НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

КАД је кокаин стигао у Беч 1860. Британци су завршавали Други опијумски рат у Кини.

ОПИЈУМСКИ РАТ Кинези никад неће заборавити лорда Палмерстон, Фото Википедија

А то, ваљда, спада у најбруталније и најнеморалније зарађивање новца у свим временима.

И то што су чинили Немци био је само недорастао покушај да се уђе у велике послове.

„Целе културе и нације су извитоперене и промењене да би се удовољило латентним и сакривеним жељама британских економских кругова. Британски економски интереси су насилно мењали заједнице и крајеве. На пример, Британци су принудили Иранце да уместо своје кафе пију њихов чај. Иранска заједница је одустала од националног пића због чаја који је долазио из Индије, јер је то економски интерес Британије. До дана данашњег, иранске кафане се називају ‘кафане’ али превасходно служе чај“ (Nazemroaya, 2008).

А илегални наркотици су играли релативно непознату, али историјску важну улогу у светској економији и међународним односима. Игру је водила Велика Британија, а следиле су Холандија и Португал.

Британска East India Company (EIC) је практично управљала Индијом почетком XIX века. Она је учинила да је средином 1880-их једна од највреднијих роба у међународној трговини био - опијум. А најупечатљивији пример како се освајало тржиште била је Кина. Огромно тржиште освајано је арогантним непоштивањем кинеске државе. Чувени империјалистички изум да потражња креира понуду Британци су остваривали тоталном деструкцијом индијске некапиталистичке економије и живота њених становника. У то време Европа није имала ништа што би могло да се мери с кинеском робом (чај, порцелан, свила), па је биланс трговине с Кином све до почетка XIX века био негативан. А онда се појавио опијум.

Прво су индијски сељаци, који су производили прехрамбене производе, насилно уведени „да постану зависни од узгоја опијума као могућности преживљавања. Локалне економије многих заједница у Индији су систематски спутаване од узгоја редовних култура за прехрану да би продавали оно што су британски трговци хтели да откупе, а то је опијум...Тако се Индија дубоко закопала у британску контролу и експлоатацију британских компанија“ (Nazemroaya, 2008).

ОПАДАЊЕ моћи кинеског царства крајем XVIII века довело је Британце у прилику да покажу и најмногољуднијој земљи на свету чари слободног тржишта. Опијум из Индије је преплавио Кину. Зависност од наркотика је постала драматична. Процењује се да је десет одсто кинеских становника било дубоко зависно од дроге. Привреда земље је пропала, инфлација је руинирала валуту и многи су пали на просјачки штап. Године 1838. уведена је смртна казна за све кинеске држављане који поседују или тргују дрогом. И тада су Британци изузети од казненог закона, јер кинеска влада није желела да отвара проблеме са њима. Онда су 1838-39. кинеске власти забраниле увоз опијума. Кинеске резерве злата и сребра одлазиле су на куповину опијума. Одлив капитала из Кине у Британију досезао је драматичне размере. Кинези себи више нису могли да приуште да толеришу британску нарко индустрију. Одбили су да прихвате било какав нов увоз наркотика које је спроводила британска влада.

Енглеској краљици Викторији стигло је писмо: „Где Вам је савест! Замислите да странци дођу у Енглеску да би продавали опијум и заводе људе да га конзумирају: уважена краљице, тако нешто би у вама изазвалало велику одбојност... Ако такво зло не допуштате у својој земљи, онда не би требало да га преносите на друге земље, на Кину поготово“, писао је специјални изасланик кинеског цара за борбу против кријумчарења опијума Лин Зесу.

Одговор на тај морални вапај био је рат. Има ли бољих купаца од оних који не могу да „одбију понуду“! Данас ће тај приступ бити слављен као највеће достигнуће тржишне економије и потрошачког друштва. Сва средства су дозвољена да би се тај идеал остварио.

Тако је Британија на захтев својих трговаца да се одбрани „слободна трговина“ послала армаду од 48 ратних бродова (укључујући и четири оклопна пароброда). „Био је то неравноправан рат, у коме су се Кинези борили дрвеним чамцима против оклопних бродова с топовима, копљима и мачевима против модерне артиљерије, а сеоске милиције против професионалне војске“, описао је немачки синолог Кај Фогелзанг Први опијумски рат (1839-1842).

Премијер краљевства Њеног величанства, лорд Палмерстон оставио је иза себе реченицу коју му Кинези никад неће заборавити: “Нема сумње да ће овај догађај утемељити епоху прогреса цивилизованог дела људске врсте, а водећи рачуна о најважнијим комерцијалним интересима Енглеске.” Мир заснован на оваквим претпоставкама убрзо је довео до Другог опијумског рата (1856-1860), новог понижавања Кине - отимања Хонг Конга и Макаоа.

ВЕК и по касније све се променило, али западни свет и не помишља да остави „најважније комерцијалне интересе“ без обзира на последице. Напротив. Само данас није више Индија главни производни погон, него су то Авганистан (опијум) и Колумбија (кокаин). Принципи рада су исти, методи су мало прилагођени савременим условима.

Опијумска и хероинска индустрија после Другог светског рата започела је у „златном торуглу“ (Лаос, Бурма, Тајланд) у Југоисточној Азији, а онда је са америчком окупацијом пресељена у Авганистан где се производи 92% хероина за светско тржиште. „Економски принципи британске владе током опијумског рата су истоветни и данас.“

Само је сада главни играч - с ону страну Атлантика. „Наркотици су инструмент америчке спољне политике, а који пружа велику подршку западној економији“ (Nazemroaya, 2008).
Руски геоплотички мислилац Андреј Фурсов разоткривајући „политизацију криминала“ као „криминализацију политичких врхова савременог света“ наводи пет кључних „колона“ које „доводе у склад светску политику са криминалним карактером светске економије“: трговина нафтом (30% је нелегално), трговина наркотицима (100% криминал), трговина оружјем (50% нелегално), трговина златом и драгоценим металима (минимално је 50% нелегално тј. криминал), проституција и порно-бизнис (90% криминал).

„Јасно је да су господари ових пет ‘прстенова’ криминалци, али не непосредно, већ посредно, преко ланца ‘специјалне службе - криминал’. Специјалне службе су увек, овако или онако, биле повезане са криминалом, ипак, када је почела неолиберална контрареволуција/глобализација на прелазу седамдесетих и осамдесетих година, ова веза је добила системски политичко-економски карактер. То се огледало, са једне стране, у активном уласку криминала у власт у целом свету, а са друге - у повећању удела представника специјалних служби и војних кругова у владајућим структурама многих држава у свету.“ (Фурсов, 2022)

У економском смислу потражња креира понуду. Понуда опијума и хероина је у сталном порасту. То више не обезбеђују армаде Уједињеног Краљевства него пре свих НАТО трупа.

Појављује се као својеврсан цинизам кад се НАТО трупе формално распоређене да заустављају нарко-производњу, а „опијум не само да се не редукује, већ су бројке реално у порасту. Ово се деша- ва пред очима НАТО снага, што је потврдило низ независних медија“ (Nazemroaya, 2008).

И наследник лорда Палмерстона је показао да Уједињени Краљевство није скренуло са свог пута. Кад је кренула англо-америчка инвазија на Авганистан 2001, британски премијер Тони Блер је јављао о намери да се „искорени трговина дроге“ преко које се наоружвају зли талибани: “Талибанско оружје је плаћено животима младих Британаца који данас купују њихову дрогу на британским улицама. То је други разлог зашто тај режим треба искоренити”. Чим је инвазија окончана, дрога не да није нестала с лондонских улица, него је производња одлетела у небо. 

ПРАЊЕ НОВЦА ПРЕКО ДРОГЕ

НА ОСНОВУ рачуница из 2003, трговина дрогом преставља "трећу по реду глобалну робу по обрту кеша одмах после нафте и оружја (...) Авганистан и Колумбија су највеће економије наркотика на свету које напајају светско подземље. Обе земље су јако милитаризоване. Трговина дрогом је заштићена. Опширно је документовано да ЦИА игра централну улогу у развијању латино-америчког и азијског троугла. ММФ процењује да је глобално прање новца између 590 и 1500 милијарди долара годишње.  Највећи део новца који се пере, према процени ММФ, је од трговине дрогом". 

 СУТРА: АЛБАНЦИ КОНРТРОЛИШУ СВУ ТРГОВИНУ ХЕРОИНОМ У ЕВРОПИ   

Препоручујемо

Фељтон

0 4

КОКА КРЕАТОР ИДЕОЛОГИЈЕ ПОТРОШАЧКОГ ДРУШТВА: Кока-кола је онај производ који човек ствара да би му служио а онда постане његов роб

08. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДРЖАО СВЕТ У СТАЛНОЈ НЕИЗВЕСНОСТИ: Џејмс Бонд је пред Хенријем Кисинџером постајао измишљотина лишена сваке виспрености

07. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације