СОЛУНСКИ ФРОНТ ЗА АНТАНТУ ЈЕ БИО СИРОМАШАН РОЂАК: Генерал д`Епере је конструисао ауто-митраљезе који су јединицама олакшали пробој фронта

Бугари су били спремни на све ратне варке тражећи прекид ватре док су њихови преговарачи у Солуну.

САРАДЊА Генерал Франше д`Епере(лево) врши смотру францускијх јединица, Фото Википедија

ДВАДЕСЕТ ПРВИ септембар - Лепо време. Идем да видим дивизију јер која се добро борила без великог резултата. Трећи пешадијски пук је изгубио 1.200 људи од 3.000, а Немци су, да би нашли оправдање за дебакл, тврдили да су Бугари попустили без отпора.

Као и увек у случају неуспеха, Грци тврде да их је изневерио сусед. То није тачно.

Британска пешадија се добро борила, али није имала довољно људи, а за то није био одговоран Милн већ британско Министарство рата. Затим идем да видим 2. пук Зуава, чији командант је коњанички официр и није се прилагодио на пешадију. Затим сам обишао лепи 3. пук грчке коњице (потпуковник Дела Граматика, зет Цимбрацкиса, био је на стажу код 25. пука драгона у Анжеу, код пуковника Кернона). Тај пук је у добром стању, има добре мађарске коње и ја га пребацујем на десну обалу Вардара где 1. група дивизија стиже на терен погодан за коњицу, коју скоро и нема.

У повратку затичем добре вести. Швабе (302. немачка пешадијска дивизија) узмичу пред десним крилом француске Источне армије, а Италијани окупирају коначно коту 1050 коју ми је Монбели показао са Тридента и која га је толико бринула.

22. септембар - Врло топло, олујно. За ручком, симпатична породица Фабри. Он је саветник у касационом суду. Још једна од мисија чија корисност је више него упитна.

Увече велика вечера код Адесидеса, Грива, Данглис, Фабријеви, Рактиван итд. Сви говоре француски. Госпођа Адесидес, пријатна Македонка одрасла у Немачкој, прича ми како је као мала девојчица кришом носила муницију комитама у Македонију.

Велики грчки депои у Солуну омогућују да се попуне губици Серске и Критске дивизије.

Поред тога, да би надоместио мањак људства код Енглеза, стављам на располагање Милну пуковника Орфанидеса са два његова пука и дивизијом који су у стању да иду на фронт. 24. пук одлази у Хортакој, где ће имати боље услове за рад и обуку него у Нарешу.

Југословенска дивизија је стигла до Вардара. Заробили су три локомотиве, 145 вагона, два топа монтирана на вагонима. Бугари уступају пред Енглезима.

22,50 полазим за Лерин.

23.СЕПТЕМБАР - 6 сати, железничка станица у Лерину. Видео сам Анрија, све је у реду. Тешка артиљерија је стигла и спремна је да почне паљбу.

Затим идем до Тепаваца где се Монбели пакује да би кренуо напред. Даје ми једног свог официра из главног штаба као водича. Брзо прелазим бугарске и италијанске линије фронта путем који одржавају Италијани. Заиста одлично обављају земљане радове. Стижемо до Канатлараца и главног штаба 61. немачке дивизије. Много материјала је остављено.

Наилазимо и на добро смештен казино.

У равници, берба завршена, доста стогова сена недирнутих.

Стижем до француске коњице, и после Добрушева, до Жиноа који са Масијеом и Кросом ужина поред афричких ловаца који су ту предахнули.

Нисам хтео да моју победу, као на Марни, доведе у питање неодлучност коњичких команданата. Као и сви људи, Жино је имао своје мане, али је био ратник. У јулу месецу сам га упозорио да намеравам да предузмем велику офанзиву и ту предвиђам важну улогу коњице. Он ми је одговорио: „Мој генерале, папирологија није за мене, дајте ми Масиоа да води рачуна о папирима и ићи ћу где ми кажете.“ Дао сам му Масиоа кога сам прекомандовао из 1. групе дивизија и Жино је ишао где сам му рекао да иде.

На инсистирање Мишића, нисам окупио сву коњицу којом сам располагао, већ сам наредио Анрију да појача Жиноа са једном бригадом пешадије и са две групе артиљерије. Имао је на располагању и ауто-митраљезе које сам дао да се направе. Савезничка војска на Солунском фронту има улогу сиромашног рођака у оквиру Антанте, али је одлучна да ипак иде у офанзиву.

Пред свима објашњавам Жиноу шта желим од њега, да што пре стигне до Скопља. Једина веза између немачке 11. армије и Бугарске, пошто заузмемо Прилеп, иде преко Скопља.

Пуковник де Бурназел и официри првог афричког пешадијског пука одушевљено прате наш разговор. Неизмерно су срећни јер им је пут за напредовање отворен. У ваздуху се осећа победа.

Идем напред и у Клипачи срећем бригаду Италијана, и прихватам љубазан позив да ручам с њиховим генералом.

Неколико брда нас дели од Прилепа. Ту су Бугари могли да поставе своју другу линију фронта, али су брда пуста. Свуда су пожари и одјекују експлозије депоа муниције. На Истоку видим француску коњицу која маршира према Прилепу у три колоне преко Тополчана, Алинцеа и Масорала. Налазим да су Италијани врло методични и спори, они још не схватају колика је наша победа.

Вратио сам се у Лерин у 18.30.

Добре вести с фронта. Анселм је стигао до Вардара, заробио је једанаест целих композиција послатих за евакуацију бројних магацина с фронта.

Плашећи се ратних варки, наредио сам да се операције не заустављају уколико Бугари траже прекид ватре, а да преговараче пошаљу мени.

24.септембар - Ујутру радим у главном штабу француске Источне армије. Полазим из Лерина у 8 сати и стижем у Прилеп око 11.30 пошто сам видео бројне депое муниције који су експлодирали.

Станица је недирнута, огроман ратни плен. Немци су спремали своје залихе за зиму. Возови жита је требало да крену за Немачку и да преко ускотрачне железнице стигну до главне пруге код Градског. Три вагона тоалетног папира за амбуланте, ништа није занемарено.

Наша коњица је гладна. Она тако брзо напредује да снабдевање не може да је прати.

Наилазим на неколико заосталих мароканских спахија, који без хлеба једу мармеладу из једног великог суда. Кад подигну главу да би дисали, њихова прашњава брада пуна мармеладе представља изванредан призор.

Град је недирнут. У општини, активан и интелигентан капетан Амеил се труди да се снађе у доста сложеној ситуацији. У град су истовремено ушли коњица, која је стигла са југа, а са југоистока бригада Беатрикс 11. колонијалне дивизије и делови Трикуписове дивизије.

Мештани су их дочекали раши- рених руку. Било је неколико нереда. Кад сам га срео, Принц Регент ми се без горчине жалио на силовање неколико лепих македонки од Сенегалаца из Беатриксове бригаде. Они нису разумели да град који се налази иза линије фронта, коју су после три дана борби пробили, не припада непријатељу. Уосталом, установио сам да су симпатије мештана усмерене више према Софији него Београду.

Градоначелник који је завршио матуру у Ексу у Прованси и апотекар који је студирао у Белгији служе као тумачи. Све се смирује. Жито узето на станици ће бити самлевено, бугарски заробљеници ће послужити као пекари и сви ће јести. Француска војска ће бити снабдевена храном захваљујући трупама које напредују.

Ручам у кући у којој је становао генерал Стојбен, командант 11. немачке армије. У дворишту постоји врло удобно склониште од авионских бомби. Свуда немачки генерали воде озбиљну бригу да се заштите од бомбардовања.

У долини, наилазим на интендантуру коњице. Француска Источна армија их је усмерила сувише на запад, те морам да их преусмерим на север. Уосталом, то сам могао да учиним без закашњења јер сам, излазећи из Прилепа, видео Анрија који долази. Десно крило Бугара још увек држи висове изнад Битоља. Тим боље, више ће их бити ухваћених у клопку.

Враћајући се главним путем имам проблема да пређем Црну реку јер се главни мост поправља. Заустављам се да видим напад на коту 1200 Боријусове дивизије. Како је на- гиб доста стрм лепо се виде препреке како се пењу и таласи пешадије који су тик уз препреку.

У манастиру Света Недеља, на улазу у Битољ, срећем Сибена који стиже на челу 76. пешадијске дивизије. Храбар војник, али неодлучан, није се променио од Ремса 1915. На станици у Битољу, поново отвореној за саобраћај, налазим свој воз. 
То је доказ озбиљног напретка. 

ОГРОМАН РАТНИ ПЛЕН

У ПРИЛЕПУ желелезничка станица остала  је недирнута. Заробљен је огроман ратни плен. Немци су спремали своје залихе за зиму. Возови жита је требало да крену за Немачку и да преко ускотрачне железнице стигну до главне пруге код Градског. Бежећи у паници да сачувају живу главу Немци ништа нису стигли да понесу са собом. Оставили су и три вагона тоалетног папира за амбуланте, ништа није занемарено.

 СУТРА: ПРЕДАЈА БУГАРА НАЈАВЉУЈЕ ПОРАЗ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

КУЦНУО ЈЕ ЧАС ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНУ: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија

30. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТЕШКОЋЕ ВОЈНОГ ПОЗИВА ДИКТИРАЈУ ПОЛИТИЧАРИ: Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, има кључни задатак у пробоју Солунског фронта

29. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ДОГОВОР О ПЛАНУ НАПАДА СА ВОЈВОДОМ МИШИЋЕМ: Српски артиљерци су успели да за само један дан савладају обуку за рад на брзометним топовима

28. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ОФИЦИРИ ПРИМЕР ХРАБРИХ И ОДЛУЧНИХ ЉУДИ: Вечера код Степановића - предјело, козји сир и младе паприке, главно јело, прасеће печење

27. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације