МАС-МЕДИЈИ ДОПРИНОСЕ ИЗОПАЧЕЊУ ВРЕДНОСТИ: Светски економски форум из Давосе огласи Новом свету: "Нећете имати ништа и бићете срећни"

КОКА-кола је нашла начина и да се договори с Дизнијем да се та флаша нађе у Мики Маус Клубу.

ПРОПАГАНДА Филмови Лени Рифенштал помогли су да се Немачка опчини нацизмом, Фото "Википедија"

У центру кока-кола културе „главне фигуре су постала лица која су другоразредна у односу на стваралаштво као такво - реализатори, имитатори, интерпретатори, компилатори, експлоататори старије културе, плагијатори итд... Многи аутори су помињали одсуство великих имена у савременој западној култури који би били упоредиви с генији- ма из прошлости. То не значи да су генији преста- ли да се рађају. Они се рађају. И можда још више него раније. Али, под околностима савременог западног друштва они просто немају могућности да се испоље и да буду примећени. Њих засењује велик број медиокритета који имитирају геније, и који више одговарају културном животу друштва... Мас-медији доприносе стварању изопаченог система вредновања стваралачких достигнућа, величајући преко сваке мере сензационалну просечност и прећуткујући истинско стваралаштво“ (Зиновјев, 2002).

После појаве телевизије, један адвертајзинг- менаџер Кока-кола компаније објашњавао је да се „‘наш производ увукао код свих друштвених група без обзира на расу, боју, економски статус, географску локацију или религијска опредељења’...

У дубини свог колективног срца ми верујемо да је кока-кола најбољи напитак који се може купити на свету. Наш рад је пре религија него бизнис“.

„У реклами се идеолошка обрада људи испољава у највулгарнијој форми, а то значи у најдоступнијој и најделотворнијој форми. Класични образац рекламе је наравно америчка.

Она не одражава само стил живота како је формиран у САД, она учествује у његовом форимирању, очувању и пропаганди. Рекламирају се слобода, активност, успех, задовољство, спортски дух, чилост, младоликост... Америчка реклама је у социјалном смислу квинтесениција идеологије и пропаганде западњаштва у његовој крајњој форми, американизму“ (Зиновјев, 2002).

Идеологија западњштва се очигледно поставља као - религиозно учење. Као и комунистичка идеологија и либерална идеологија (обе су западни продукти) „у принципу одбацује религиозно учење“ и „мада се сада односи трпељиво према религији, то не укања њену суштинску антирелигиозност. Она трпи религију, пошто ова није у стању да јој конкурише и не смета јој да обавља њене финкције“. Тај идеолошки приступ „представља у сваком случају његове духовно опустошење“. Зато жалопојке црквених људи у западном друштву о опадању вере „имају реалне, и по мом мишљењу, неуклоњиве разлоге“ (Зиновјев, 2002: 252).

ОВАКВО „формирање људског материјала“ има за последицу општу опчињеност потрошачком световном религијом. Хипнократија је појам који се све чешће појаљује као опис друштва које се и даље представља као демократско. Мада са све мање ентузијазма.

Описујући стање западног друштва које настаје око прогона ретких побуњеника - Едвард Сноудена, Џулијана Аснажа, Бредли - Челзи Менинга - познати критичар Џон Пилџер се сетио сусрета из седамдесетих година са Лени Рифенштал, блиске пријатељице Адолфа Хитлера, „чији су филмови помогли да се Немачка опчини нацизмом. Она ми је објаснила да порука њених филмова, сама про- паганда, није зависила од ‘наређења са врха’, него од онога што је називала ‘субмисивном празнином’ јавности.

‘Да ли је субмисивна празнина укључивала либералне, образоване буржује?’ - упитао сам је. ‘Наравно’, рекла је, „нарочито интелигенцију... Када људи више не постављају озбиљна питања, они су одани и покорни. С њима може да се ради било шта’. И тако је и било. Могла је слободно да дода: остатак је историја“ (Пилџер, 2019).

Сва та горостасна медијска индустрија која је настајала с идејом да ће омогућити информисаност грађана у размерама које ће ефиканост демократског владања довести до незамисливих размера претворила се у Левијатан који не храни демократију него исисава крв из њених артерија. И пуни их кока-кола идеологијом.

КРАЈЕМ прошлог века у америчкој психологији је експлодирала позитивна психологија која ће објавити „занима нас психолошко здравље, а не болест“. Срећа постаје централна тема. Одморимо се од проблема, јер су они и онако нерешиви - морамо бити срећни!

Како остварити срећу? Развијати „терапеутске технике чији је циљ био да помогну клијенту да боље ради, да буде ‘боља особа’ или да живи ‘бољим животом’“. То вам је оно: устанем ујутро и кажем себи шта се бринеш, живот је леп и биће добро ако кажем биће добро.

Дакле, послодавац ти да отказ и нико није крив, а излаз зависи само од тебе од „твоје способности да доживиш дубоку промену у размишљању и деловању. Тако отпуштање добија радиклано ново, потпуно позитивно значење. Изгубити посао, што је само по себи катастрофално, представља се као неочекивана прилика да се изменимо и да изменимо свој живот, да доживимо својеврсну ренесансу, која ће нам омогућити да доживимо срећу...

Као што је објаснила Барбара Еренрајх, срећа је постала више од идеолошког инструмента застрашујуће моћи потребног да се оправдају неке од најокрутнијих карактеристика тржишне економије, чију суровост и лудост треба оправдати и прикрити“ (Кабанс, Илуз, 2021).

На основу таквих срећа, могло је да се почне са укидањем - сталног посла. Што сте у несигурнијем положају ваши сусрети са срећом су чешћи. „Данашње компаније морају да узму у обзир нову стварност, односећи се према сваком запосленом као да је засебна фирма. Ова промена намеће напуштање одређеног броја претпоставки које су доминирале индустријским друштвом, од којих је прва гласила да појединац тежи сигурности запослења, што је идеја потекла 1950-их година од чувене ‘пирамиде потреба’ Абрахама Маслова, која је почивала на начелу да најпре треба задовољити основне потребе, па тек онда мислити на лично испуњење. Међутим, не само што је оваква теза дискутабилна на теоријском плану (како онда објаснити да неко доводи у опасност своју сигурност постајући уметник или започињући нову каријеру?), већ и њено тумачење у сфери менаџмента - по ком предузеће мора најпре да осигура сигурност, а потом развој личности - тешко може да се оправда.“

Ако вам се чини да ове реченице из списа New Spirit of Capitalism (2007) Чапела Ботанског најављују запосленима „бескрајну срећу“ - у праву сте. Срећа је кад су корпорације максимално заштићене, а запослени потпуно унижени. Тај мазохизам преузет је у Светском економском форуму у Давосу из кога Клаус Шваб свету оглашава Нови свет: „Нећете имати ништа и бићете срећни.“

Важно је веровати у срећу. Односно да будеш способан да те се може наговорити да си - увек срећан. Корпоративни капитал ће се постарати да увећава своје профите даље и даље. Гладни ће бити све срећнији и срећнији.

То коло није могло без „индустрије среће“ - „мултинационалне компаније попут Кока-коле су ушле у коло. Ова група је у свакој земљи где је присутна отворила ‘Кока-кола институт за срећу’, који је задужен да сваке године објави извештај, за сваку земљу о овој теми - ‘Барометар среће’ (Happiness Barometar). Очигледно, ови извештаји настају у сарадњи са економистима среће и позитивним психолозима. Кока-колини институти су данас присутни у многим земљама, међу којима је и Пакистан“ (Кабанс, Илуз, 2021: 55). Хепикратија је понуда којој се не може одолети. 

АМЕРИЧКО ГОРИВО

"КОКА-кола је америчко гориво, као што им је телевизија душа", писао је један немачки коментатор. Западни апологетски теоретичари разумеју "кока-кола колонизацију света" као пожељну "меку силу". "У својој књизи Jihad vs. McWorld (1996) професор Беџамин Барбер тврди да се кока-кола инфилтрира и разара културе. За време Вијетнамског рата америчка пропаганда је говорила о борби за срца и душе људи. ‘Кока-кола ратује само за душе и срца људи’, говори Барбер. ‘У наговарању људи да морају имати производ који продајете, ви добијате рат много трајније... него ако просто окупирате град".

 СУТРА: ИСТИНА СЕ НЕ УБРАЈА У ПОЛИТИЧКЕ ВРЛИНЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 6

АЛБАНЦИ КОНРТРОЛИШУ СВУ ТРГОВИНУ ХЕРОИНОМ У ЕВРОПИ: ОВК користи шверц наркотика да себе позиционира као главног контролора живота на Косову

12. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 11

НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

11. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације