СРПСКИ ВОЈВОДА КОМАНДУЈЕ ГРУПОМ УДАРНИХ ДИВИЗИЈА: Српској војсци је припала незахвална улога да пробију непријатељски фронт у планинама

УПРАВО у време када је генерал Д’Епере прузео место главнокомандујућег на Солунском фронту на дошло је до смене на челу челу српске Врховне команде.

ВИЗИОНАР Жорж Клемансо, председник француске владе, на западном фронту 1917, Фото Википедија

Војвода Мишић је заменио генерала Петра Бојовића. Бојовић је критиковао стратегију офанзива усмерених на само један део фронта са ограниченим циљем. Он је сматрао да ограничени циљеви не оправдавају значајне губитке српске војске. Тај тип акције озбиљно је урушавао морал његове војске. Српски војници су сматрали да Савезници немају вољу да организују општу офанзиву која би им омогућила да се врате кући. У међувремену стичу утисак да гину за ограничене циљеве без приметних последица. Бојовић констатује алармантно смањење трупа. Српска војска је била једина савезничка војска без могућности појачања, не узимајући у обзир југословенске добровољце. Односи између Бојовића и Гијоме, постају тако затегнути да француски посланик при српској влади, Виконт де Фонтене, у више наврата тражи отпуштање Бојовића. Најзад у јуну он заузима место Мишића на челу прве српске армије.

Војвода Живојин Мишић, аутор српске победе у Колубарској бици 1914, није имао никакве политичке амбиције. Отуд добри односи између њега и Д’Епереа. Њихови разговори су се ограничавали искључиво на војна питања. Тон разговорима даје француски генерал који је дошао да испита могућности напада на српском сектору. Он повољно одговара на једини српски захтев организовање опште офанзиве. Више од тога, он српској војсци даје најважнију али и незахвалну улогу да пробије непријатељски фронт у планинском сектору Доброг Поља чији врхови превазилазе 2000 метара. Најзад осигурао је помоћ српској војсци са две француске дивизије и скоро комплетном француском тешком артиљеријом. Он је Мишићу поверио командовање том групом дивизија. Мишић и принц Регент Александа су само чекали такав предлог да би мобилисали све ресурсе српске војске за последњи напад који води ка Београду.

Савезнички план офанзиве предвиђао је напад на сектору који држе Срби у области Доброг Поља. Планински ланац Моглена и Козјак доминирају долином Црне реке и равницом у којој су Кавадарци, Градско и Прилеп. На тај начин, победа Срба на планинским врховима требало би да омогући француско-српској групи спремној за напад да сиђе у долину Вардара у нивоу Градског и пресече непријатељски фронт на два дела. Циљ је био да се раздвоје 11. немачка армија (у ствари реч је о бугарској армији којом командују немачки официри) концентрисаној око Битоља и бугарска 1. армија која се налазила у долини Вардара. Једноставност плана и самопоуздање српске војске су уверили Д’Епереа да су изгледи за његов успех велики. Д’Епере не само да се определио за напад на сектору који је скоро неприступачан, већ предвиђа и општу офанзиву чији је циљ избацивање Бугарске из рата и долазак савезничких армија на границе Аустроугарске. Овај амбициозни пројекат захтева велики број трупа, с једне стране, и дипломатску подршку с друге стране. Оба елемента су недостајала новом савезничком команданту. У свом претходнику у Солуну је Д’Епереа добио савезника који му је омогућио да обезбеди дипломатску подршку и довољан број трупа за одлучну офанзиву.

Одмах по доласку у Солун, генерал Д’Епере мора да се суочи са захтевима за смањење савезничких трупа. Британски генералштаб је после почетка немачке априлске офанзиве на Западном фронту захтевао повратак 12 батаљона пешадије са Солунског фронта. После повлачења британских дивизија у августу 1917. на конференцији у Лондону је договорено да таква одлука не може да се донесе без споразума с Француском. Тако је на високом ратном Савету, окупљеном 1. маја у Абевилу, решено да се пошаље комисија коју чине генерали Грамат и Вулкомб да са генералом Гијомом истраже могућности за смањење савезничких трупа на Истоку. На састанку одржаном 31. маја, три генерала су решили да прихвате повлачење 12 британских батаљона. Њихов повратак у домовину почиње у јуну и завршава се 8. јула. 

Са француске стране, слање појачања у Солун је привремено прекинуто марта 1918. с почетком немачке офанзиве. На конференцији у Лондону 28. маја француска војска је добила право да повуче једну или две дивизије са Солунског фронта. Клемансо је био присталица оваквог решења и 22. јуна је наредио Д’Епереу да повећа број повратника у земљу на 5000 недељно, додавши да чак и ако неки од њих буду желели да остану на Балкану то им не треба дозволити.  Радило се о војницима који су служили више од 18 месеци на Балкану. По Муријеовом закону од 18. августа 1917, због климатских тешкоћа, сви људи који су провели 18 месеци на Балкану имали су право да се врате у Француску.

По повратку у Француску Гијома се супротставио слабљењу армије коју је напустио.

Подсећајући на могућност офанзиве у октобру, он је 29. јуна захтевао да број враћених у земљу буде ограничен на 2500 недељно тако да Француска на Истоку има 200.000 људи од 1. августа.  Успева најзад да ограничи број враћених у земљу на 5000 месечно. На тај начин, између 1. јуна и 1. октобра, француска војска на Истоку се смањује са 232.000 на 209.000 људи.  Тако се одвија промена у броју савезничких војника на источном фронту.

Француска и британска војска смањују број људи под оружјем за 35 хиљада док грчка војска повећава број војника за 50.000. Д’Епере је стога, упркос променама у односу снага између савезничких армија, располагао снагама неопходним за организацију офанзиве коју је сада желео и француски генералштаб.

Немачке офанзиве које се смењују у мају и јуну 1918. на западном фронту подстичу француски генералштаб да покуша да смањи притисак организујући офанзиву на Балкану.

Генерал Гијома и маршал Фош без резерве прихватају ту идеју. Клемансо, председник француске владе телеграмом од 23. јуна позива Д’Епереа да почне припреме за офанзиву на основу пројекта који је оставио Гијома и упутстава која стижу из Париза и заснивају се на низу напада који временом прерастају у општу офанзиву. Детаљна упутства у том смислу стижу у Солун 2. јула. Д’Епере, међутим, 13. јула шаље у Париз свој пројекат офанзиве на српском сектору фронта. Он се изјашњава као присталица одлучне офанзиве која би приморала Бугарску да се повуче из рата.  Поред савезничке Високе команде потребан му је пристанак савезничких влада. Француски пројекат офанзиве на Балкану наилази на огорчено противљење Британаца.

Савезници се нису враћали на питање Солунског фронта од конференције у Абевилу. Том приликом је потврђен закључак сталних војних представника у Високом ратном савету, од 23. децембра 1917. године, који је предвиђао дефанзивну стратегију на Солунском фронту.

Британски представник генерал Саквил- Вест користећи то као претекст захтевао је 13. јуна да детаљно буде истражена могућност потпуног повлачења са Балкана. Британски Врховни штаб није крио своју намеру да смањи своје учешће на Солунском фронту, па чак и да га потпуно напусти. Гијома је оштро критиковао британски захтев, а Клемансо га је коначно одбио. Разлике у погледима савезника на улогу Солунског фронта се заоштравају када је Саквил-Вест сазнао за француски план за офанзиву на Балкану,  што је довело до жучне расправе између Лојда Џорџа и Клемансоа за време заседања Високог ратног Савета од 2. до 4. јула у Паризу. 

ЕНГЛЕСКЕ ПРИМЕДБЕ

БРИТАНСКИ премијер Dejvid Lojd Џорџ ( David Lloyd George), на заседању Високог ратног Савета од 2. до 4. јула у Паризу, је приметио да је одлука о могућој офанзиви на Солунском фронту донета без консултовања његовог Генералштаба. Исто тако се пожалио да није био консултован при именовању генерала Д’Епереа, те стога оптужио француску владу да води самосталну политику на Балкану. Лојд Џорџ и Балфур су се у начелу противили општој офанзиви на Балкану. Најзад је то питање одложено док се његови војни и дипломатски аспекти не истраже детаљно.

 СУТРА: СРПСКА АРМИЈА ОТВАРА ПУТ КА НИШУ И БЕОГРАДУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПРИХВАТАЊЕ ДРУГАЧИЈИХ СКУСТВА БЕЗ ПРЕДРАСУДА: Франше д’Епере је припадао Афричкој армији, што је био синоним за француске официре

18. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПОБЕДА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ ОДЛУЧИЛА ИСХОД ВЕЛИКОГ РАТА: Договор склопљен, ујединио је француског генерала и српске војсковође

17. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КРАЈ ВОЈНЕ КАРИЈЕРЕ ГЕНЕРАЛА ДИКРАТОРА: Кнеза Павла је нешто мучило да донесе чврсту одлуку да се коначно одстрани генерал Петар Живковић

16. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПОКУШАЈ АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ У ВРТЛОГУ ДВОРСКИХ СМИЦАЛИЦА: У време покушаја убиства генерал Живковић се налазио у аудијенцији код кнеза

15. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације