ПОБУНА СРПСКИХ СТУДЕНАТ ЗБОГ ВРЕЂАЊА ЦРНОГОРАЦА: Маркс и Енгелс замерали су енглеској штампи што ћути о „инфамијама Црногораца и Херцеговаца

СТИГАВШИ у Цирих, Пашић је, као прво, утврдио, да од уписа на Политехнику одмах не може бити ни говора.

ПОДОЗРЕЊЕ Маркс и Енгелс нису бирали речи када су писали о Србима и Црногорацима, Фото "Википедија"

Било је, наиме, времс распуста између првог и другог семестра, а осим тога, требало је, да би се могао уписати као редован ученик, да положи пријемни испит. А тај испит, како су га исправно обавестиле некадашње колеге са Велике школе, Љубомир Клерић  и Јован Бадемлић, студенти Политехнике, био је врло, врло строг. Да ли због свега тога, или што му је језик Цирижана личио на све пре него на немачки, којим је у основном владао, тек он 14. марта 1868. упућује молбу министру просвете и црквених дела да му се дозволи да промени место студија.

„По налогу од вас добивеном при поласку“, написао је Пашић у тој својој молби, „извешћавам вас, да сам дошао у Цирих. На циришкој политехници сад су ферије, између првог и другог семестра, које ће трајати до нашег 2-ог априла. Но при свем том ја сам се подробно известио о уређењу на овој политехници, а особито о свему што би се тицало мене, који нисам дошао на време. О свему томе извешћавам Господина Министра, да ја сада у други семестар као редован ђак немогу бити примљен, јер се готово сви предмети особито гласнији продужавају до првог семестра. У тим околностима остало би ми као главно занимање за овај један семестар, да се усавршим у језику, поред неких предмета, које би могао да слушам ванредно. Као што је без сумње Господину Министру познато, у Цириху се говори врло рђаво немачки, а при том човек нема ни прилике да с ким говори.

Па зато молим Господина Министра да би ми дозволили да за овај семестар одем у другу коју чисто немачку варош, где би поред слушања неки технички предмета нарочито се у језику могао усавршити; па онда у почетку друге школске године, да се вратим у Цирих и редовно инжињерски курс отпочнем. За ту цјел мислим најбоље да би било да одем у Фрајберг где би поред језика, могао јошт и да слушам познатог професора Механике и Геодезије, Вајсбаха“.

ОВА Пашићева молба није стигла на сто министра, већ начелника министарства просвете, Љубомира Ненадовића, познатог српског књижевника. И он, брз у одлуци, одмах је решио да Пашић остане тамо - где је. „Нека учи у Цириху“, написао је Ненадовић на Пашићевој молби, „оне науке које су за њега, предходно“. Пашићу пак, „правителственом питомцу у Цириху“, Ненадовић је писмом од 23. марта 1868.    поручио следеће:

„По молби вашој од 14. т. м. неможе вам се одобрити да се одатле где сте пре кратког времена дошли премештате и где се може учити и научити немачки језик као и у другим немачким варошима, него вам се препоручује да се трудите и спремате из они наука који ћете слушати кад ступите за редовног ученика, како би онда боље разумети могли. Међу тим неће вам дотични професори, мада нисте још редован, забрањивати да присуствујете на њиховим предавањима где би поред ползовања у језику ползовали се и предавањем. Ово вам се по налогу г. Министра просвете и црквених дела саобштава“ .

Тако је Пашић остао у Цириху и у октобру 1868. уписао се за редовног ученика Политехничке школе, чији је званични назив тада гласио: „Еidgenossische polytechnische Schule“, у други, инжењерски отсек (отсек за грађевинске инжењере). Претходно, морао је полагати пријемни испит из два предмета: из математике и из нацртне геометрије. Оба је „у залету“ положио, добивши лепе оцене — 4,4 и 4 (најбоља оцена на Политехници била је 6).

Што је Љуба Ненадовић био тако категоричан у томе да Папшћ остане где је, и учи тамо куда је послат, било је сасвим иа месту. Јер, ако је која техничка школа у то време ваљала у Европи, онда је то ваљала Политехника у Цириху. Свечано отворена 15. октобра 1855. године (уз 22 почасна топовска хица) она је, по општем мишљењу, била у то доба најбоља висока техничка школа у Европи. По организованости, опремљености, нивоу наставе и по стручности професора, она је далеко надмашивала и најстарију школу те врсте — „Есоllе сеntrale des Travaux“, односно „Есое ро1уtehniqe“ у Паризу, основану још 1794. Али и друге познате школе — Политехнику у Прагу, основану 1806, Политехнику у Бечу, основану 1815, Политехнику у Штутгарту, основану 1829. године.

ПРВИ и најпознатији професори, који су ударили темеље настави на Политехници у Цириху, били су Немци — некадашњи учесници у револуционарним покретима 1848/49, Готфрид Семпер, Помпејус Александар Болеј, Херман Бен-Ешенберг, Јоханес Шер, и други.
Нарочито велику популарност уживао је Шер, који је за професора историје и историје књижевности изабран 1860. године. (Пашићу је предавао у првој години студија историју 19. века, историју новије немачке поезије као и историју реформације; у другој — историју времена Фридриха Великог, а у трећој — Историју пруско-француског рата 1870/71). Његова предавања била су врло занимљива, али, кад су били у питању Јужни Словени, садржала су и таква тврђења са којима се Срби — студенти у Цириху нису могли помирити. Једном је Шер, пре него што је Пашић и стигао у Цирих, 1867. године, у предавању о Кримском рату 1853—1855, дотакавши се и Црногораца, рекао да су они „разбојници и по рођењу и по занату“ . То је међу Србима у Цириху изазвало читаву узбуну, па су они, на челу са Живојином Жујовићем,  поставили Шеру захтев да „узме натраг своју карактеристику о Црногорцима.  ( Жујовић,  1838—1870, студирао Духовну академију у Кијеву, а затим физиологију и природне науке у Петрограду. Једно време провео на студијама у Минхену и Цириху. По Светозару Марковићу,  био је „први социјалиста међу Србима“, а по Драгиши Станојевићу, и није био никакав социјалиста, „а најмање први српски социјалиста, већ је био нека сорта прудонисте“, што је у бити било тачно.)
 
МЕЂУТИМ, професор је једном речено поновио већ у наредном предавању... позивајући се, при том, на Карла Маркса, који је о Црногорцима, 1853. године, написао и следеће редове:

„Овде се утврдила једна банда разбојника, који равницу предају пламену и гомилају плен у својим планинским утврђењима. Ова романтична, али прилично непријатна господа су већ одавно незгодна Европи, и сасвим у духу политике Русије и Аустрије када се оне залажу за право становника Црних брда да пламену предају села са њиховим становницима и пљачкају стоку. ( Овај текст Карла Маркса објављен је у листу „New York Tribune“, број од 7. априла 1853. године — Маркс се (заједно с Енгелсом) и касније, 1876. године, није баш најлепшим речима дотицао Црногораца (и Херцеговаца). Замерајући енглеској штампи што диже галаму о турским злочинима у Бугарској и тиме чини „непроцењиву услугу Русима“, они су јој истовремено пребацивали што ћути о „инфамијама Црногораца и Херцеговаца“.)
Сем Шера, и других већ споменутих професора, Немци су били и многи други наставници, од којих су неки важили за прве стручњаке света, као Карл Кулман, оснивач графичке статике,или Рудолф Клаузиус, пионир на пољу механичке топлотне теорије.

СОЛИДНЕ ОЦЕНЕ

ОДЛИЧНИ стручњаци, професори Политехнике у Цириху  били су познати и по томе што су били врло строги у оцењивању студената. То је добро осетио и сам Пашић. Мада је много радио, само једном, из једног предмета, добио је највишу оцену — шест. Оцене које је добио биле су, иначе, 4, односно 4 1/2 из графичке статике, 5, односно 4 1/2 из изградње камених мостова и изградње тунела, математике 5, односно 4 3/4, нацртне геометрије — 5 1/4, односно 4 3/4, техничке механике — 5, односно 4 1/2, практичне хидраулике — 4, односно 4 1/2, науке о грађевинским конструкцијама — 5 1/8, односно 4 1/2; машин- ства 5 1/2, односно 5, техничке физике — 6, односно 6.

 СУТРА: БАКУЊИН УБЕЂУЈЕ СТУДЕНТЕ ДА НАПУСТЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

КРИТИЧАР КОЈИ ДОВОДИ ЧИТАОЦЕ У НЕДОУМИЦУ: Глигорић је имао времена да мења нијансе из Младеновићевог рукописа да се плагијат не препозна

29. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације