ВОЈНА И ЦИВИЛНА СЛУЖБА ПРОГАЊАЈУ ЈОВАНКУ БРОЗ: Југославија је имала до једанаест пута више администрације од других земаља те величине

ПО СВЕТУ су се размилеле југословенске делегације које су странце чудиле својом бројношћу.

УТИЦАЈИ Јованка је била двадесет осам година млађа од Тита , Фото документацја "Новости"

Неки амбасадори страних земаља чак су стављали до знања југословенским властима неприличност масовности тог друштвено-политичког туризма. На крају Титовог времена, 1979. године, на службена путовања потрошено је око 28 милијарди динара, што је било скоро три милијарде марака. Поређења ради, те године је извоз био око 130 милијарди динара. За осам година, од 1973. до 1981, кредити су се увећали са 4,6 на 21 милијарду долара, а камате са 5,8 на 16,8 процената. За скоро половину дугова после није могло да се утврди ко их је направио. Добар део новца за који се зна где је отишао протраћен је на мегаломанске инвестиције, споменике својим локалним инвеститорима.

Локалне инвестиционе банке биле су слабе на жеље локалних политичара. Огроман део инвестиција био је удвостручен или уложен у неефикасне преуситњене системе. Свака република је хтела своју рафинерију, челичану, фабрику аутомобила. Чак и добре фабрике су биле под сталним притиском локалних руководстава да улажу у комуналну инфраструктуру и запошљавају још радника. Рецимо, „Црвена застава“ је изузетно напредовала шездесетих, и по обиму производње и по технологији. Онда је директор Првослав Раковић, који је двадесет година руководио фирмом за време тог успона, смењен 1974. године јер се одупирао уситњавању фирме („оуризацији“, више о томе у следећем пасусу). Вероватно је то био само један од повода јер је и он заправо припадник „техно-менаџера“ који су претходне године смењивани широм Србије. Ново руководство је било присиљено да удвостручи радну снагу.

Уставне промене с почетка седамдесетих, а поготово сам Устав из 1974. године, који је био један од најдужих у свету, свели су државу на плод договарања између република и покрајина, што се сводило на скоро непрекидно натезање. Али ту се распад државе није зауставио.

Дејан Јовић сматра да је слабљење Федерације плод идеје да држава треба да одумре, у складу с комунистичким начелима. Одумирање државе није стало на томе већ се после Закона о удруженом раду пренело и на предузећа. Закон о удруженом раду из 1976. године је требало да од основних организација удруженог рада (ООУР) створи основне јединице друштва у којима се удружују „слободни произвођачи“ који остварују своје интересе преговорима и договорима са осталима. Створен је необично компликован систем, са огромном администрацијом која је производила статуте, договоре и сличне бирократске материјале. Југославија је имала осам до једанаест пута више административних радника од других земаља те величине. Удружени рад је, према Јовићевим речима, постао „раздружени рад“.

РЕЗУЛТАТ свега тога, каже Мари Жанин Чалић, били су даља системска дезинтеграција и институционална конфузија јер је у свакој области живота израстао политкратски лавиринт разних самоуправних тела. ПТТ систем је био разбијен на 291 организацију, контрола лета на 52. У таквом систему тржишна конкуренција је замењена тзв. договорном економијом.

Само што су се сви привредни чиниоци слабо договарали. Од осам федералних јединица, четири су извозиле струју у иностранство, а четири су је увозиле из иностранства.

Међурепубличко тржиште је сплашњавало. Проценат робе размењиване између република опао је са 27,7 на 21,1 одсто од 1970. до 1980. године. Проблеми с недостатком сарадње јављали су се и унутар производних система. У „Црвеној застави“ је производња стално трпела због проблема са снабдевачима, па две трећине произведених аутомобила није одговарало стандардима.

Руководство државе и партије је током последњих неколико година Титовог живота велику пажњу посвећивало брачним односима доживотног председника и Јованке. Добрица Ћосић каже да су највиши органи југословенске државе и партије расправљали о Јованки Броз на 59 седница од 1974. до 1988. године, а 22. јануара 1974. основана је комисија указом председника СКЈ Тита са задатком да испита ко то са стране утиче на Јованку, као и да оцени њене оптужбе на рачун Ивана Мишковића. У састав Комисије су ушли чланови Председништва СФРЈ, чланови извршног бироа Председништва СКЈ и два генерала. Јованка се жалила Титу да је прогоне и војна и цивилна безбедност, нарочито Иван Мишковић.

Оптужила је армијску Службу безбедности да је слаба и да из ње цуре подаци. Свађе Јованке са скоро свим људима у окружењу, па и са самим Титом, наставиле су се до њиховог разлаза, без формалног развода, 1978. године, када је Јованка одбила да путује с Титом у Совјетски Савез, Северну Кореју и Кину. Од повратка с тог пута, августа те године, председник Републике се скоро није ни видео.

САВЕЗНИ савет за заштиту уставног поретка је пред сам крај Титовог доба, марта 1979. године, дао оцену о политичком и привредном криминалу у земљи. Као и партијски конгреси, и овај савет је умањивао опасност од политичких противника. У политички криминал су тада спадала дела против народа и државе (Кривични законик, глава X), дела против социјалистичког самоуправног и друштвеног уређења и безбедности СФРЈ (глава XВ). У ширем смислу, ту су била и кривична дела „повреда угледа државе, њених органа и представника“ (члан 174 КЗ), „ширење лажних вести“ (члан 292) и „злоупотреба вере у политичке сврхе“ (члан 311). Ипак, у најужем смислу политички криминал је обухватао само она дела из глава X и XВ. Најтежи политички злочини, као што су тероризам, шпијунажа, саботаже, одавање државне тајне обухватали су само 2-3 одсто свих оптужења за политички криминал. Чак 97 одсто политичких криминалаца бавили су се блаћењем државе, ширењем лажних вести, непријатељском пропагандом (члан 118) и изазивањем националне, верске и расне мржње (члан 119).

У првој половини 1978. ухваћен је само један шпијун, 69 људи је осуђено по члановима 118 и 119, а осам особа је оптужено за ширење лажних вести. У јануару 1981, два месеца пред избијање албанске студентске побуне на Косову, Савет се бавио критиком петиција које су Председништву СФРЈ упутила 102 грађанина из Београда, Загреба и Љубљане. Тражили су да се из члана 133 бришу речи о злонамерном приказивању прилика у земљи. Група од 43 грађана из Задра и Загреба захтевала је да се амнестирају лица која су починила „дела кривичне нарави“. Савезни секретаријати за правосуђе и унутрашње послове, Савезни суд и јавно тужилаштво одбацили су ове захтеве, тврдећи да иза њих стоје сумњиви циљеви, као и да су повезани с покушајем да се покрену опозициони часописи. Реч је била о иницијативи из октобра 1980. године да се покрене часопис „Јавност“, иза којег су били многи интелектуалци на челу са Добрицом Ћосићем и Љубомиром Тадићем. Дража Марковић, који је осам година раније обарао српске либерале, оптужио је у очи Добрицу Ћосића да је повезан са ЦИА. Никола Љубичић је на једној трибини изјавио да је Ћосић пошао путем издаје. У кампању су се укључили и Стане Доланц и велики број новинара.

Док су се висока државна и партијска тела бавила оваквим „државним непријатељима“ неколико месеци и недеља делило је земљу од почетка побуне албанских студената, која ће започети вртлог догађаја у којем ће неколико година касније нестати Југославија. Можда је СДБ радила свој посао и обавештавала државни и партијски врх о томе шта се спрема? Или нико није видео слона албанског национализма?

РАЗАРАЊЕ ЗЕМЉЕ

НАЦИОНАЛНО  питање ће разорити земљу. Током седамдесетих година о њему скоро нема ни речи у јавном простору. Занемаривање тог питања најбоље се види у резолуцијама партијских конгреса. Ставови о националним односима и југословенском заједништву заузели су само неколико страна у оквиру опште резолуције, док су Вијетнам Камбоџа и Лаос, Блиски исток, ослободилачки покрети и Чиле добили већи простор у три посебне резолуције. Сваки домаћи проблем, од стамбене изградње до запошљавања и науке и културе, добио је посебну резолуцију. Очевидна жеља је да се створи утисак да међунационални односи и однос република и државе и нису неки проблем.

 СУТРА: УДБА УПАДА У ПОГРЕШНЕ КУЋЕ СУМЊИВИХ ПИСАЦА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

РЕЖИМ РЕПРЕСИЈУ УБЛАЖАВА НИСКИМ ЦЕНАМА У КАФАНАМА: Наша тајна полиција је својим бесмисленим акцијама показала потпуни недостатак принципа

09. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СУКОБ СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА СА ВЛАСНИКОМ РЕВОЛУЦИЈЕ: Српски либерали нашли су се у сендвичу између старих догмата и интелектуалне опозиције

08. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ХРВАТИМА БЕОГРАД КРИВ И ЗА ЛОШ РОД КРОМПИРА: Загребачки студенти су тражили хрватску војску и столицу за Хрватску у Уједињеним нацијама

07. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ОПЕРАЦИЈА "ФЕНИКС", УПАД УСТАША У ЗАПАДНУ БОСНУ: У обрачуну са терористима на планини Радуша погинуло је тринаест припадника ЈНА и милиције

06. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације