ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ СМЕО ДА РАНКОВИЋА ИЗВЕДЕ ПРЕД СУД: Стамболић, Кардељ, Бакарић, Крајачић су припремали брионску драму

ЈАВНА и оштра политичка борба против Александра Ранковића отпочела је, као што је познато, 1. јула 1966. године, после IV пленума ЦК СКЈ одржаног на Брионима.

ПРОЦЕНЕ Хрушчов је пред Титом говорио да у Лекиној биoграфији нема колебања, Фото Архивв породице Ранковић

Од самог почетка жестока, ова је борба била необично дуга и мучна и, у ствари, никада није ни окончана. А више од деценије и по, трајала је атмосфера сталних оштрих напада, чија је жестина понекад наликовала изненадном оштром налету кошаве. Поводи су били веома различити: понекад и случајан Лекин сусрет са грађанима на улици, који би се уз поздрав интересовали за његово здравље... А, пошто многима штошта око Ранковићевих „грешака“ и његове политичке ликвидације није било баш сасвим јасно, чак напротив, организатори су били принуђени да ту неверицу прате у стопу, ако већ нису могли да је предупреде и зауставе. Таква је активност, пре свега тадашњих српских политичара, попримила карактер епидимеје која је захватала не само веће урбане средине, већ и села, па и засеоке.

Та захуктала активност имала је понекад и комичан призвук – у смедеревском крају, на  пример, после објашњења делегата из ЦК Србије, који је дошао да убеди неверне, чуло се и мишљење једног од присутних грађана: “...па добро, Марко је прислушкивао Тита, као што то тврдите и износите као његову основну грешку, а зна се да у свету има и тога. Него, реците ви нама шта је Марко том приликом чуо што би било од посебног значаја, па ћемо ми после тога сами да оценимо његове грешке...“

На другом је месту, опет, на сличном састанку поводом „грешака“ Александра Ранковића, после објашњења делегата из ЦК Србије, један од присутних грађана рекао, како му ни после свих силних објашњења није јасно зашто је Ранковић морао да оде. А неко из публике додаје:

„Ранковић је засигурно морао да оде како би на његово место дошао неки Јанез.“

Ипак, најчешће је питање, не само на тим скуповима већ и у јавности, било: Како то да само Срби греше? Оно је било постављено веома често, и уз велику неверицу.

Свима онима који су били припремљени за невиђену политичку кампању није било баш једноставно да одговарају на таква питања.

Највише питања у току кампање против Александра Ранковића, било је постављано на скуповима одржаваним широм Србије. Руководство их је оцењивало као „провокативна питања“, а једно од њих било је: Зашто пленум није одржан у Београду већ на Брионима?

Тешко питање, јер су за одговор недостајали убедљиви аргументи.

СРПСКА делегација на Брионском пленуму, у којој су били најодговорнији партијски и државни руководиоци, кренула је на Брионе, јер је управо њој била додељена „најзначајнија“ улога.

А да у Београду, у престоници Југославије, неко од тих свеже откривених „антидржавних“ и „пучистичких“ снага не би у међувремену преузео власт онима који су се налазили на изузетно важној дужности, тамо негде на самој западној граници наше земље, тј. на Брионима, војсци је, и то не само оној која је била стационирана у Београду и околини, већ у целој земљи, за сваки случај издато наређење да према ратном распореду предузме све мере предострожности.

Одређујући задатке и дајући упутства појединцима о томе како треба да се понашају и држе на IV пленуму, Јосип Броз је добро знао коме ће какву улогу да додели и, наравно, био је то пун погодак – делегација из Србије, не само што је у потпуности испунила своја обећања, већ је и превазишла очекивања. Јосип Броз је тиме био веома задовољан, па је и јавно похвалио „сналажљивост“ ондашњег српског руководства, у коме су се нарочито истицали Петар Стамболић, Јован Веселинов, Добривоје Радосављевић – Боби, Душан Петровић – Шане, Мијалко Тодоровић – Плави, Милентије Поповић, Стеван Дороњски, Милојко Друловић, Данило Кекић, Цана Бабовић, Марко Никезић  и др. Међутим, уз Броза и Црвенковског, који су дириговали брионским скупом, требало би поменути све оне који су били главни актери, иако нису учествовали у јавним дискусијама на Пленуму. Захваљујући њиховој бескрупулозности и енергији коју су уложили у предбрионске припреме, Стефановић и Ранковић су били осуђени и пре брионске седнице. Међу онима који су из позадине посматрали драму којој су, уз Броза, и сами веома допринели, били су: Петар Стамболић, Едвард Кардељ, Борис Крајгер, Владимир Бакари, Стево Крајачић... а можда и још понеко...

Сви су се дискутанти трудили да у својим иступањима буду што оштрији, нарочито тринаесторица Срба. Ни остали нису заостајали: пет Црногораца, три Хрвата, два Словенца и два Македонца.

Тако је у осуђивању и доказивању грехове оне „двојице кривих“, које је требало елиминисати и дотући, заступљена „Федерација“. Дискутанти се нису обазирали ни на њихову прошлост, иако је она била чистија и моралнија од прошлости многих који су дискутовали на самој брионској седници или оних који су учествовали у претприпремама.

Сетила сам се посете Никите Хрушчова и државно-партијске делегације Совјетског Савеза Београду 1956. године, након вишегодишњег прекида у односима двеју земаља после Резолуције Информбироа 1948. године.

Хрушчов је тада, у разговору коме сам и ја присуствовала, рекао да су они читали и проучавали биографије наших руководилаца и да су закључили да у Лекиној биографији „нема нигде колебања скретања, оклевања“ и да у читавом „данашњем међународном радничком покрету нема човека са тако богатим животним искуством у друштвеном раду – човека тако бриљантне биографије“ као то је Александар Ранковић.

Оне који су се нарочито истицали у додворавању, Јосип Броз је  у то време унапређивао на више државне и партијске дужности и додељивао им амбасадорске положаје.

НЕКОЛИКО месеци после Брионског пленума – фебруара 1967. године – у разговорима са делегацијом са Косова и Метохије Јосип Броз је поменуо Александра Ранковића. „... Он се налази ван затвора и направио је до сада низ врло рђавих гестова.“ Није изнео који су то „врло рђави гестови“, али је Шиптарима, који нису били задовољни аболицијом, објаснио да је аболиција донета због многих разлога, „у првом реду како се не би водили процеси у којима би се пред судовима нашао читав низ људи, као и да не зна шта би се све пред судом тражило – затим, да би то вероватно био процес који би нам више штетио него користио... али да `тамо` могу слободно да разувере људе да нема никакве опасности од васкрсења Ранковића...“

Знао је Броз добро зашто оптуженима на Брионском пленуму не дозвољава да се бране пред судом. Без обзира на могућност монтирања процеса, опет би одређени аргументи морали да играју какву-такву улогу, а такве аргументе Јосип Броз није имао јер „инкриминисана дела“ нису ни постојала, због чега је и одлучено да ипак све остане у оквирима „брионских интрига“. Према томе, Броз је сасвим у праву када каже: „Вероватно би то био процес који би нам више штетио него користио.“

Иначе, потајна активност против Александра Ранковића отпочела је још пре брионске седнице, и вођена је под геслом – „строго поверљивих разговора“ са појединцима – што је изузетно подмукло. Људи са којима су тада обављани разговори били су под страховитим притиском и суочени са претњом да ће уколико нешто од свега обелодане бити примењене мере одмазде не само над њима, већ и над њиховим породицама. Такву је пресију, на пример, спровео Крсте Црвенковски у разговору са Будом Миличевићем средином јуна 1966. тј. пре Брионског пленума. 

ПОЛИТИЧКИ МРТВАЦИ

СВЕ је било испланирано и срачунато пре Брионског пленума на то да Алекандар Ранкоивћ поптпуно униште. Кажу: Броз није убијао своје људе као Стаљин. Није, бар не на тај начин. Али, он би им најпре убио душу и све у њима, па би их онда пустио, чиме се сам хвалио, да као полумртваци шетају по земљи. С уживањем би говорио: "Тај и тај је политички мртвац!"

 СУТРА: ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ ВОЛЕО ПРИЧЕ О НАСЛЕДНИКУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ТИТО НИЈЕ СМЕО ДА ПОГЛЕДА У ОЧИ АЛЕКСАНДРА РАНКОВИЋА: "Вјесник", преко новинара Џавида Хусића, отворио је аферу о викeндици у Дубровнику

17. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ИДЕЈА О ВИКЕНДИЦИ У ДУБРОВНИКУ: Лека се тек одобровољио када је обишао викендицу и уверио се да је то скроман објект

16. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПРИЧА О ПРИСЛУШКИВАЊУ КОГА УОПШТЕ НИЈЕ БИЛО: Још пре Брионског пленума Круг око Леке Ранковића већ је сасвим затворен и чврсто забрављен

15. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЈОСИП БРОЗ ОДАПИЊЕ СТРЕЛЕ ЗБОГ ПОВРАТКА ЦРЊАНСКОГ: Изненађење је било што се у незадовољству због повратка Црњанског укључио Коча Поповић

14. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације