ПЛЕТЕЊЕ БИЧА ЗА УКЛАЊАЊЕ ПРЕЗРЕНОГ КРАЉЕВСКОГ ПАРА: Пуковник Машин је предложио на који начин да се онемогућити отпор чланова владе

НА састанку 26.маја завереници одлучише и о томе како ће се поступити са краљичином браћом, као и како ће се учинити безопасним и онемогућити отпор чланова владе.

ЗАВЕРЕНИЦИ Драгутин Димитријевић Апис,седи, Душан Гачић и Антоније Антић, Фото "Википедија"

Што се тиче првих, било је одлучено да им се, по свршеном делу, суди, а за друге, пуковник Александар Машин предложи: да се код министра председника генерала Цинцар-Марковића, министра војног генерала Милована Павловића и министра унутрашњих дела Велимира Тодоровића упути по један официр са неколико војника, који ће блокирати њихове станове, не дозволивши им да се из њих појаве. Одређивање официра за ово осигурање оставише капетану Димитријевићу и поручнику Антићу. Тада Генчић примети да би ово исто осигурање требало предузети и према генералу у пензији Јовану Белимарковићу, председнику Сената, који је о заверама требало да зна од свога сестрића Јована Авакумовића. Па иако је Авакумовић, по свом обичају, ово одрекао, они одлучише да се обезбеђење предузме, јер је Белимарковић био познат као енергичан, иако стар човек, и као велики и одани пријатељ дома Обреновића.

Најзад, и кад је и то било предвиђено, пуковник Машин иступи пред заверенике са још једним и последњим предлогом: - Морамо - рече он - помислити и на могућност нашег неуспеха. У том случају, ја вам предлажем повлачење из вароши ка Топчидерском брду. На овом брду побићемо барјак и позвати народ у револуцију. Ово би усвојено, а после тога, разиђоше се они са састанка Наумовићевог, све по двојица у разним правцима.

Ова два дана, 27. и 28, употребише они још и на то да свима учесницима саопште одређене им дужности, место и час доласка. Командант шестог пука, потпуковник Петар Мишић, са једним батаљоном, који је логоровао на пољани преко пута Карађорђевог споменика, имао је тачно у два часа мање пет минута бити пред Официрским домом, где су, у исто време, имали стићи официри подељени у пет група и размештени на пет различитих места, па стављајући се на чело Мишићевог батаљона кренути трчећим кораком ка дворској главној капији, коју ће, пошто опијени командиром одузму му кључеве, да отвори гардијски поручник Петар Живковић“.

Међутим, поручник Петар Живковић је дао реч да не жели да учествује у завери након увреда које је доживео приликом потписивања Заклетве, и сада је требало поново придобити његово поверење и вратити га у заверу, јер је био неопходан за усвојени план војног пуча.

ПРОБЛЕМ са поручником Петром Живковићем био је очигледан одмах након састанка у стану поручника Антонија Антића, он је након тога избегавао сусрете и комуникацију са завереницима јер је по његовом дубоком схватању он заиста доживео велику увреду.

Стављањем потписа на документ, он је показао да се не плаши потенцијалне казне, којој би свакако био изложен да се документ пронашао пре Мајског преврата, чак иако је изашао из завере. Уосталом, ево како је то поручник Живковић видео и разлог зашто је пристао да ипак узме учешће у завери:

„После овог избегавао сам сусрет с Антићем и осталим његовим друштвом. Али приметио сам, да су били смирени и спокојни, нарочито старији завереници. Тако једном приликом у улици Краља Милана, пуковник Дамњан Поповић који је ишао другом страном улице, а мени у сусрет, прешао је на страну којом сам ја ишао да би ме задржао и разговарао, приметивши то, ја сам нарочито прешао на другу страну улице, да бих избегао сусрет с њим. Како је приправност и даље трајала, то једног дана почетком априла дође један војник у касарну и рече ми да ме замолио пешадијски пуковник Ђока Михајловић да одем код њега у стан у Студентској улици близу Гардијске касарне.

Ђока Михајловић је пашеног мог брата Софронија Симића, односно зет завереника Пере Прокића. Иначе је био велики пријатељ и друг пуковника Дамњана Поповића. Ја сам упитао команданта мајора Воју Блазнавца о том позиву и замолио, да могу отићи. Кад сам отишао у стан Ђоке Михајловића у истом затекнем Перу Прокића и Дамњана Поповића. Јасно ми је било, зашто сам позван, то јес, да ће се на мене утицати око мог учешћа у завери. Тако је и било. Ђока Михајловић се повукао, а Дамњан Поповић и Прокић говорили су ми, да моје учешће може допринети много за општу ствар завере и да пристанем да учествујем и да не треба да се љутим с обзиром на њихов положај. У том смислу водили смо разговор читавих пола сата и најзад сам дао пристанак и обећао, да ћу се примити сваког задатка који ми буде додељен од завереника, само да не учествујем ни на једном састанку.“

ДРАГУТИН Димитријевић Апис испричао је своје кратко виђење Мајског преврата осам година касније, тачније 1911. године, Светомиру Свети Ђукићу  док су радили на пројектовању утврђивања долине Мораве. ( Генерал Светомир Ђукић рођен је 29. маја 1882, а преминуо је 19. октобра 1960. године. Био је официр војске Краљевине Србије и дивизијски генерал у војсци Краљевине Југославије. За време Другог светског рата био је припадник обавештајне службе Југословенске војске у Отаџбини.) Како су били цимери током тог посла, једне вечери је Апис, по сведочанству Свете Ђукића, „отворио душу“ о тој теми. Мислим да је интересантно упоредити те исказе са исказима поручника Петра Живковића, те допуњавати одређене празнине везане за Мајски преврат.

„Једна епизода открива какво је било стање духова у то време. На двадесет дана пред погибију краља и краљице, шетала су једне ноћи Ташмајданом два гардијска официра, Петар Жиковић и Павле Јуришић млађи. Пролазећи поред једне мале кафане чуше циганску музику. Петар је волео те мале кафане где се може добити добра кафа и вино и позва Павла да уђу. Тамо је било радника и простијег света и сви се изненадише кад угледаше гиздаве официре који седоше за сто и поручише кафу и вино. На примитивном подијуму седели су Цигани и свирали и певали. Више подијума је била обешена слика краља Александра Обреновића.

Није протекло много времена кад Петар устаде и крупним корацима приђе подијуму, попе се и окрену кафани. Цигани се сабише у угао и забезекнуто гледаше шта ће официр да учини. Кад се публика утишала, Петар поче да рецитује Луду од Петефија. ( Скините ми се с врата! У послу сам, журити се морам. Бирам зраке врелог сунца, плетем бич, да ишибам овај свет. Смејаћу се кад га стане јаук, к’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја. Ха, ха, ха!

Јаук и смејање - то је овај свет, док год смрт не дође и не викне - мир! Да, и ја сам једном умро, отрова ми даше баш из оне чаше из које ми вино попише. Па убице, шта чинише? Да их нико не окриви, чело главе моје дошли, нада мном су сузе лили. Хтедох веће да се дигнем да им носе поодгризам, али опет нисам... Нека носа, нек имаду, нек скапају сви у смраду кад трунути станем ја!) Изговарајући јасно и отежући мало речи Плетем бич да ишибам овај свет! гестикулирао је чудно и сваки час показивао руком на краљеву слику.

Радници занемели. Шта то све значи? Гардијски официр, а тако исмева краља! Почеше гунђати, па и претити, мислећи да то није каква провокација. Кад Петар завршио рецитацију, сиђе с подијума, плати пиће, и осмехнувши се изађе из кафанице. За двадесет дана пре 29. маја, нико није учинио никакву доставу. Тако је било стање духова у Србији пре 29. маја.“

ОПИЈУМ ЗА АТЕНТАТ

ДАН пред атентат, 27. мај, прошао је у извођењу свих оних припрема о којима је дан раније одлучено. Како је било предвиђено да се набави и опијум, који се у вину имао дати командиру страже капетану Панајотовићу и дежурном ордонанс-официру, то се на све стране предузело тражење. Али ни то није било лако. И тек после дугог тражења, капетану Душану Глишићу пође за руком да га набави у апотеци једног свога пријатеља у Душановој улици. Тек 28. послеподне предао га је поручнику Антићу, а овај Живковићу, који је већ ступио на дворску службу.

 СУТРА: ЗАВЕРЕНИЦИ МЕЊАЈУ ПЛАН НАПАДА НА ДВОР   

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДВОГОДИШЊЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО КРАЉА И КРАЉИЦЕ: Млађи официри нису могли да сваре Александрову женидбу

22. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ДВОР ПОСТАЈЕ СУДБИНСКО МЕСТО ПЕТРА ЖИВКОВИЋА: Живковића je најбољи друг из зајечарске гимназије, поручник Анта Антић, увео у коло заверник

21. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

СИН КАЗАНЏИЈЕ ИЗ НЕГОТИНА ПОСТАЈЕ КРАЉЕВ ГАРДИСТА: Кад је завршио Академију завера против Драге и Алекандра је већ увелико узела маха

20. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације