СРПСКИ ЈЕЗИК ДОМИНИРА НА СЕДНИЦАМА ЛЕВИЧАРА: Лист "Јавност" је почела излазити у Крагујевцу 1873. а уредник је био Светозар Марковић

ПОШТО су на седницама Циришке секције Прве интернационале били скоро сами између себе, Срби су, на челу са Пашићем, говорили углавном својим језиком.

ПОВЕРЕНИК Владимир је стварао услове за поврерак Петра Карађорђевића у земљу

Добро се сећајући тога, Гројлих у својим сећањима каже, да је он од свега разумео само једну, стално понављану реч - револуција. Под тим околностима, а због швајцарских власти, пред којима је био одговоран за рад секције, њему се учинило да ће бити најбоље да „до даљег престане са сазивањем седница секције“.

Често помињање речи „револуција“ од стране Срба, на седницама Циришке секције, нарочито у рано пролеће 1871. године, није се, међутим, у толикој мери односило на Француску и устанак у Паризу, који је избио у марту те године (Париска комуна), већ и пре свега — на припремани устанак у Босни и Херцеговини.  Али, и у сваком случају, после престанка сазивања седница Циришке секције од стране Гројлиха, сарадња Срба с њом, и Пашића у првом реду, прекида се, и то заувек.

Мада је Пашићева сарадња с Гројлихом и Циришком секцијом потрајала, неким случајем, у нашој литератури није ништа забележено о томе. Једини који је нешто написао о везама Пашића с Првом интернационалом, био је Живојин Балугџић, али ни он не спомиње Циришку секцију... „Познато је“, каже Балугџић, „да се Пашић у Цириху много дружио с претставницима социјалистичке интернационале.Или боље, он је призиван кадгод је требало давати каква обавештења о покретима у Србији и на Балкану.. .“

Зрно истине, у овом Балугџићевом тврђењу, постоји, без сумње. Но оно се односи на Владимира Љотића. Јер, Љотић је био тај, а не Пашић, који је био у најтешњем контакту с Марксовим главним повереником у Швајцарској, Јоханом Бекером, одговорним за рад свих секција Прве интернациоиале на читавом немачком подручју, између осталог и у Аустроугарској. (Истина, у ту Љотићеву везу били су добро упућени и Пашић а и Светозар Марковић). У ствари, Љотић је био једна врста Бекеровог агента и прикупљао је за њега информације о социјалистичком покрету не само међу Србима већ и осталим Словенима на Југоистоку. (Истовремено, он је радио на стварању услова за долазак Петра Карађорђевића на престо Србије, па је у своје комбинације у вези с тим - за шта има довољно доказа - увукао и самог Светозара Марковића, а и брата му Јефрема, који  је од Петра Карађорђевића примао чак и новац). Којег и каквог карактера је била Љотићева веза са Бекером, разазнаје се и из Љотићевог писма Бекеру од 16. децембра 1872. године.

Извештавајући Бекера да путује у Беч, где „неће пропустити прилику да се тамо са свима види“ и да ће га, ако нешто занимљиво сазна, а што би овога могло интересовати, о томе одмах обавести, Љотић каже: „Ако не наступе неке изваиредне прилике, онда ћемо ми у Београду основати један нови лист, који ће више одговарати нашим начелима. Тако што смо ми већ хтели да пробамо у Мађарској (мисли се на Нови Сад), али није ишло -што смо били малобројни...“.

НОВИ лист, који Љотић спомиње, била је у ствари „Јавност“, која је .почела излазити не у Београду, већ у Крагујевцу - 8. новембра 1873. године, а под уредништвом Светозара Марковића.

Љотић је, иначе, уживао велико поверење Светозара Марковића, али и Николе Пашића.

Између њих, владало је заиста велико пријатељство. (Кад је Љотић умро, 1912. године, Пашић је оставио све државне послове и дојурио у Смедерево, да би присуствовао сахрани. Ишао је за његовим ковчегом скоро четири километра...). Били су они једна чврста тројка. Светозар Марковић при том - глава, а Љотић и Пашић нека врста љегових крилних ађутаната. Куд Светозар Марковић - ту и Љотић и Пашић... Заједно с њим они учествују и у раду Уједињене омладине српске, најјаче и најмасовније политичке организације у Срба тога доба (чијих ће се неких начела - начела народне суверености, уставности и парламентаризма, на пример, и Пашић држати, као политичар и државник, парламентаризма посебно, и то до краја живота). Трећу скупштину Уједињене омладине, одржане у Великом Бечкереку 22. августа 1868,  Пашић је (с Петром Велимировићем, Ђуром Љочићем, Алексом Кнежевићем) поздравио следећим телеграмом из Цириха: „За човечност и слободу снажно и постојано напред“.

Лично, Пашић је учествовао у раду само двеју скупштина Уједињене омладине српске - у Новом Саду, 1870. и у Вршцу 1871. И оба пута стајао је непоколебљиво уз Светозара Марковића, подржавајући га у настојању да од Уједињене омладине створи политичку партију, која би се борила за „основни политички и друштвени преображај српског народа на начелима науке, то јест у смислу социјалистичких учења.

ПАШИЋ  је подржао Марковића и у његовом сукобу с Владимиром Јовановићем, током којег ни Марковић а ни Јовановић нису увек поступали на најкоректнији начин. Док је Марковић јавно пребацивао Јовановићу не само да су му начела застарела и да обмањује омладину метафизичким предрасудама у служби владајућих слојева, већ и да се у расправама са својим противницима служи клеветничким средствима, Јовановић је Марковића оптуживао да је руски агент, да ради на цепању Уједињене омладине српске и да тежи да јој се наметне као вођ. Увод у борбу о којој је реч, била је расправа између Јовановића с једне, и Светозара Марковића, Пашића и још неких српских студената у Цириху, у пролеће 1970, с друге стране. У својим мемоарима, Јовановић каже, да су се тада „ти студенти“, који су се раније одушевљавали „за либералне идеје и начела, те су се радо увршћивали у редове либералне народне странке“ почели „као љути ренегати - пошто су се прерушили у 'социјалисте' - нападати либералне патриоте у Београду, дојучерашње им другове, као да би ови преврнули политичну веру, а не они... Студенти ’социјалисти’, међу којима се особито истицао Светозар Марковић, техничар, нису могли да се надоказују, како не може бити никакве солидарности између интереса народа и интереса династије, те како су према томе и београдски либерали требали и требају борити се и против саме установе династије, па и ’против глупости и воље народа, који подржава и утврђује династију’. Иначе је, говораху они, понашање либералних патриота у Београду ’шепртљанија и шарлатанство’“.

Заједно с Марковићем (и Љотићем), Пашић је био и потписник „Предлога петнаесторице за организацију Омладине српске“, објављеног у листу „Панчевац“, неколико дана пред скупштину Уједињене омладине у Новом Саду, 1870. године (у којем је, између осталог, истакнуто, да „српски народ не може своје установе утврдити на демократским начелима докле околни народи не пођу истим путем, а то ће бити ако се питање народности у Аустроугарској и Источно питање реши на начелима слободе човечанске“. Што се тиче државе, за њу је речено да треба да буде „заједница људи за постизавање цељи појединаца, како се они сами договоре“, „ и сматра се као скуп слободних општина“).

ПАШИЋЕВА УЗДРЖАНОСТ

МАДА је у свему подржавао Светозара Марковића, Пашић ни на једној скупштини Уједињене омладине, на којима је учествовао, није јавно иступио. Агитовао је, то је истина, али реч на самим скупштинским седницама није узимао. С Љотићем, међутим, случај је био друкчији. Управо на скупштини Уједињене омладине у Вршцу, он је скренуо општу пажњу на себе, иступивши са предлогом да се донесе резолуција (у вези са одлуком мађарске владе о распуштању скупштине) којом "Скупштина Уједињене омладине српске одбацује отпис министарски и уједно изриче да прекида сваку солидарност са свим владама".

 СУТРА: СРПСКИ СОЦИЈАЛИСТИ НИСУ БИЛИ МАРКСИСТИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ЈУРИШ СРПСКИХ СТУДЕНАТА НА ЖАНДАРМЕРИЈУ У ЦИРИХУ: Човек који је ухапсио Нечајева, заправо је био Србин и презивао се Коњевић

13. 05. 2025. у 18:00

Друштво

0 2

ПОЧЕТАК РАЗЛАЗА СРПСКИХ СТУДЕНАТА СА БАКУЊИНОМ: Нечајев у Цириху је илегално живео, кријући се од швајцарске полиције која је трагала за њим

12. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СРПСКИ ЛИБЕРАЛИ ЛИЧЕ НА МАТОРЕ КАЋИПЕРКЕ: У октобру 1872. године Михаил Бакуњина је коначно искључен из Прве интернационале

15. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕПОМИРЉИВ РАЗЛАЗ МАРКСА И БАКУЊИНА: Швајцарска држава је обављала шпијунске задатке за рачун владе царске Русије

14. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације