ПРИСЛУШКИВАЊА НИЈЕ БИЛО: На посоледњем разговору, у присуству генрала Гошњака, Тито је рекао "Још ћемо ми заједно радити!"

ИMA и отужнијих интрига које се данас (у јесен 1966) сладострасно сервирају јавности.

САРАДНИЦИ Александар Ранквић и Слободан Пенезић Крцун 1945. године , Фото Архив породице Ранковић

Зар се могло нешто одвратније и прљавије смислити од приче о постојању неког центра и техничких средстава у мојој кући намењених за директно прислушкивање Тита у његовом стану и спаваћој соби. Мени су људи указивали поверење и радили са мном као са нормалним човеком, а ја сам то заиста и био и не само био, него и остао такав упркос онима којима не би сметало једно проверавање баш у том смислу. Како то другачије схватити него као покушај блаћења моје личности и мог односа према Титу?

Када то препричавају чланови ЦК, као што су Добривоје Радосављевић и други, природно је да то збуњујуће делује на неупућене људе.

Слушајући ове и друге измишљотине морао сам да дођем до закључка да сам већ поодавно био на мети, а да нисам ни слутио да се све плете и преплиће око мене. Зато кажем и понављам: нисам, нисам и, опет, нисам ништа знао о фамозном озвучавању и прислушкивању, а данас, пак, не верујем да је оно и постојало! То је била најобичнија ујдурма! Уосталом, зар неко има право да скрнави мој породични дом, да доводи макар и у сумњу част и достојанство моје породице? Никаква техничка или политичка комисија није била у мом стану, нити је мене било ко и било због чега позивао негде или код некога да би се утврдила истина о томе.

Аутори ових гнусних прича испустили су из вида много шта, па и једну ситницу. Наиме, у дворишту где станујем постоји пет стражарских места на којима се даноноћно смењују припадници гардијских јединица. На капији дежура виши гардијски официр, који бележи у књигу свако лице које долази код мене, приватно или службено. У самом мом стану, под истим кровом даноноћно дежурају на смену гардијски официри, од којих један и спава у соби за дежурне. У двориште нико не може да уђе док официр са капије не јави дежурном у стану. Постоје бројне књиге о тој евиденцији. Такво комплетно обезбеђење око мене и у мом стану остало је све до 9. септембра ове године, дакле два месеца после Брионског пленума. Да је то обезбеђење било солидно, види се и по томе што је мој породични стан и ове, као и свих ранијих година, остао широм отворен у јулу и августу. Пуна два месеца у стану није било ни једног члана моје породице. Један официр је пошао са мном на Брионски пленум а потом на одмор, док је други остао у кући са кључевима у руци од свих просторија. Према томе, ако бих хтео да будем јаснији, могао бих рећи да је са кључевима мог породичног стана располагао у току пуна два месеца и Добривоје Радосављевић.

Дакле, гостопримство које сам даноноћно пружао многима сада ми се враћа илегалним упадом у стан. Е, па, на здравље ти Добривоје! Ваљда не очекујеш да ти још кажем и хвала на оваквој посети мом породичном дому. Ја сам код тебе и твоје породице долазио из других побуда. Доносио сам ти друге поруке и понуде уместо електричних жица, каблова, тајних микрофона и сличних апарата.

ЈОШ једном ћу се осврнути на дискусије на Брионском пленуму. Уз повишени глас и уз ударање песницом о сто пала је политикантска примедба једног дискутанта на мој одлазак на Брионе и разговор са Титом уочи Четврте седнице. Сâм тај корак који сам учинио окарактерисан је као покушај тражења компромиса. Нелогично је да сама чињеница да сам и тада остао код поднете оставке, поново уверавајући Тита у бесмислену сумњу у ма какву моју везу са озвучавањем и прислушкивањем, говори да нисам ишао због било какве „нагодбе“.

Уверен у себе, остајући при свему што сам рекао на првој седници ИК, ја сам Тита само подсетио на припрему политичке кампање против мене која се већ назире из низа предузетих мера. Такође сам га подсетио да са мном није нико разговарао и да сам онемогућен да изађем пред Комисију ИК.

Разговору је присуствовао Иван Гошњак (заменик врховног команданта оружаних снага СФРЈ). Када сам изговорио реч кампања, Тито је оштро реаговао и нагласио да би тако нешто било неоправдано и недопустиво. Осетио сам извесно разумевање, а поготово када је рекао да ће он дати уводну реч на Четвртој седници. Затим је продужио и додао: „Још ћемо ми заједно радити!“.

Иначе, нисам имао намеру да од Тита тражим било какву изјаву или обећање. Максимум мојих намера кретао се у границама покушаја да разуверим лично Тита у неоснованост оптужби о мени. Више него ишта друго желео сам људски растанак после толиких година заједничког рада.

Тито је том приликом приговорио да сам у последње време окупио лоше људе код себе, у ЦК. Посебно је поменуо Отмара Креачића и Ристу Антуновића тврдећи да овај други, наводно, прича около како је он, Тито, посенилио и да живи на дрогама.

Био сам изненађен. Осуђујући свако интригарење, рекао сам да су људи онакви какве нам шаљу централни комитети, да смо о свима одлучивали на седницама ИК. Упркос томе, у целини узев, сада имамо и добре и способније другове на раду у ЦК. При томе сам мислио на кадровску ситуацију после Осмог конгреса СКЈ.

ТИТО се није упуштао у коментаре, већ је само ређао једну ствар за другом. Тако је набацио нешто о негативној улози покојног Слободана Пенезића Крцуна (председника Извршног већа Србије и члана ЦК СКЈ), рекавши да је његов рад био дубоко штетан јер је ширио и подржавао националистичке и унитаристичке појаве и активности у Србији.

Погледао је на сат, што је за мене био знак да треба да будем краћи. Зато сам, не упуштајући се дубље, подсетио да сам у своје време од Веселинова чуо о једној „страшној“ Пенезићевој дискусији на седници ИК ЦК СК Србије о привредној ситуацији у Србији, када је речено да Србија наилази на неразумевање у Федерацији.

Та седница је одржана месец дана пре Пенезићеве погибије у аутомобилској несрећи. Иако је Веселинов већ тада обећао да ћу текст те дискусије добити у ЦК СКЈ, нисам га добио, нити знам о чему се заправо радило. Титу сам рекао да сам лично уверен како националистичких појава има и у Србији, али да оне не егзистирају у радним колективима, међу радним људима, нити у партијским организацијама и међу руководећим кадровима на терену.

Тога, углавном, има у врховима разних средина, и то међу појединцима, претежно у Београду. Отуда би, када се ради о Србији, било нереално и штетно свако уопштавање таквих појава, сваки фронталан напад на српске кадрове. Њих треба мобилисати да властитим снагама демократским путем и што безболније савладају жаришта национализма тамо где стварно постоје. У том правцу сам одлучно и сасвим јасно иступио и три месеца пре Брионског пленума ЦК СКЈ. Поред тога, на овакве појаве сам и Титу и другима и раније указивао, посебно у вези са погрешно постављеним јубилејем „Политике“ који је заиста искоришћен за извесне шовинистичке испаде. Никада нисам пропуштао прилику да о таквим и сличним стварима разговарам са друговима из ИК ЦК Србије, да их покрећем на радним састанцима у ЦК СКЈ, да о многим ексцесима те врсте у штампи и другде не само говорим, него и обавештавам Веселинова, указујући на њихову неактивност у борби против тих штетних појава.

ОДВРАТНО ПОДМЕТАЊЕ

КАКВА иронија? Тај мрачни озвучивач и прислушкивач, печени завереник и пучиста, одлазећи 29. јуна на Брионе, а отуда у Дубровник код своје породице, сасвим добровољно, без трунке опрезности и страха, оставља кључеве и отворен стан баш онима које је прислушкивао из свог стана, које умало што није насилно свргао са власти! Наравно, сада би испало наивно поставити питање неприкосновености породичног дома. Али, ипак, морам да кажем да нисам био обавештен ни званично ни приватно о летошњем упаду Радосављевића или неке комисије у мој стан са задатком да открије и да се увери у постојање некаквог техничког центра са свим потребним средствима за озвучавање и прислушкивање.

 СУТРА: СЛУЧАЈ СТАНКЕ ВЕСЕЛИНОВ ЧАРШИЈСКЕ ПРИЧЕ И АФЕРЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ИНТРИГЕ О БОРБИ ЗА ВЛАСТ И НАВОДНОМ ПРИСЛУШКИВАЊУ: Седница Извршног комитета ЦК СКЈ се одржавала испред бајонета ојачане гардијске јединице

18. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СРПСКИ КОМУНИСТИ У ИМЕ СРБИЈЕ НАПАДАЈУ РАНКОВИЋА: Кавчич и Трипало, у клими за све глупости, пишу збркане чланке о "слому једне политике"

21. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ВЕЛИКЕ ЛАЖИ ПАРТИЈСКИХ ТИТОВИХ КЛИМОГЛАВАЦА: Сви саслушани из Удбе нису хтели ништа да кажу, а Светислав Стефановић Ћећа био je чак и дрзак

20. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ОПТУЖБЕ ЗАСНОВАНЕ НА АНОНИМНОЈ КОМИСИЈИ: Тито је на седници говорио кратко и не баш одлучно као што обично уме кад је у нешто уверен

19. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације