СРБИ СЕ УМИРИТИ НЕ МОГУ НОВИ ПУЦЊИ У СКУПШТИНИ: У време пуцњаве у Скупштини генерал Петар Живковић тражио је аудијенцију код кнеза Павла

ШТА се заправо догодило на седници Народне скупштине од 6. марта 1936. годин док је председник владе Милан Стојадиновић подносио експозе.

ОБРАЧУН Милан Стојадиновић говори у Народној скупштини 1936. године, Фото "Википедија"

Дан касније, 7. марта,  у Политици је освануо следећи текст: „Народни посланик Дамњан Арнаутовић, када је др Стојадиновић почео да даје експозе налазио се већ на новинарској галерији међу многобројним новинарима. Арнатутовић је у тренутку када је са галерије направио прву упадицу у говор др Стојадиновића, примећен на десном крају новинарске галерије, уз сам зид. Било је велико изненађење, пошто је то први случај да се један посланик са галерије меша у скупштински рад. Неки новинари су најављивали да су пре него што је Арнаутовић почео да прави упадице, имали са њим једно мало објашњење око места на галерији.

Новинари су опоменули Арнаутовића да им је заузео место. Арнаутовић је осорно одговорио да је он народни посланик, да он може ту да стоји, а да је новинарима место на седиштима галерије.

Када је Арнаутовић први пут упао у реч др Стојадиновићу, чланови владе и многи посланици погледали су у правцу новинарске галерије, одакле је долазила упадица, али нико од њих није погледом могао да пронађе лице које је то чинило. Арнаутовић је неколико пута поновио упадице. Видећи да је Арнаутовић решен да настави са ометањем говора, др Стојадиновић је за тренутак застао. Са говорнице окренуо се Арнаутовићу на новинарској галерији и обратио му се речима:

- Господине посланиче, ваше место није ту. Ако имате шта да кажете, сиђите у дворану скупштине!

Арнаутовић је после ових речи др Стојадиновића пошао да напусти новинарску галерију. У пролазу кроз редове новинара говорио је јетко, као сам за себе, али на глас:

- Ево, сићу ћу и сад ћу вам казати.

Др Стојадиновић наставио је говор, прекидан аплаузом скупштинске већине. Арнаутовић је ушао у скупштинску дворану на лева главна врата. Прошао је између клупа центрума и левице. Најпосле је сео у једну празну клупу...Чим је Арнаутовић ушао у салу члан владине већине г. Стојадин Димитријевић, прешао је на левицу и сео у другу клупу иза Арнаутовића, позади клупа Народног сељачког клуба.

Др Стојадиновић прешао је на излагања о спољној политици, Народна скупштина пљескањем је поздрављала др Стојадиновића. Међутим Арнаутовић је са левице стално нешто добацивао и своја добацивања често је пратио лупањем о клупу. Његово држање изазвало је нервозу међу посланицима и сви су бацали погледе у правцу Арнаутовића. Неки посланици нису се могли уздржати да јавно не протестују против поступака народног посланика Дамњана Арнаутовића.

- Господине председниче, ово није кафана, овај човек треба да се избаци из дворане!

- обратио се председнику Скупштине један посланик. А др Војислав Јањић неколико пута поновио је овај  захтев. 

ПРЕДСЕДНИК Народне скупштине г. Ћирић опоменуо је Арнаутовића. Пошто се Арнаутовић није умиривао г. Ћирић га је казнио писменом опоменом. На то је Арнаутовић, не обазирујући се на простесте посланика и опомене г. Ћирића, узвратио г. Ћирићу: - Опомињем ја вас!

Г. Ћирић је осим тога ставио до знања Арнаутовићу, да ће га казнити искључењем са седнице ако настави да прави неред у дворани. Ни ове опомене нису утицале на Арнаутовића. Он је у једном тренутку, када је изгледало да се све умирило и нервоза стишала, а др Стојаднивић наставио да говори, рекао, како тврде посланици који су се налазили у његовој близини: - Сад ћу вам ја показати!

Стојадин Димитријевић, народни посланик, мотрио је на сваки покрет Арнаутовића. Код Арнаутовића прешао је из владине већине и Бранко Тодоровић да га умири и замоли да престане са прављењем нереда. Са свога места устао је и Воја Ђорђевић и пришао око клупа до Арнаутовића, који је седео на једном месту испод саме новинарске галерије. Али ништа није помогло.

Посланик Арнаутовић, како причају очевици који су били око њега, устао је са свог места, пошао напред и извадио из унутрашњег џепа од капута револвер. Оборио га је земљи, те је претходно спустио метак из магацина у цев. Потом је уперио револвер у правцу говорнице, на којој је био др Стојадиновић.

Стојадин Димитријевић, народни посланик, изјављује да је одмах скочио са свог места и с леђа ухватио Арнаутовића. Међутим Арнаутовић је успео да опали први метак, али га је Димитријевић омео на тај начин што га је у тренутку опаљивања револвера ударио одозго по десној шаци и тако је метак отишао високо. На леву страну дворане притрчали су још неки посланици из владине већине. Поред Арнаутовића већ су се налазили Ђуро Чејовић и Ачић Поповић.

После првог метка у дворани је завладало велико узбуђење. Прибранији и хладнокрвнији посланици између празних клупа на левици такође су полетели ка Арнаутовићу.

Стојадин Димитријевић ухватио је с леђа Арнаутовића у намери да га спречи да даље пуца.

А Ђура Чејовић већ је био ухватио прилику да јако стегне десну руку Арнаутовићу у којој је он још држао револвер. Али пре него што је г. Чејовић то успео,  Арнаутовић је револвером пљоштимице ударио два пута по левој страни чела г. Димитријевића тако да га је окрвавио.

Г. Чејовић је оборио руку Арнаутовића земљи и овај је опалио други, затим трећи метак у под. Многи тврде да су чули и четврти пуцањ, док други у паници нису били у могућности то да чују.

Чим је Арнаутовић почео да пуца из револвера председник г. Ћирић прекинуо је седницу. У дипломатској ложи видело се узбуђење. Исто код новинара и на галерији међу публиком.

На први пуцањ многи су полетели ка излазу.

Чим се г. Ћирић повукао са свога места, органи скупштинске безбедности, појавили су се у дворани и лишили слободе посланика Арнаутовића. После краћег времена Арнаутовић је спроведен у Управу града.Овај страшан догађај одиграо се око 11 и по часова пре подне". 

УПРАВО у то време, тачно у 11 часова генерал Петар Живковић тражио је аудијенцију код кнеза Павла како би му овај потписао неке војне указе.„У 11 часова сам био код Кнеза Павла и разговарајући о разним стварима, одједаред зазвони телефон и Кнез оде да говори. Чуо сам, да се он ишчуђава и пита, да ли је здрав итд. Пошто ми Кнез исприча, да га је сада телефоном обавестио Министар двора Антић да је неки Арнаутовић, посланик из Јевтићеве посланичке групе, пуцао на председника владе Стојадиновића, али да му се ништа није десило".

Милан Стојадиновић, природно, оставио је најдетаљнији опис догађаја који су везани за атентат али и оних који су претходили свему, и који су можда и интересантији од самог покушаја атентата. „Под Живковићевом егидом и патронажом, а уз пуну сарадњу Јевтићеву, нарочито у Народној скупштини, био је формриран, крајем 1935.    године Специјални клуб.

У тај клуб су се издвојили највернији Живковићеви и Јевтићеви људи, то јес они народни посланици, који су представљали тобож најдинамичније а у ствари најосионије и најгрлатије противнике моје владе. Они су усто уживали репутацију опасних типова, професионалних завереника, људи способних на све и томе слично. Председник овог Специјалног клуба постао је стари и испробани инструмент у Живковићевим рукама, бивши четнички војвода, Василије Трбић, а његове десне руке у клубу били су Драгиша Стојадиновић и Танасије Динић.

Драгиша Стојадиновић био је зет радикалског првака и министра Љубе Јовановића. У обарању Пашића одиграо је мрачну улогу тиме што је лиферовао извесне документе, који су имали да компромитују Раду Пашића,  сина Николе Пашића, а тиме индиректно погоде и оца, старог и заслужног српског државника. Из сензационалних ра- злога, а и по мигу одозго, београдски лист Политика објављује низ чланака из пера тог Драгише Стојадиновића.

Танасије Динић био је пензионисани пуковник ранији војни изасланик у Тирани, где је играо извесну  улогу у нашим односима са Албанијом. У време када је Јевтић био посланик у Тирани, Динић је радио са нашим полицијским властима у Битољу, организовао обавештајну службу. Приличан број потпуно невиних људи из наше Македоније убијен је без суда у то доба. 

ПРОФЕСИОНАЛИ ЗАВЕРЕНИЦИ

КРАЈЕМ 1935. у Народној скупштини, био је формриран Специјални клуб. У тај клуб су се издвојили највернији Живковићеви и Јевтићеви људи, односно народни посланици, који су представљали тобож најдинамичније а у ствари најосионије и најгрлатије противнике владе Милана Стојјадиновића. Они су усто уживали репутацију опасних типова, професионалних завереника, људи способних на све и томе слично.

 СУТРА: БЛАМАЖА У ПАРЛАМЕНТУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ОСНИВЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СТРАНКЕ СА СЛОВЕНЦИМА И МУЛИМАНИМА: Генерал Живковић је стекао далеко већу моћ него што је имао пуковник Димитријевић

12. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КНЕЗ ПАВЛЕ ОБАРА ДВЕ ВЛАДЕ НА ИСТИ НАЧИН: Кнез је споро стицао увид у мрежу интрига и дволичности које су владале политичким животу Србије

11. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ИНТРИГЕ, ЗАКУЛИСНЕ РАДЊЕ И ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА: Влада Богољуба Јевтића није прошла боље од владе Узуновића, и она је била кратког века

10. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ЗАКУЛИСАНЕ ИГРЕ ОКО КРАЉЕВОГ ТЕСТАМЕНТА: До данас, после осам деценија, није разрешено је тестамент краља Алексндра био исправан

09. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације