СРБИН ПРЕКО СЕДАМ МОРА ДОЛАЗИ У КОЛЕВКУ ДЕДОВА: Тесла студентима говорио о Боју на Косову и истакао наду да ће народ надокнадити изгубљено

У СРПСКУ престоницу Никола Тесла стигао је у среду 1. јуна 1892. године возом у 22.30. Станица је била пуна света и најугледнијих грађана. Сви су дошли да виде великана светске науке.

Фото: Из фонда Музеја Николе Тесле

Вијориле су се српске заставе као и заставе разних градских и народних удружења. Као део програма дочека уз војну музику наступио је и хор Академског друштва „Обилић”. Поред председника општине, одбор за свечани дочек чинили су професори Велике школе. Присутни су били и ученици Велике школе, Богословије и Учитељске школе који су „горели од жеље да виде свог сународника који је тако високо дигао углед српском имену”. Тесла је прошао кроз шпалир омладине која је у одушевљењу клицала: „Живео Тесла! Добро нам дошао!” Тесла је узбуђен и дирнут дочеком, уз благ осмех, скромно замолио за мање одушевљења.

Новосадски „Браник”, пренео је део ове атмосфере: „Престоница наше мале али миле и драге краљевине, која је плод и дело оне велике и јуначке борбе наших дедова и очева - примила је у својој средни 20. о. м. у 10½  часова у вече високог госта, Србина душом и телом, сина поносне и кршне Лике, човека чија се слава проноси на све стране света; и чије име с највећим уважавањем спомињу и научењаци који су давна стекли гласа: чувеног електро-техничара, г. Николу Теслу.” 

Домаћини су госта сместили у најпрестижнији престонички хотел „Империјал”.

Следећег дана у друштву председника општине и професора механике на Великој школи Љубомира Клерића,  Тесла је посетио министра просвете и црквених дела Андру Николића. Одатле су сви заједно отишли у званичну аудијенцију код краља Александра I Обреновића. Аудијенција је почела у 11 часова и трајала је око сат времена. Краљ је исказао ванредну љубазност и искрену заинтересованост за Теслин рад на пољу електротехнике, изразивши жељу да Теслу својеручно одликује орденом Светог Саве I степена.

(Указом краља Милана Обреновића 23. маја 1883. године установљен је орден Светог Саве, у исто време установљен је и Орден белог орла. Орден Светог Саве је био државни орден у Краљевини Србији (1883–1918) и Краљевини Југославији (1918–1945), а од 1945. до данас представља највише одликовање које додељује Српска православна црква.) Нажалост, испоставило се да Тесла као држављанин Америке не сме да прими нити носи страна одликовања највишег степена, јер би у супротном изгубио америчко држављанство које је стекао претходне године.

Фото: Из књиге "Тесла – Србин сам"

Али пар дана након Теслиног одласка краљевско намесништво на предлог Андре Николића, донело је 11. јуна 1892. Указ,  као компромисно решење, којим се Тесла одликује орденом Светог Саве II степена. Дипломатским путем уз подршку америчког амбасадора у Букурешту Лондона Сноудена  одликовање је упућено државном секретару САД Џону Фостеру у Вашингтон са молбом да га проследи Тесли у Њујорк. (Орден је прослеђен преко Букурешта, јер у том тренутку нови амбасадор САД у Београду још увек није био акредитован.)  Ово је било једно од првих и најдражих Теслиних одликовања.
Тесла је, после аудијенције код краља, имао сусрет са првим краљевим намесником Јованом Ристићем и министрима. У друштву министра црквених дела и просвете Андром Никлићем наставио је обилазак најзначајнијих места српске престонице.

Након свечаног ручка у хотелу „Империјал”, Тесла је посетио Велику школу која је била смештена у палати капетана Мише Атанасијевића. Веома срдачно је дочекан од професорског колегијума и заједно са њим најпре обишао Народни музеј који се налази у истој згради. Кроз музејске збирке, у чијем је обиласку остао око сат времена, Теслу је водио Михаило Валтровић,  професор археологије на Великој школи.

Разгледавши Музеј, Тесла је посету наставио обиласком кабинета упознавши се са последњим проналаском професора Љубомира Клерића, полипантографом, писаћом машином која је у исто време могла да пише више писама или снима више цртежа,  на чему је одао признање професору Клерићу: „(...) што је и он као Србин, у исто време кад и он сам чини знамените опите електро техничке, успео у механичкој науци један корак даље, и пронашао справу, која ће такође брзо припомоћи напредном гигантском корачању човечанства.

У шеснаест часова Тесла је у пратњи професора ушао у дворану препуну омладине која му је одушевљено клицала: „Живео, Живео” и „Добро нам дошао”.  Тесла их је отпоздравио са: „Здраво браћо”. Након тога је настала потпуна тишина коју је прекинуо узбуђени глас ректора Велике школе Косте Алковића: „Господине, сматрао сам за своју пријатну дужност, а држао сам да ћу угодити жељи и осећајима вашим, ако вам представим нашу универзитетску омладину, нашу узданицу, нашу будућност и да ћу одговорити жељи њиховој кад сам вас довео, да вас представим онима, на које ми данас све наде полажемо.” 

Тесла дирнут топлином дочека омладине, умиривши своје узбуђење, проговори благим и милим гласом: „Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем, којим ме ви предусретате, и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења на страни у далеком свијету далеко од своје отаџбине, далеко од вас господо, моја мила браћо, налазим овог момента овде, међу вама.

Своју радост, коју ја овога тренутка осјећам, ја не умијем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више. Дешава се, господо, да човјек, удаљен од своје отаџбине, занијет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човјечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.” 

У наставку свог обраћања Тесла је говорио о Боју на Косову и његовим последицама, изразивши наду да ће народ својом вољом у једном тренутку успети да надокнади све изгубљено, додавши на крају: „Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам - као што видите и чујете - остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.”

Свако Теслино помињање српских осећања испраћено је нарочитим овацијама.

СУТРА: НАУЧНИК КОЈИ ОСЕЋА СВАКУ ЖИЛУ СТАБЛА СВОГ ПОРЕКЛА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

У ЗАГРЕБУ СЕ ДРУЖИО САМО СА СРПСКОМ ОМЛАДИНОМ: Студентима Никола Тесла упутио савет да се "чувају жена"

13. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 0

ХРВАТИМА БЕОГРАД КРИВ И ЗА ЛОШ РОД КРОМПИРА: Загребачки студенти су тражили хрватску војску и столицу за Хрватску у Уједињеним нацијама

07. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ФАБРИКОВАНА ПОДВАЛА СА УСТАШКИМ АТЕНТАТОМ: Наводно су усташе обећавале велику награду свакоме ко успешно изврши атентат на Ранковића

28. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 6

АЛБАНЦИ КОНРТРОЛИШУ СВУ ТРГОВИНУ ХЕРОИНОМ У ЕВРОПИ: ОВК користи шверц наркотика да себе позиционира као главног контролора живота на Косову

12. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације