ОПЕРАЦИЈА "ФЕНИКС", УПАД УСТАША У ЗАПАДНУ БОСНУ: У обрачуну са терористима на планини Радуша погинуло је тринаест припадника ЈНА и милиције

СЕРИЈА терористичких напада на београдску железничку станицу и биоскоп „20. октобар“ заокупиће пажњу јавности јула 1968. године.

ЕНИГМА Миљенко Хркач на првом суђењу септембра 1969. у Београду, Фото Архив Југославије

Годинама сам веровао да је она прича о малолетном усташи Миљенку коме сместе терористички акт, из филма Горана Марковића „Фалсификатор“, плод уметничке маште.

Онда је мој колега Бојан Димитријевић проучио подметање бомбе у биоскоп „20. октобар“, један од најшокантнијих терористичких чинова у Југославији тог времена. Тринаестог јула 1968. године у том биоскопу је од подметнуте бомбе погинула једна и рањено више десетина особа. Те године је подметнуто неколико бомби унутар Железничке станице Београд, које су раниле више људи.

Скоро годину дана касније, априла 1969, служба и даље није знала ко је извршилац акције у биоскопу „20. октобар“. Средином те године појавио се Миљенко Хркач, ухапшен са још неколико Хрвата из западне Херцеговине. Хркач је на увиђају показао да не зна ниједан тачан детаљ око експлозије. Погрешно је рекао како је унео експлозив, погрешно је показао место на којем је била постављена експлозивна направа, погрешио је око куповине карата. Михаило Михајлов, који је робијао заједно с Хркачем, у једном сведочењу је изјавио како му је Хркач рекао да није крив него је признао под батинама. Хркачу је неколико пута укидана смртна казна, а погубљен је 1978. године. Немачка полиција је одбила захтеве Југославије за изручењем Хркачевог саучесника Анте Пенавића јер је сматрала да су докази кривотворени.

ОНО што је стварно незабележена брука обавештајне службе Југославије је операција „Феникс“. Нигде у Европи после Другог светског рата није погинуло толико војника и полицајаца у отвореној борби с терористима као лета 1972. године у западној Босни.

Операција „Феникс“ је била подизање тероризма на виши ниво, отворена борба са војском и полицијом. У Краљевини Југославији усташе су се хвалиле „личким“ или „велебитским“ устанком септембра 1932. године. У нападу на жандармеријску станицу у селу Брушани погинуо је један усташа. Устанак су мало драматизовале власти, које су хтеле да га искористе као повод да се обрачунају с хрватским националистима, али још више комунисти. Комунистички лист „Пролетер“ је поздравио ову „буну“.  Комунисти су, заслепљени својом фиксацијом на оружани устанак, преувеличали догађај и покушали да организују побуну у војсци и одлазак комуниста у помоћ усташама. Најбизарнији део те акције КПЈ био је позив радницима и сељацима Србије да помогну борбу усташа и народа у Лици и Хрватској. Четрдесет година касније, ЈНА и милиција губе 13 својих људи.

Полузванични хроничари службе: Драган Марковић, Никола Миловановић и Ђуро Ребић назвали су поглавље у својој књизи „Ратници мира“ „Крах диверзантско-терористичке групе `Феникс` “. Већ сам наслов наговештава да је реч о сјајној победи југословенске војске и милиције.

Група усташа је близу аустријске границе отела камион раденска киселе воде и њиме се довезла до планине Радуша. Тамо су пустили возача, који је у Хрватској алармирао власти.

Југословенске власти су целу операцију назвале „Радуша“, по тој планини. По општинама у околини Бугојна мобилисано је неколико стотина припадника војне полиције, војске и милиције. Марковић, Миловановић и Ребић описују како су се омладинци са одушевљењем пријављивали у добровољце. Активирани су одреди општенародне одбране у троуглу Бугојно–Прозор–Дувно.

ПРВИ је погинуо капетан Војне полиције Милош Поповић, који је, не чекајући своје полицајце, појурио за усташама. Следећих неколико дана погинуло је још дванаест учесника потере. Током акције је погинуло петнаест терориста, а четворица су ухапшени.

Од њих су тројица стрељани, а најмлађи је добио 20 година строгог затвора...Командант републичког штаба Народне обране Фрањо Херљевић је изјавио да се показала пуна вредност концепције да је „и сав народ војска.“

Стварност је била нешто мање блистава. Те године је у априлу основана Комисија Председништва СФРЈ за усклађивање рада органа који врше послове државне безбедности.

Комисију су чинили председник Републике, председник СИВ-а (савезне владе), специјални саветник председника Републике и врховног команданта за питања безбедности, савезни секретари (министри) за народну одбрану, унутрашње и иностране послове. Није само назив те институције био прегломазан него је и њен рад био прилично тром, судећи по документима које је објавио Радојица Лазић.

Усташе су ушле у Југославију 20. јуна, борбе су почеле 26. јуна. Комисија се састала 30. јуна. Генерал-пуковник Иван Мишковић Брк, специјални Титов саветник за безбедност, рекао је да још не може да информише председника Републике о читавом догађају. Друг Брк је у свом излагању рекао како су извештаји из ССИП-а и ССУП-а (данашњим језиком министарстава спољних послова и савезне полиције) указивали на овакве опасности:

„Последице морамо видети у нашој неорганизованости.“ Онда почиње параноја. Чињеница да су ушли у БиХ, а не у Хрватску, показује да ту републику посматрају као део НДХ и да неко стоји иза њих. Брк је оптужио владе земаља у којима се налази емиграција: „Мора се доћи до одговора ко стоји иза њих… председник је незадовољан досадашњим вођењем акције. Поставља се питање зашто је толико погинулих... зашто толико касни информација.

Више од 24 часа је прошло док се сазнало да је погинула група војника, седам припадника територијалних јединица. Шта би тек било да је избио рат… Како је могуће да досад није до њега (Тита) допрла ниједна вест.“

Следећа седница ове Комисије одржана је 21. јула. Заузети су ставови, донети су закључци.

УСТАШКА верзија је другачија. Постоји дебела књига о Хрватском револуционарном братству, организатору операције „Феникс“, коју је написао Боже Вукушић, активан међу усташама у Немачкој осамдесетих година... Насупрот сумњама генерала Мишковића, обавештајна служба Аустралије АСИО, одакле је кренула већина учесника „Феникса-Радуше“, „грчевито“ је надзирала ХРБ. АСИО није успео да примети како су браћа Андрић, вође групе, напустила њихов континент. Према Вукушићу, ХРБ је подржавао хрватске комунисте, па су одложили акцију.

После пада „хрватских прољећара“, децембра 1971. године решили су да покрену диверзантско-герилску акцију. Двоумили су се између градске гериле и народног устанка.

Определили су се за устанак. Од 19 „устаника“ петорица нису били радници и сељаци.

Двојица су били хемијски техничари (браћа Андрић), тројица пропали студенти. Један је имао обуку за командоса у аустралијској војсци. Осморица нису били познати југословенској служби. Мада је боље рећи службама јер је већ цела делатност обавештајне заједнице пребачена на републике.

Када су хрватска и босанска служба сазнале да браћа Андрић планирају упад у Југославију за лето 1972. године, организована је међурепубличка акциона група „Венера“. И поред „огромних напора“ СДС (хрватска Служба државне сигурности) није знала ни за обуку фениксоваца нити за њихов пут у Југославију. Последњи фениксовац је ухваћен 27. јула, месец дана после почетка сукоба.

Док је тајна полиција у борби против правих терориста и рушитеља државе имала траљаве резултате, највећи део својих активности усмерила је на борбу против неистомишљеника, све бројнијих после демократизације шездесетих година. Наступила је јесен државе и повећање репресије седамдесетих година.

НЕСТРУЧНА КОМАНДА

ГЕНЕРАЛ-пуковник Иван Мишковић Брк, специјални Титов саветник за безбедност, после упада терористичке групе, предложио је да треба одмах сакупити њихове уџбенике о обуци специјалних снага (ваљда мисли на војске западних земаља) и обучити нашу војску, милицију и територијалну одбрану за противгерилска дејства. Губици војске, милиције и територијалаца настали су јер су се у командовање умешали нестручни људи. „Како су се могли овако необучени људи довести на задатак да се супротставе професионалним бандитима и убицама који су се годинама обучавали.“

 СУТРА: ХРВАТИМА БЕОГРАД КРИВ И ЗА ЛОШ РОД КРОМПИРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

КРИМИНАЛЦИ ЗЛОСТАВЉАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ЗАТВОРЕНИКЕ: Иво Андрић описао атмосферу свачије кривице у "Проклетој авлији", објављеној 1954. године

04. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

НОЋНИ ПРЕПАДИ УДБАША НА ПУНЕ ТОРОВЕ СВИЊА: Једна од мера државе је била забрана клања крава млађих од десет и оваца млађих од шест година

02. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације