АТЕНТАТ ПЛАНИРАН НА ДАН УБИСТВА КНЕЗА МИХАЈЛА: Поједици у међу завереницима су сумњали у намеру и искреност поручника Петра Живковића

ДАНАС је прва асоцијација на Мајски преврат, вероватно за већину, пуковник Драгутин Димитријевић Апис. Међутим, ако бисмо направили дубљу анализу засновану на конкретним задацима који су били поверени сваком заверенику, онда би Ђорђе Генчић морао заузети прво место.

РАЗЛАЗ Ђорђе Генчић и краљ Алексндар у време блиске сарадње, Фото "Википедија"

Без његових дипломатских и политичких активности, не би било повезивања и одобрења од представника највећих сила присутних на Балкану: Аустроугарске и Русије. Пре тога, он је контактирао Јашу Ненадовића, секретара кнеза Петра Карађорђевића у Бечу, и уговорио састанак на ком су добили пристанак и од самог кнеза Петра. Стога се може рећи да је све припреме на високом нивоу завршио управо Ђорђе Генчић и да је он био сива еминенција преврата.

„Прва и највећа Генчићева заслуга била је та, да је преко својих веза осигурао подршку завери и владе Аустроугарске и владе Русије. Тог мишљења, да је Генчић био стварна душа завере, био је и његов таст (а после преврата његов велики противник), познати београдски адвокат Аца Новаковић. По његовим речима, исказаним управо онда кад је са Генчићем био у великој завади, Генчић није био само душа завере, него и њен зачетник и главни организатор.

Миљеник краља Милана, и један од најпоузданијих министара краља Александра, Генчић је био обреновићевац из убеђења. Као министар полиције у време Ивањданског атентата 1899. године, у свему удовољавајући вољи краља Александра и краља Милана (тада већ екс-краља и само команданта активне војске) он је на стотине људи заточио у казамате калемегданске тврђаве, у ћелије у којима се није знало када је дан а када је ноћ. Међу тим несрећницима се налазио и Никола Пашић.

По личном Генчићевом наређењу, Пашићу је тешки оков стављен и на руке и на ноге, тако да се није могао ни помаћи нити ишта сам за себе учинити. А кад је на интервенцију владе Русије и Аустроугарске, краљ Александар морао да одустане од слања Пашића на губилиште, Генчић се примио једне крајње нечасне улоге. Примио се да Пашића наведе на бацање на колена пред краљем Александром и краљем Миланом.

УЛАСКОМ Ђорђа Генчића у заверу, не само да се остварила подршка највећих сила заинтересованих за дешавања на Балкану и контактирање кнеза Петра Карађорђевића, већ се уводи систем у заверу, који је био неопходан. Одржавају се редовни и детаљни састанци, углавном у Генчићевом винограду, анализирају официри који се уводе у заверу и поставља коначно правило да се завереници потпишу на документ којим се обавезују на лојалност и учешће у завери. Тиме су желели да на неки начин филтрирају заверенике, у исто време држећи их под контролом да неко не проприча о плановима. Тај документ је био срочен у форми заклетве и написао га је Драгутин Димитријевић Апис:

„Увиђајући сигурну пропаст отаџбине ако се данашње стање продужи за најкраће време, и оглашавајући као најглавније виновнике за све краља Александра и његову милосницу Драгу Машин, заклињемо се и потписима својим обавезујемо да ћемо их побити. На престо српски, опран крвљу ових бешчасника, довешћемо Петра Карађорђевића, унука Вождовог и сина законитог кнеза пок. Александра Карађорђевића“.

Када је поручнику Петру Живковићу предочено да треба да потпише ову заклетву, он је сматрао да није у реду да се сумња у његову намеру и искреност. Део кривице за овакву реакцију сноси и поручник Антоније Антић, који је убеђујући га да потпише Заклетву, рекао: Вође завере сматрају да ће он пре издати, него остати доследан...

НА КРАЈУ је поручник Живковић, изузетно револтиран, потписао заклетву, уз напомену да неће учестовати због неповерења у заверу, и о томе оставио сведочанство:

„Једног дана крајем марта поручник Анта Антић поручио ми је да кад будем изашао на ручак, свратим у његов стан у Његошевој улици. Ја одем до њега затекнем га у стану и он ми рече: Како је морао да каже вођама завере за мој пристанак да ступим у заверу, али су се они страшно уплашили због тог сазнања и да су поред свега његовог уверавања, сматрали да ћу ја ствар пре издати него остати доследан, пошто су ме скоро довели у Гарду и добио сам чин поручника и зато је потребно да потпишем списак завереника ради њиховог умирења. Антић ми је рекао, да постоје два списка: нишки и београдски и да треба да потпишем један који хоћу. Овај поступак Антићев јако ме је револтирао, јер ми је обећао, да неће никоме рећи за моје ступање у заверу. Није прошло ни пола сата од нашег разговора дођоше код Антића капетани Илија Радивојевић и Пера Прокић...Долазак ове двојице код Антића био ми врло сумњив као да је у вези разговара које сам имао са њим.

Чим су дошли Радивојевић и Прокић отпочели су исти разговор који је раније водио Антић са мном... Том су ми приликом казали, да су у завери инжињеријски пуковник Дамњан Поповић и бивши министар Ђока Генчић, пешадијски мајор Миливоје Анђелковић, Александар Машин, пуковник у пензији ... Радивојевић је увредљиво узвикнуо: Ево ти спискови, узми их и носи Краљу. То ме је јако увредило, та сумња и неповерење и ја сам револтиран узео перо и потписао један списак (не сећам се који) рекавши им, да нећу бити издајник, моја глава нека иде с вашим, ако будемо ухваћени, али никоме услуге нећу чинити ни учестовати у извршењу завере, кад код вас може настати такво сумњичење. Тако сам се разишао с напред именованим, тврдо решен, да извршим, што сам био рекао“. 

КАКО је изгледао план за извршење војног пуча који је толико дуго био разрађиван?

„За дан његовог извршења одредише прво на реду Наумовићево дворско дежурство, ноћ 28/29. маја. Али, зачудо, никоме од присутних, том приликом, није пало на ум подударност историјског датума, тог дана је извршен и атентат на кнеза Михаила Обреновића.

Уговорени знак утврдише да буде пелерина, по коју ће Наумовић око пола ноћи, или када он нађе да је час, упутити једнога од гардиста својој кући, са налогом да му је донесе. То ће значити да и завереници могу кренути.

План извршења претресоше тога вечера по неколико пута и најзад одлучише да се у Двор упуте око 2 часа после пола ноћи, са оваквим распоредом: Група официра извршилаца, 28 на броју (махом официра који немају трупу, а из унутрашњости поименично позвани), налазиће се у 01:45 часова у Официрском дому. Све до тог времена, подељени у пет група, провешће у пет разних кафана, и то: једни код Славије, други у Официрском дому, трећи код Старе Скупштине, четврти код Такова, и пети код Коларца. Ове групе кренуће са својих места и удесити тако да оног истог момента, кад командант шестог пука, потпуковник Петар Мишић, буде са батаљоном наишао поред Официрског дома, могу ступити на чело батаљона и тако пред њим продрети у Двор, главном капијом између нове и старе куће.

Одмах за овим батаљоном пролази капетан Костић са својом четом пешачке гарде, па иде право на жандарм-капију, према Крунској улици. Тешкоћа која им зададе нарочито велику бригу била је у томе што се није знало ко ће од гардијских официра водити стражу и са њом ићи на дворску службу одређеног дана. Јер од све гарде, једино два приврженика, капетан пешачке Љ. Костић и коњички официр Петар Живковић, могли су доћи на ред. Зато је, и по сваку цену, требало удесити да се неизоставно један од њих нађе на овој дужности.

После дугог вишечасовног разматрања, завереници се сложише да капетану Костићу ставе у дужност, те да како зна нађе начина да онога дана командује стражом. Али капетан Костић не пристаде, после чега остаде само Живковић“.

МОЛБА ЗА МИЛОСТ

ЂОРЂЕ Генчић, министар полиције у време Ивањданског атентата на краља Милана 1899. године, уопште не помињући Николи Пашићу да је на интервенцију Русије и Аустроугарске двор одустао од његовог слања на губилиште, Генчић је вођи радикала данима уливао у главу, да живот може спасити само тако ако краљу Александру упути молбу за милост. Касније је Ђорђе Генчић причао по Србији како је он спасио живот Николи Пашићу залажући се код Обреновића да га "поштеде". 

 СУТРА: ПЛЕТЕЊЕ БИЧА ЗА УКЛАЊАЊЕ ПРЕЗРЕНОГ КРАЉЕВСКОГ ПАРА  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДВОГОДИШЊЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО КРАЉА И КРАЉИЦЕ: Млађи официри нису могли да сваре Александрову женидбу

22. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ДВОР ПОСТАЈЕ СУДБИНСКО МЕСТО ПЕТРА ЖИВКОВИЋА: Живковића je најбољи друг из зајечарске гимназије, поручник Анта Антић, увео у коло заверник

21. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СИН КАЗАНЏИЈЕ ИЗ НЕГОТИНА ПОСТАЈЕ КРАЉЕВ ГАРДИСТА: Кад је завршио Академију завера против Драге и Алекандра је већ увелико узела маха

20. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЗНАЊЕ СА ГУГЛА РАЗАРА СВАКУ ЉУДСКУ ПАЖЊУ: Да ли ступањем на сцену триангла Русија- Кина-Индија прилазимо одлучујућем преокрету човечанства

19. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације