ФАБРИКОВАНА ПОДВАЛА СА УСТАШКИМ АТЕНТАТОМ: Наводно су усташе обећавале велику награду свакоме ко успешно изврши атентат на Ранковића

ЈУЛА 1969. био сам са својом породицом на одмору у Дубровнику.

ОПУШТАЊЕ Славка и Алекснадр Ранковић на Страдуну у Дубровнику, Фото Архив породице Ранковић

Као и обично, одлазио сам у град и ближу околину изван места одмора веома ретко, али увек и искључиво са породицом. У току ове три и по године (од Брионског пленума) нисам имао ни један непријатан сусрет са грађанима. Напротив, они су били врло предусретљиви и пажљиви према мени. Слободније ме сусрећу и поздрављају него раније кад сам био на функцијама.

Ценио сам ову пажњу људи из разних друштвених слојева утолико више што је она долазила баш у време кад сам највише клеветан преко штампе и других информативних средстава. Може се слободно рећи да је било на претек разних измишљотина, ситних људских пакости, малих и великих подвала које су интензивно фабриковане у извесним круговима руководства. Та нова и у нас до тада ипак непозната машинерија пуштена је у погон оног момента када је Тито „свечано пресекао врпцу“ и објавио постојање нечега што никад није постојало – озвучења и прислушкивања.

Такав снажан притисак није било лако издржати. Титови планери су чинили све да ме морално компромитују и дотуку. И тако су учинили прву грешку, јер су изабрали тачку обрачунавања са мном где сам вероватно најјачи. Сада бих прешао на оно што овде желим да забележим. Убрзо после мог доласка у Дубровник на одмор дошао је код мене на разговор начелник Службе безбедности дубровачке општине. Извињавајући се што ме узнемирава, изнео је разлог своје посете. Почео је тиме како је добио налог да ме обавести да усташе у иностранству припремају атентат на мене. „Према информацијама из поузданих извора“, рекао је начелник, „циљ ове усташке акције је да се поремети братство и јединство између Срба и Хрвата“. После ових неколико речи дао ми је број телефона њихове службе и замолио да их „обавестим ако нешто приметим“.

Примио сам информацију, као нешто о чему свакако треба размислити. Пошто је разговор завршен само нуђењем телефонског броја, почео сам да размишљам о мотивима којима су се руководили они који су одлучили да ме обавесте о овој непосредној опасности по мој живот. Усташка претња мом животу и нуђење телефонског броја тешко да се могу тумачити добрим намерама и једне и друге стране.

Остављајући по страни оваква нагађања, рекао сам мом саговорнику:

– У реду, ја ћу вас обавестити телефонски када ме убију усташе.

Настала је мала нелагодност која је била непријатна чак и мени.

ПОЖУРИО сам да отклоним сваку затегнутост наводећи разговор на друге ствари. Најзад сам рекао да због таквих претњи ипак нећу отићи из Дубровника, нити ћу се ограничити на купање само у кади. Ово могу да кажем и због тога што сам већ одавно свестан своје личне ситуације. Као потпуно обесправљени грађанин у својој земљи, ја сам самим тим изложен освети сваког шљама. Није непознато да сам у одбрани слободе и независности Југославије направио доста „лепих рачуна“ код усташа и четника, како код ових у земљи тако и код оних у иностранству. Ако желе сада да наплаћују дугове, пут им је широко отворен до мене; чак је и ове (1969) године у загребачкој штампи јавно објављено да сам ја крив што је огроман број Хрвата нестао са лица земље, односно отеран у смрт. Да би ова оптужба била упечатљивија а харанга против мене већа, измишљен је број од милион и триста хиљада регистрованих Хрвата у Министарству, односно у Савезном и Републичком СУП-у које је такође требало да снађе иста судбина! Та фантастична прича у облику измишљене погромашке акције приписана је мени. Сама по себи, прича је толико јасна да би свако објашњење било сувишно. Кад би се у вези са регистрацијом макар и једном речи рекло да се она односи на непријатељске елементе, онда би остало више него споран и сам наведени број.

Мој саговорник није коментарисао ове моје напомене. Говорио је само о „појачаној активности усташа“, те о „отежаној борби против њих, у условима либерализације пасошке службе и недовољног броја службеника“. На томе смо се и растали. Он није ништа одређено предложио, а ја опет, као и обично, нисам ништа ни тражио. Тог лета у Дубровнику сам провео пуна два месеца не мењајући начин живота и кретања.
Нову 1970. дочекао сам у Београду.

АПРИЛА 1970. најавио је свој долазак код мене у стан начелник безбедности општине Савски венац Радивоје Лазић. Пристао сам да дође. Био сам скоро уверен да се ради о истој ствари као и прошлог лета у Дубровнику. Нисам се преварио. Чим смо сели, отворио је своју ташну и извадио неке папире које је положио на сто. Позивајући се на прошлогодишњи разговор који је његов колега обавио са мном у Дубровнику, дао ми је неке усташке новине да прочитам шта пише о мени. Нисам читао цео чланак, јер сам одмах наишао на пасус из којег се види да сам уцењен на 50.000 долара. Усташки покрет обећава ову награду свакоме ко успешно изврши атентат на Александра Ранковића, бившег потпредседника Републике Југославије. Остале гадости у овом чланку нису ме интересовале, па их нисам ни читао.

Уздржавајући се од смеха који је из мене избијао некако спонтано, упитао сам свог посетиоца има ли нешто да ми каже у вези са овом усташком акцијом. Смејући се и сам, али помало киселкасто, одговорио је потврдно.

– Да – рекао је – веома озбиљно гледамо на ову усташку претњу. Из тих разлога долазим по налогу да Вас упозорим и предам број нашег телефона како бисте могли да нас обавестите ако нешто приметите.

Дакле, моји врли душебрижници који издају налоге за ово узнемиравање, ни после скоро годину дана од „озбиљног схватања“ овог усташког подухвата, нису ни педаљ одмакли од дубровачког калупа тобожње користи од голих упозорења, а још мање од нуђења свог телефонског броја.

– Атентатори ће се – рекох – сами потрудити да вас обавесте о месту извршеног злочина. Ја заиста немам никаквих могућности да утврдим када ме прате усташе а када ме прате КОС, Републичка или Савезна служба безбедности.

НА ОВУ примедбу мој посетилац ужурбано је рекао:

– Служба општине Савски венац нема с тим никакве везе.

– Да – рекох му – ви немате, али зато други имају и те какве везе. Мене не интересује по чијем налогу ме обавештавате о свему овоме, нити по чијем се налогу врши непрекидна контрола мог кретања изван куће у којој станујем. Интересује ме само откуд, чему и зашто све ово лицемерје кад је све ионако јасно. Али, о томе нека размишљају други.

– У току ове три и по године од Брионског пленума до данас – наставио сам – полиција упорно јури за мном, било колима или пешке. Ако пођем у град они су иза мене, ако свратим у кафану, они се „тамо нађу“. Питам се зашто то чине кад уз помоћ других техничких средстава знају да још никад нисам кренуо из свог стана без своје породице. Кад пођем у Дубровник на одмор или у Словенију код рођака, или у своје родно место, за мојим петама су редовно двоја кола у потери. Све време мог боравка у тим или другим местима они су стационирани тамо и заједно са локалним органима контролишу моје кретање...

Кад сам све то изнео, мој саговорник је опет поновио да њихова општинска служба с тим нема никакве везе. Ту је био и крај нашег разговора, који није много патио од садржајности, нарочито што се друге стране тиче.

На растанку сам им обећао да ћу њихов телефонски број носити у брошу као амајлију која ће ме чувати и сачувати од сваког зла, авети и овоземаљских пакости.

КОНТРОЛА ПОРОДИЦЕ

У  РАЗГОВОРУ са начелником  безбедности општине Савски венац Радивојем Лазићем сам рекао: „Колико се далеко иде у тој безобзирности види се најбоље по томе што се овде, усред Београда, контролише и сваки члан моје породице. Органи безбедности их прате и колима и пешке, а онда упадају у станове и установе, те проверавају код кога и зашто долазе. Није остала поштеђена ни породица веренице мог сина, ни зубна ординација у коју одлази моја супруга.“

  СУТРА: КАРДЕЉ У МОСКВИ РАДИ ТИТУ ИЗА ЛЕЂА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 6

ПОТЕРА ЗА ЗАКОПНИМ ДРАЖИНИМ ЗЛАТОМ: У току турнеје по Африци, са "Галебом", само је Добрица Ћосић остао изван сукоба и домашаја интрига

26. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ПОТУРАЊЕ КАРДЕЉЕВОГ РАЊАВАЊА РАНОВИЋУ: Типичан производ брионских кухиња јесте и интрига о Лекином физичком нападу на Кардеља

25. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ТИТОВА ВИЛА У ЗАГРЕБУ И ДЕВИЗЕ СА ГОЛОГ ОТОКА: Мика Шпиљак ми је лично казао да ће изградња Титове виле коштати око пет милијарди динара

24. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације