РОМЕЛОВА ВОЈСКА ОСВАЈА ФРАНЦУСКУ НА ДРОГАМА: Данас се слободно може рећи да није било дроге, не би било ни немачке инвазије на Француску

КАД је 1940. припреман „блицкриг“ преко Ардена против Француске војни лекари су добили препоруку да се војницима даје једна таблета перветина дневно, две за ноћ у краћим размацима и додатно по једна или две таблете после два или три сата ако је потребно.

ПОДСТИЦАЈ Генерал Ервин Ромел током кампање у у северној Африци 1942. године, Фото Википедија

Вермахт је требовао 35 милиона таблета. Фабрика Темлер је морала да повећа производњу.

Бел је о томе оставио запис. Кад се три године после освајања Француске војник Андреас суочио са осећајем да ће умрети са тачно одређним даном, кроз главу му је пролазила нека Францускиња...

„Једну десетину секунде наше су очи почивале једне у другима и ја њене очи не могу заборавити... ја не знам како се она зове, ништа не знам, само њене очи, врло благе, готово блиједе, тужне очи неке боје као тамни, покисли пијесак; несретне очи, много животињског у њима и све људско и никада, никада их нисам заборавио ниједног дана у ове три и по године, а не знам како се зове, не знам гдје она живи. Три и пол године! Не знам је ли била висока или малена, нисам јој видио ни руке... Била је ту нека ограда и иза ње кућа, а на огради наслоњена два лакта и између лактова било је то лице и те очи у неком малом француском мјесту из Amiena…

Било је љето, плодови су били златни по пољима, танке стабљике класја, неке тамне и сагорене, појело их љето, и ништа ми није било тако мрско као да умрем јуначком смрћу на неком житном пољу. То ме је сувише подсјећало на неку пјесму, а ја не бих хтјео да умрем као у пјесми, да умрем јуначком смрћу као на некој рекламној слици овог усраног рата... а ипак је све било као у некој родољубивој пјесми, лежао сам на неком житном пољу, рањен, крварећи и псујући, а можда је требало да умрем удаљен пет минута од оних очију.

Али само ми је била пукла кост. Био сам јунак, рањен на пољима Француске, иза Amiena, недалеко од зида који је јурио узбрдо као луд и само пет минута од лица чије сам једино очи смио видјети... “ (Бел, 1973).

А КАСНИЈЕ, „да касније је дохрамао из лазарета у Amien на оно брдо, али све је било другачије. Цеста није онако сива јурила узбрдо, била је сасвим нормална. Брдо је носило цесту на својим леђима, а ни зид није ни помишљао да тетура и јури; зид је стајао мирно.

Ту је била и кућа коју није препознао, само ограду, њу је препознао, ограду од цигле са превојима тамо где је цигла попуштала и правила неку врсту шаре. Ту је стајао францу- ски малограђанин са својом лулом у устима и сва француска тешка подругљивост била му је у очима и тај човек није знао ништа...

‘Можда’, каже човјек, ‘можда нека курва.’ ... ‘Peut–etre’, каже он прије него што Андреас одлази, ‘peut–etre une folle, нека лудакиња тамо из завода’, и показује руком према зиду гдје се испод високог лијепог дрвећа виде зграде црвених кровова. ‘Лудница. Тада су били побјегли и морали су их с много муке опет похватати...’

‘Хвала... хвала.’ Даље узбрдо, ка заводу. Почетак зида је близу, али ту нема капије. Он је дуго, дуго ходао уз врело брдо, долази до капије, а зна да тамо више никог нема. Тамо стоји стража у челичном шљему, а никаквих лудака ту више нема, само рањеници и стационар за трипер.

‘Велики стационар за трипер’, каже стража, ‘јеси ли га и ти добио?’

Андреас гледа велико поље гдје се труп авиона са кокардом набио у земљу и гдје челични шљем сија на сунцу.

‘То је бар овдје јефтино’, говори стражар, њему је досадно, ‘може и за педесет пфенинга’, он се смеје, ‘за педесет пфенига.’

‘Да’, каже Андреас... четрдесет милиона, мислио он, четрдесет милиона становника има Француска, то је превише. Ту не можеш тражити. Морам чекати... морам погледати у сваки пар очију који ми дође у сусрет. Он нема воље да оде даље још три минута хода и да погледа поље на којем је био рањен“ (Бел, 1973).

ПИСАЦ књиге „Блицед“ Норман Олер објашњавао је да се може рећи да није било дроге, не би било инвазије Француске. „Кад је Хитлер чуо за план о нападу преко Ардена допало му се то. Али висока команда је рекла: то није могуће, војска мора да се одмара ноћу и... застали би у планинама. Али кад је одлучено да се употребе стимуланси, то је омогућавало да остану будни три дана и три ноћи.“

Директору немачког Института за општу и одбрамбену психологију Оту Ранку, који се возио се са генералом Гудеријаном и „који је за три дана прешао 500 километара, потврђено је од медицинских официра оклопних јединица да су посаде користиле између две и пет таблета первитина по возачу дневно“ (Ohler, 2017). Марширало се по 60-80 километара на дан.

Генерал Ромел, који је заобилазио  путеве да не би наилазио на преостале позиције француске одбране, „17. јуна 1940, пропутовао је 240 километара, и тако поставио неку врсту ‘војног светског рекорда’. Врховни штаб Луфтвафеа бележи: ‘Ово маршевско достигнуће је невероватно’“ (Ohler, 2017: 83).

Ни бомбардовање Лондона није могло без стимуланса: „Ручак је био касно око 10 или 11 сати и онда смо стизали изнад Лондона око један или два сата ујутро врло уморни. Онда узмете једну или две таблете перветина и врло добро сте“, писао је један пилот.

У Русији су Немце мучиле хладноће, али и то се превазилазило као умор: „у рибарском селу Взвад, на северној обали језера Илемн, између Москве и Лењинграда, Немци су опкољени... Око петсто људи морало је тешко натоварено и са пушкама на раменима да се упусте у ноћни марш од 14 сати по дубоком снегу... Ускоро је много њих, како је то констатовао извештај Вермахта, било ‘у стању тешке исцрпљености’... Снег је стао око поноћи и небо се испунило звездама. Изнурени су попадали у снег; у нормалним условима не би преживели. Сваки војник добио је две таблете перветина. После пола сата први међу њима је рекао да се осећа боље. И ускоро су могли да наставе марш“ (Ohler, 2017).

КАД је било јасно 1944. да се тло Трећем Рајху измиче испод ногу, немачка морнарица је развила подморнице са посадом од једног човека и др Герхард Орзеховски, први човек морнаричке фарма- цеутике, није имао избора него да развија ново супер-средство кокаинску жвакаћу гуму која је требало да буде најјача дрога која је стигла до немачке војске. Дрога је тестирана у концентрационом логору Заксенхаузен, где је од затвореника захтевано да иду све док не падну. Тако моћно средство требало је да охрабрује младе подморничаре да се понашају као терористи- самоубице.

Сам Хитлер се никад није одвајао од  свог личног лекара др Теодора Морела. А кад је опстанак италијанског Дучеа 1943. постао зависан од Немаца и Бенито Мусолини је постао пацијнет др Морела. „Давао му је исте дроге као и Хитлеру.“ У здравственом извештају Дучеа остало је записано: „Напредовао је, поново игра тенис, отеченост његове јетре се нормализовала...“ И Лени Рифенштал је била пацијент др Морела.

Кад су 1944. из фирерове околине хтели да уклоне др Морела, Хитлер то није дозволио.

Кад су Хитлер и Ева Браун извршили самоубиство, др Морел је нестао. После се појавио и Американци су га испитивали 1947. године. Ко је и у једном тренутку посумњао да америчка војска наступа без „стимулативних средстава“. Кад изгубе неки кључни рат, као Немци 1945, о томе ћемо читати књиге. И Немци ће вероватно бити надмашени у сваком погледу.

БРИТАНЦИ И СТИМУЛАНСИ

НАРАВНО, и британске трупе су по препоруци војних лекара потрошили 72 милиона амфетинских таблета у Другом светском рату. Али о томе се не пишу сензационалне књиге.

Јер, у наркотичким пословима Германи су каснили за Англосаксонцима таман колико су каснили у колонијалним освајањима. И они су свој посао претежно везивали за опијум - јер је у колонијализованој Индији његова производња могла лако постати високо интензивна.

 СУТРА: НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

OKРЕПЉУЈУЋЕ ВИНО СА ЛИСТОВИМА КОКЕ: Кад је избио Други светски рат деривате амфетамина одиграли су кључну улогу у победама Вермахта

09. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

КОКА КРЕАТОР ИДЕОЛОГИЈЕ ПОТРОШАЧКОГ ДРУШТВА: Кока-кола је онај производ који човек ствара да би му служио а онда постане његов роб

08. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДРЖАО СВЕТ У СТАЛНОЈ НЕИЗВЕСНОСТИ: Џејмс Бонд је пред Хенријем Кисинџером постајао измишљотина лишена сваке виспрености

07. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ВРЕМЕ САМОПОНИШТАВАЊА ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ: Украјинска криза 2022. је нову Европу оголила, она више није пратила логику својих интереса

06. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације