БЛАМАЖА У ПАРЛАМЕНТУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: У фиоци стола Драгише Стојадиновића нађени су револвери, муниција, каме и разно друго оружје

ПОД покровителјством генерала Петра Живковића,а уз пуну сарадњу Богољуба Јевтића, у Народној скупштини, био је формриран, крајем 1935.године Специјални клуб.

АМБИЦИОЗНОСТ Милан Стојаиновић са малолетним краљем Петром II Карађорђевићем, Фото Профимедија

Председник овог Специјалног клуба постао је бивши четнички војвода Василије Трбић, а његови највернији људи били су Драгиша Стојадиновић и Танасије Динић. Какав је био задатак тог Специјалног клуба? По основној замисли чланови клуба требало је да врше најделикатније задатке и ако треба чак и завереничко-терористичке природе. Кад је доцније полиција вршила претрес у фиокама столова Драгише Стојадиновића и других, нађени су револвери, муниција, каме и разно друго оружје. Све се то налазило у самој згради Народне скупштине и под заштитом посланичког имунитета, премда је уношење оружја у зграду Парламента било законом забрањено.

За почетак, њима је било стављено у дужност да у Скупштини одржавају и потенцирају борбено опозиционо расположење, да на слабије карактере врше што већи морални притисак, а да активније присталице владе импресионирају и неутралишу претњама физичког разрачунавања. У датим моментима требало је прећи са речи на дела. 

Милан Стојадиновић, што је сасвим природно, оставио је најдетаљнији опис догађаја који су везани за атентат на н њега у Народоној скупштини,  али и оних који су претходили испаљеним хицима народног посланика Дамњана Арнаутовића : „У Специјалном клубу били су позивани поједини народни посланици, опозициони, па чак и владини, где би - уз кафу или ракију - били обрађивани и монтирани против владе, у првом реду против мене као њеног председника, па и против намесника кнеза Павла. Члан Специјалног клуба био је и народни посланик Дамњан Арнаутовић, по професији учитељ основне школе, у Македонији, човек слабије интелигенције, алкохоличар, виолентног и експлозивног карактера.

Арнаутовић је био захвалан објекат за дресуру, коју су са њим изводили неки бивши специјалисти за терористичка дела. И ефекат није изостао: утувише му у главу да су Милан Стојадиновић и кнез Павле фатални по интересе народа, да њиховео уклањање представља предуслов за спасавање Југославије од расула и слома. Говорено му је да прави Србин мора ваздан да буде спреман да одигра улогу Милоша Обилића, а народ никада неће заборавити херојски подвиг учињен у интересу нације. Усто су дошла поверљива саопштења да се иза свега овог налазе високе личности (алудирало се на министра војске генерала Живковића) и да намашна награда неће изостати. Накљукан овим идејама, Арнаутовић је проводио дане и ноћи по кафанама, опијао се и врло често извлачио револвер и претећим гласом узвикивао: - Ово ће да буде њихов Бог!

Кад су га питали коме то има његов Бог да суди, одговарао би:

- Доћи ће време кад ће то знати цела Југославија, цела Европа! Још има у овој земљи јунака!“.

Вече пре покушаја атентата од стране Дамњана Арнаутовића, извршена је последња психолошка припрема за извршење дела: „У предвечерје овог мог експозеа, једна већа група опозиционих посланика, највећим делом из Специјалног клуба, предвођена од стране поменутог терцета: Василија Трбића, Драгише Стојадиновића и Тасе Динића, приредила је тешку пијанку, која се продужила дубоко у ноћ. Први је напустио друштво Таса Динић, који је око поноћи рекао да путује за Праг, тобож због предстојеће веридбе... Пред полазак Динић је ословио Дамњана Арнаутовића - који је те вечери био у центру пажње алкохолизираног друштва - речима:

- Дамњане, ја се скоро враћам, а ти дотле не заборави да ти је пала у удео историјска мисија!

- Не брини, Тасо, извршићу је! - одговорио је Арнаутовић.

После Динићевог одласка, пијано друштво се постепено разилазило. Једино је Дамњан Арнаутовић остао до краја. Мењајући локале, он је смушен и неиспаван, пошао право у Народну скупштину, која је већ почела са радом и дошао баш у време када сам ја давао свој експозе.

Пошто су опозициони посланици већ били бојкотовали скупштинске седнице, то ни Арнаутовић није заузео место у посланичким клупама, него се попео новинарску ложу и одатле почео да добацује бесмислене и увредљиве природе, како би ме ометао у говору.

Када су његове упадице прешле сваку меру, застао сам у своме говору и окренувши се полулево, гледајући директно према Арнаутовићу, рекох повишеним гласом:

- Ако желите да упадате ваше је место, господине посланиче, овде доле, у посланичким клупама, а не горе у новинарској ложи!

Он не одговори ништа и изгуби се из новинарске ложе, да се доцније доцније појавио у скупштинској дворани. Како је мој говор, као што је обичај кад се тиче крупних проблема спољне политике, где свака реч морат бити тачно одмерена, био написан, то ми није било много тешко да једним оком читам текст, а другим пратим кретање Арнатутовића. Тако сам приметио да је он, улазећи из дна скупштине ишао право напред у прве редове, према клупама у којима он иначе није седео. Кад је дошао до другог реда клупа, један народни посланик из већине помаче се крај клупе и повуче га за рукав у намери да га ту задржи.

Међутим Арнаутовић се отргао и пошао још два метра напред, дошавши тако до првог реда, где је опет један владин посланик устао и желео да га постави да седне између двојице наших посланика, у очевидној намери да га на тај начин донекле изолира и контролише.

Уместо да прими понуђено место, он руком даде знак томе посланику да седне унутра а њему остави слободно крајње седиште, поред пролаза који раздваја редове. Ја сам све те покрете посматрао и одмах разумео да је Арнаутовић желео да има слободу кретања...

Помислио сам: шта све ово треба да значи?

Арнаутовић је и са тога места наставио са упадицима, с времена на време, пратећи их лупањем шакама по клупи. Његова очигледна тенденција била је да ме спречи да у миру довршим свој експозе.

Посланици покрај њега настојали су да га не леп начин умире...Најзад је и њима прекипело, па му тако један од посланика владине већине добаци да је пијан... у том моменту Арнаутовић устаде са свог места, изађе из клупе и брзим кораком упути се према говорници и на удаљености од пет метара, извуче десном руком из унутрашњег џепа од капута један револвер великог калибра, управи га на мене речима:

- Сада ћу ја вама, мангупи, показати ко је ваш Бог!

Али пре него што је успео да окине револвер, прискочио му је муњевитом брзином млади народни посланик Стојадин Димитријевић и снажним ударцем у подлактицу издигне му руку. Тако је први испаљени метак прешао преко моје главе у висини једног и по метра, како се доцније увиђајем техничке полиције могло прецизно да утврди. Када је Арнаутовић био изашао из клупе и пошао к мени, ја сам наравно, застао са говором и посматрао шта он ради. Моја срећа била је да он није претрчао оних последњих пет метара до мене, јер га ништа не би омело, и да сва три метка испали из непосредне близине. Он се, међутим, беше зауставио и ја сам тачно могао да видим како се машио руком за џеп, како вади револвер. То вађење револвера и нишањење на мене, премда се одиграло великом брзином, изгледало ми је онда да траје читаве минуте. Видео сам да хоће да пуца и у том моменту сећам се да ми кроз главу прођоше две мисли:

- Зар то не виде други, да га у томе спрече? - и онда друга мисао: - Опет један велики скандал са пуцањем у нашој Народној скупштини...“.

Можда звучи невероватно, али Народна скупштина је наставила са радом, после паузе од само пола сата, и Милан Стојадиновић је успео да изнесе свој експозе о спољној политици и тиме је била завршена седница Народне скупштине. 

ОБАРАЊЕ ВЛАДЕ

ЧЛАНОВИ Специјални клуб Народне скупшине имали су задатак да поступно, све више, међу народним посланицима у току заседања овог дома створају несносну атмосферу, пуну електрицитета и затегнутости, с крајњим циљем да се изазове неки крупнији скандал или сукоб, који би ослабио и поколебао владу, по могућству је и оборио, или бар натерао да пре времена распусти Скупштину и оде у изборе за народне посланике без довољне претходне припреме.

 СУТРА: ПОКУШАЈ АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ У ВРТЛОГУ ДВОРСКИХ СМИЦАЛИЦА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ОСНИВЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СТРАНКЕ СА СЛОВЕНЦИМА И МУЛИМАНИМА: Генерал Живковић је стекао далеко већу моћ него што је имао пуковник Димитријевић

12. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КНЕЗ ПАВЛЕ ОБАРА ДВЕ ВЛАДЕ НА ИСТИ НАЧИН: Кнез је споро стицао увид у мрежу интрига и дволичности које су владале политичким животу Србије

11. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ИНТРИГЕ, ЗАКУЛИСНЕ РАДЊЕ И ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА: Влада Богољуба Јевтића није прошла боље од владе Узуновића, и она је била кратког века

10. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације