили као средство за напредовање у друштву Србије и Југославије. Себе су сматрали неком врстом најбољих Срба, а ко је могао, остајао је да живи у Београду. Срби и Словенци су процентуално страдали мање од Црногораца и Хрвата.

КАРДЕЉЕВА НАРЕЂЕЊА

ЕДВАРД Кардељ, потпредседник југословенске владе, није био задовољан словеначким бројевима. После Блајбурга, 25. јуна 1945. године написао је телеграм председнику словеначке владе Борису Кидричу у којем наређује да се убрзају „чишћења“, односно ликвидације војних и цивилних заробљеника, али и политичких противника: "Најкасније током три седмице биће распуштен Суд националне части. Војни судови ће судити само војним лицима, све друге ће преузети редовни судови. Биће проглашена нова амнестија. Немате, дакле, никаквог разлога да будете тако спори у чишћењу као досад. Кардељ".

 СУТРА: ОЗНА ОПРАШТА СВЕ ЗЛОЧИНЕ ЧУВЕНОЈ "ХАНЏАР" ДИВИЗИЈИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

КАТАСТРОФАЛНЕ ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ: У нападу 11. септембра 2001. погинуло је неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур

26. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПРОГОН ПРОТИВНИКА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПАРТИЈЕ: Као и друге тајне полиције, Озна је бацила љагу на углед режима који је, тобоже, требало да брани

29. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ПЛАЋЕНИЦИ И ДОУШНИЦИ У САТЕЛИСКИМ ДРЖАВАМА: Милиони мртвих у колективизацији и гулазима претежно су дело чиновника, а не идеолошких фанатика

28. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КГБ И ПОЛИТИКА СТРАХА ОД ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ: Основна делатност тајне полиције у СССР-у према својим грађанима била је "превентивни рад"

27. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације