МУКОТРПНО ОСТВАРИВАЊЕ ИДЕЈЕ ЗА ОПЕРАЦИЈУ БАЛКАН: Пројекат Балкан је пропао због изричитог противљења Делкасеа, министра спољних послова

ДАНА 6. октобра 1914. командовао сам V армијом, штаб армије био је у месту Ромињи...

НЕРАЗУМЕВАЊЕ Рејмон Поенкаре, председник Француске од 1913. до 1920. године, Фото Википедија

Тог дана су ме у штабу армије у Ромињију посетили председник Републике, Рејмон Поенкаре и председник владе Рене Вивијани. У току посете, као што је Поенкаре и навео у својим мемоарима, ја сам му предочио значај који би имала операција на Балкану. Пружила би подршку победоносним Србима, запретила непријатељски настројеним Турцима, пружила руку Русима, и подстакла Грке, Румуне и Бугаре, који су још увек оклевали, да нам се придруже. На овај начин би смо створили фронт у залеђу непријатељске коалиције, по угледу на Наполеонов поход у Италији 1796-1797, али сада у епохи парне машине и електричне енергије.

То је био предмет наших разговора те вечери у официрској кантини. Мало касније мој нови начелник штаба, пуковник Де Лардемел, човек пун идеја, саставио је план за транспорт и концентрацију француске армије, која би се искрцала у Солуну, и железницом, која иде долином Вардара, би стигла до Дунава.

Познавао сам Балкан јер сам био на служби у четвртом одељењу француског Врховног штаба (задуженом за транспорт трупа железницом ). Стога ми се одмах учинило да овај пројекат има лошу основу. Пруга је била једнотрачна, станице су биле међусобно врло удаљене, снабдевање водом било је ограничено, а број локомотива и вагона био је недовољан да се у прихватљивом временском периоду транспортује армија од најмање четири корпуса и све пратеће јединице.

Управо сам поставио капетана Фурнијеа, који је претходно био у мом штабу, за команданта 49. пешадијског батаљона. Фурније је врло добро познавао Балкан где је био у пратњи генерала Дебенеја. Позвао сам га да дође из Бетенија где се његов батаљон тада налазио.

Истовремено сам послао поручника Халбренера, ученог човека, у библиотеку у Ремсу по карте и сва потребна документа. На основу овако добијених информација постало је могуће прерадити и на прихватљиву основу поставити рад пуковника Де Лардемела. Трупе би се искрцале у Солуну и етапним маршевима би стигле у Србију, док би железница служила пре свега за испомоћ, за превоз претходнице и снабдевања и евакуацију. На тај начин би на пролеће осам француских пешадијских дивизија могло да буде концентрисано код Београда, спремне да изврше наређења савезничке коалиције.

У том тренутку би Италија ушла у рат, Руси би однели победу у Галицији, Бугари би остали неутрални, а српска војска би била сачувана.

ДАНА 22. јануара, на подстрек адвоката Пола Беназеа, Дешанел ме је посетио у месту Жоншери са намером да добије више информација о пројекту и отишао је потпуно уверен у његову остваривост. Пројекат поново постаје актуелан. Бријан, Вивијани, Поенкаре, успели су да придобију Милерана. Тражио сам 8 француских пешадијских дивизија, које је било могуће обезбедити без слабљења француског северозападног фронта. Две дивизије, које су потом отишле на Дарданеле, и шест француских дивизија формираних од нових пукова серије 400 и од нових батаљона ловаца серије 100.

Потом су се Енглези умешали. Маршал Френч је непријатељски расположен, али 3. фебруара 1915, током разговора у Јелисејској палати, Лојд Џорџ је прихватио идеју о француско-енглеској интервенцији на Балкану. Француска влада разматра ово питање 4. фебруара и 7. фебруара Милеран позива Жофра на разговор.

Пројекат је дефинитивно пропао око 15. фебруара због противљења Теофила Делкасеа, некадашњег министра морнарице, а тада министра спољних послова,  који је изјавио да морнарица није у стању да превезе толику војску и да је снабдева на толикој удаљености.

Пошто се његов велики непријатељ, Клемансо, такође противио овој операцији, влада је пројекат напустила.

Ову информацију ми је пренео сам Поенкаре много касније док смо један уз другог ишли у погребној поворци Делкасеа, којега сам му ја тада хвалио.

Мало више сам се задржао на догађајима који су претходили мом доласку у Солун како бих показао какве све тешкоће има парламентарна влада у вођењу рата, али и да би истакао мој удео у овом пројекту.

Једном кад сам успео да свој пројекат реализујем, сви су себи приписивали ову идеју.

Истина је међутим да сам ја 6. октобра 1914. разговарао са Председником Републике, током новембра је мој начелник штаба разрадио план операција и концентрације трупа, који је почетком децембра Беназе однео у Париз. Ја сам 27. јануара изнео план операције председнику Народне Скупштине тражећи осам пешадијских дивизија, тачно колико сам имао четири године касније.

ТОКОМ лета 1915. Марсел Семба,  који је тада био министар, послао ми је, мислим Беназеа, са следећом поруком:

„Влада зна да се ви интересујете за Оријент, и спремна је да вас именује за Врховног команданта савезничких трупа које ће се искрцати у Солуну, под условом да ви обезбедите да генерал Жофр, уместо вас, именује генерала Сараја на место команданта 5. Армије.“

Није ми било тешко да уверим Сембаовог посредника у бескорисност тог предлога.

Кад је Петен преузео команду војске на северу и североистоку у Француској он је почетком сваког месеца окупљао команданте свих група армија на састанак у свом штабу. На састанку у децембру 1917. он ме је упозорио да Клемансо има намеру да ме пошаље у Солун да заменим Сараја. Пријатељски је додао: „Ако не желите да идете сад је време да реагујете.“

Било ми је тешко да заменим Сараја. Били смо заједно у високој војној школи. Добро је знао да се са њим не слажем по више питања, али ми је ипак помогао у време кад је министар војни био Андре,  јер ме послао у Кину уместо да ме једноставно смени с места на коме нисам био пожељан.

Жил Женене, сенатор Горње Саоне, био је државни подсекретар у председништву владе.

Док сам командовао 60. пуком био сам смештен код њега у Риозу, а његов млађи брат био је капетан у мом пуку. Када сам напуштао Компијењ да бих прешао у Авиз,  прошао сам кроз Париз и одмах био примљен код његовог шефа кабинета, љубазног Блодеа који је био у мом штабу код Миракура. Женене ме је добро познавао и пред њим сам слободно говорио.

„Главнокомандујући  ми је дао на знање да Председник владе има намеру да ме пошаље у Солун. Спреман сам да послушам али ви знате да је потребно тамо извршити озбиљне промене у врховном штабу. Иначе, ја идем на мису и немам намеру да престанем да идем.

Одлазак Сараја ће проузроковати одређене емоције у Народној скупштини. Ако одлазак Сараја буде повезан са прекомандом на мој захтев, онда ће то бити пропраћено следећим коментарима: „Видите клерикалци дижу главе, жртвују републиканске официре итд.“ „То ће створити неприлике председнику владе у скупштини.“

Жанене ми није дао никаква уверавања, али је потом Гијома (Адоф Гијома, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, децембар 1917-јун 1918) био именован за команданта у Солуну. Када сам га шест месеци касније ја заменио, на основу реакције Клемансоа сам закључио да је обратио пажњу на моје примедбе и да је ценио моју искреност. 

ПОКОЛЕБАН ПРЕДСЕДНИК

У ДЕЦЕМБРУ1914. састала се Народна скупштина да изгласа буџет за 1915. годину. Беназе  је напустио штаб армије да би учествовао у раду Народне скупштине и том приликом је однео један примерак  плана за операцију Балкан Полу Дешанелу, председнику Народне скупштине. Пројекат за Балкан  је кружио и 7. јануара врховнокомандујући француске војске је позван у Јелисејску палату. Генерал Жофр је био одлучно против сваког смањивања трупа којим је командовао. Подржан од Милерана, који је тада био министар војни, својим аргументима је поколебао председника Поенкареа, Вивијанија и Аристида Бријана.

 СУТРА: ЗАПАДНИ  ФРОНТ ЈЕ БИО ПОД КОНТРОЛОМ НЕМАЦА  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: У једном моменту генералу Фтанше Д’Епереу је претила опасност и да буде смењен

21. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СРПСКА АРМИЈА ОТВАРА ПУТ КА НИШУ И БЕОГРАДУ: Жорж Клемансо, председник француске владе, није веровао да рат може бити добијен на Балкану

20. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ВОЈВОДА КОМАНДУЈЕ ГРУПОМ УДАРНИХ ДИВИЗИЈА: Српској војсци је припала незахвална улога да пробију непријатељски фронт у планинама

19. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРИХВАТАЊЕ ДРУГАЧИЈИХ СКУСТВА БЕЗ ПРЕДРАСУДА: Франше д’Епере је припадао Афричкој армији, што је био синоним за француске официре

18. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације