КРАЉ ДОНОСИ УСТАВ И РАСПИЈУЈЕ ИЗБОРЕ: Светозар Прибичевић је Француској развио гнусну кампању против режима у земљи и против краља

О СВОЈОЈ улози у раду Судова за заштиту државе Петар Живковић је у својим сећама описао и сучај са Светозаром Прибићевићем.

АГИТОВАЊЕ Генерал Петар Живковић на југу Србије, Фото архив Југославије

Он је био хапшен од стране Управника града Београда и интерниран у варошици Брус.

Становао је код најбољег домаћина Боже Јеличића, био на слободи, а држава плаћала све трошкове. Прибичевић је затражи долазак у Београдску бановину ради лечења зуба. То му је одмах дозвољено. Но кад је дошао у Београд, његова породица а и лично Љуба Давидовић долазили су код Живковића да интервенишу, да му се дозволи, да иде у иностранство ради лечења. „ Краљ и неки чланови владе су се бојали, да неће мировати, јер су добро познавали његов карактер. Међутим ја сам био склон, да му изађем у сусрет, нарочито, што су ми његов син и Љуба Давидовић дали категорично обећање, да ће у иностранству бити миран и да ће само да се лечи. Он је тражио да иде у Чехословачку.

Најзад ја успем и пустим га да отпутује. Шта се после десило? Он из Чешке оде у Француску и развије најгнуснију кампању не само против режима него и против Краља и Краљевског дома. Имао сам јаког прекора и неприлике, што сам био тако лаковеран.

Од половине 1930. наилазио сам на многе тешкоће. Јер у влади су се налазили политичари из свију бивших странака које су тада тобож биле укинуте на папиру, али активни министри увек су штитили и протежирали своје партијске пријатеље и присталице. После успелог стабилизацијског зајма у Француској, јако се интригирало против тадашњег министра финансија Шврљуге, те је он одступио и на његово место дошао дотадашњи посланик у Лондону Ђорђе Ђурић. Њему је речено, да је то привремено, пошто се нерадо примио тог положаја. Затим је у владу ушао  и Димитрије Љотић, који није дуго остао, јер није био, да се иде на изборе, па је одступио, кад је решено да се избори изврше.

Због овакве ситуације у влади, и због нестрпљења самих министара бивших политичара који су желели, да се што пре поврате њихове старе партије, ја сам осећао велике тешкоће у влади и увиђао, да мора да се пређе на парламент, пошто је велика одговорност пала на њега лично. И Краљ је реши да октроише Устав и да се потом иде на изборе. Министар правде је имао да изради изборни закон са још неким другим Министрима. Но Министру су предлагали, да се изврши проширење владе са још политичара из бивших странака и да таква влада са Краљем донесе нови Устав. У ту проширену владу ушао је од демократа још Коста Тимотијевић и још од радикала Андра Станић и др Драгутин Којић. Устав је претресла цела влада под председништвом Краљевим. Тим се хтело углавном, да се онемогуће верске и племенске партије и да се омогући улазак у владу и стручњака ван парламента.

Затим као ново стварана су и привредна већа, која нису створена. Иначе остале су одредбе Устава узете из старог Видовданског устава. Изборни закон је израђен и предвиђено је јавно гласање.

ИЗБОРИ су заказани за октобар 1931. године, како чланови владе нису могли да се сагласе, ко да буде носилац владине листе, те су предложили Краљу, да то будем ја. Ја сам одбио нарочито кад сам видео, да су они сугерирали Краљу, да се за један срез даје одобрење за више кандидата. Ја сам у томе видео изнова стварање старих партија док је међутим Краљ мислио да се ствара нешто ново, то јест мислио је, да су старе партије свршиле своје битисање. Но они су убеђивали Краља (нарочито Узуновић) да ће већи број гласача да изађе на биралишта, ако буде више кандидата, пошто опозиционе листе није било.

Говорили су како ће тиме и Краљ добити разрешницу од народа за свој акт од 6. јануара 1929. године. Ја сам напротив мислио, да кад веће нема друге државне листе, треба изабрати најбоље људе и њима дати одобрење, да се вежу за владину листу и да то буде прва Скупштина после 6. јануара, па онда постепено еволуирати и прећи на потпуно демократске изборе. И Краљ је на мене вршио пресију, да се припремим за носиоца листе и изађем из војске. Најзад сам морао пристати и будем преведен у резерву".

Нови Закон о избору народних посланика утврдио је систем земаљске листе, што је значило да је свака пријављена кандидатска листа морала имати по једног кандидата и његовог заменика у свакој изборној јединици широм државе. На челу земаљске изборне листе налазио се њен носилац, у овом случају генерал Петар Живковић, који је симболично представљао политичку снагу листе.

На терену почеле су агитације и борба појединих кандидата међу собом - дакле потпуно по старом. У тој првој Скупштини после 6. јануара биле су одабране добре личности и била је уопште узевши квалитетнија Скупштина од оне две доцније. Оно што сам предвиђао, десило се, тј. груписање посланика по старим партијама око њихових пријатеља, активних министара и ривалство, и нетрпе- љивост бивших политичких странака осетило се при избору скупштинског часништва. Иако се влада сагласила, да буде изабран за предсеника скупштине др Коста Кумануди, бивши радикали агитовали су међу посланицима др Ника Суботића, тако да се једва успело, да др Кумануди буде изабран и његова листа односно владини кандидати. Министри радикали су се правили, да се у то нису мешали и да су имали муке са својим људима, а у влади су баш они кандидовали др Куманудија. Ја сам о свему реферисао Краља и наговестио му да нећу моћи дуго остати на челу те владе. Он ми је одговорио, да се изгласа буџет, па ћемо после видети. Извршена је реконструкција владе и разрешени су сви министри који нису имали ресоре. За председника посланичког клуба изабран је Никола Узуновић.

Уместо да останем у Скупштини, пошто сам пре избора изашао из војске и био носилац листе на изборима, господа министри наговорили су Краља да ме реактивира и врати ме у војску и то из бојазни, да им не би у Скупштини сметао. И ако без моје воље, јер сам предлагао да дам оставку на посланички мандат ако се чак мог присуства плаше. Морао сам на наваљивање Краљево да пристанем, да се реактивирам и вратим на стари положај Команданта Краљеве гарде".

ГЕНЕРАЛ Петар Живковић поднео је оставку 4. априла 1932. године, и након тога у потпуности нестаје из дневних новина. Човек који је свакодневно пунио новинске ступце  од јануара 1929. године, и чија је фотографија барем једном недељно била на насловној страни једних од новина. Човек који је само годину дана раније постао почасни грађанин Новог Сада, Врњачке бање и острва Брач, морао је да нестане из јавног живота и оде у потпуну илегалу.

Претпостављало се да ово генерал Петар Живковић није добро примио али није било његовог негодовања, у ствари није било коментара са његове стране. Сем оног званичног:

Ја сам своју мисију завршио и враћам се на место команданта Гарде. Међутим, много година касније отвориће душу свом пријатељу војводи Василију Трбићу:

„Моји односи са краљем Александром, после моје демисије, 4. априла 1932. као претседника владе, нису били нимало добри. Био сам номинални командант краљеве гарде, а у ствари био сам заробљеник у тој истој гарди".  

Фактички генерал Петар Живковић и краљ Александар нису били у добрим односима од априла 1932, па до самог пута за Марсеј 4. октобра 1934,када га је краљ Александар позвао на аудијенцију а затим затражио од њега да га испрати на Топчидерску станицу, што је генерал Живковић и учинио. 

АРМИЈСКИ ГЕНЕРАЛ

ПРОСТО невероватно звучи чињеница да генерал Петар Живковић у својим сећањима не наводи један значајан детаљ - добијање чина „армијског генерала", највишег мирнодопског чина у војсци. На рођендан краља Александра, 17. децембра 1930,Петар Живковић је постао армијски генерал. Како би могао да у чину армијског генерала и даље задржи место команданта Краљеве гарде, специјално за ту прилику је измењена Уредба о положајима, надлежностима старешина у војсци, тако да је командант Краљеве гарде могао да има овлашћења команданта армије или дивизије. 

 СУТРА: НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ТИПИЧАН ОФИЦИР ПРЕУЗИМА ПРЕУЗИМА СВУ ВЛАСТ У ЗЕМЉИ: Петар Живковић, као премијер, више је времена проводио на терену него у канцеларији

03. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КРАЉ ОДЛУЧУЈЕ ДА УКИНЕ УСТАВ И ПРЕУЗМЕ ВЛАСТ: Радић је у болници, после атентата у Скупштини, молио краља Алескандра да заведе самовладу

02. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ОД НАЦИОНАЛНИХ УВРЕДА ДО АТЕНТАТА У СКУПШТИНИ: Стјепан Радић, после атнтата, плачући је рекао краљу - Величанство, ја нисам ништа рђаво

01. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације