УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

ЈЕДАН од свештеника који је служило обред, у цркви Светог Саве, коју су Срби у Њујорку купили од Епископалне цркве, протопрезвитер Душан Шкулетовић, описао је у свом запису све детаља шта се догађало пред и у току опела: „Теслин нећак, Сава Косановић хтео је да тело спали.

Тесла је био „господар“ громава и муња, Фото Форум Србије

Ја сам одбио да вршим опело ако се тело буде спаљивало. С. Косановић је пристао да тело сахранимо по православном обичају. Да ли је после опела тело спаљено, ја не знам ништа позитивно о томе. После се говорило, заправо шапутало, да је Теслино тело спаљено по налогу С. Косановића. Сваки човек сноси пред Богом одговорност за своја дела. Ја сам извршио своју дужност према пропису Православне цркве и савест ми је мирна.” 

О начину и времену кремирања земних остатака Николе Тесле постоји неколико верзија и више недоумица. Једино је неоспорно да је то учињено по налогу и захтеву Саве Косановића.

У присуству великог броја Београђана, међу којима су били чланови Краљевске академије наука и Универзитета, на Светог Трифуна, 14. фебруара 1943. митрополит Јосиф  уз саслужење дванаест свештеника одслужио је парастос Николи Тесли у Саборној цркви. (Опело је служио митрополит Јосиф Цвијовић пошто је патријарх српски Гаврило Дожић био утамничен од Немаца заједно са Светим владиком Николајем Велимировићем у манастиру Војловица крај Панчева.) Након одслуженог парастоса митрополит се обратио присутнима и између осталог рекао: 

„Тесла је заиста био до своје смрти одан Светој Цркви, веран син њен. Његов дивовски рад на пољу откривања тајни матере природе, био је увек прожет љубављу према Богу, јасним осведочењем, да је све оно што је радио у славу Божију урађено.

Тесла овако одгојен и задојен, није ни могао бити себичан и ускогруд, него велики и замашан, као што су сви они, на које се милост Божија излила у виду генијалности и величине. Не ради Тесла на пољу науке, на решавању најскривенијих проблема природних наука, да снабде себе земаљским благом и величином. Тесла ради, по узору на нашег Христа Спаситеља, за сав род човечији.

Молим вас све, који сте овде окупљени, да том православном Србину, дичноме сину народа нашег, из дубине срца кликнемо:

Нека је слава! Нека је хвала! Нека је вечан помен Николи Тесли!”

НАКОН Другог светског рата највећи део заоставштине Николе Тесле пренет је у Београд. Музеј Николе Тесле у Београду основан је у децембру 1952. Смештен је у Крунској улици, у одузетој кући предратног индустријалца и политичара Ђорђа Генчића.

Поводом отварања Теслиног музеја Станислав Винавер, разбарушени Орфеј српске културе, објавио је текст "Тајна Николе Тесле" и у њему написао: „Па ипак, Тесла је био заљубљен, али у један симбол: у голубицу. Наше људско општење почело је преко симбола и слика. Симболи играју већу важност но што се то до данас знало. Језик је сав у симболима. Погрешка тзв. ’реализма’ код Станиславског у томе је што није разумео значење симбола за човека. Човек живи симболима и од симбола, у којима се његов унутрашњи живот просто купа. Откуд Тесли симбол голубице?

Фото: "Википедија"

Отац је Теслин био православни поп, прожет својим верским србовањем. Припадао је столетном низу православних попова који су грчевито чували српство од уније, од утапања у Латине. И мајка Теслина из сличне је свештеничке породице. А која је најважнија слика што подвлачи наш расцеп са католицима? То је слика Светог Духа, слика Голубице. Православно ’Вјерују’ тврди да Свети Дух потиче само од Оца, а не и од сина (како мисли католицизам). Тако је у православљу Свети Дух самосталнији, самосвојнији.

У ширем и ужем породичном кругу Тесла је, на сваком кораку, наилазио на тај најбитнији пралик: на Голубицу. Она игра улогу и у Староме и у Новоме завету. Тесла је имао прилике да се њоме надахне на почађавелом иконостасу, у цркви у Смиљану и Госпићу. Тесла се до краја живота осећао припадником једнога малог народа, жељног мира, припадник народа Нојеве голубице. У последњим годинама свога живота Тесла је веровао грчевито у зраке смрти. Они би, занавек, спречили и помисао напада од стране великих. (Зраци смрти зауставили би све нападе.)

Имао сам прилике пред Други светски рат да читам изворно писмо Теслино влади старог краја. Влада је in ekstremis преклињала: да нам саопшти тајну својих смртних зрака - да се спасемо. Тесла одговара: да му треба много година рада да тај свој изум оствари. Са том је мишљу Тесла и умро. Научници, у то доба, нису веровали у њу. Та мисао припада Голубици која је зауставила и сам Нојев ковчег у брођењу и искрцавала његове становнике, опет у свет. Голубица, пак, из Новог завета - то је пре Свети Дух, када се Исус крштавао у Јордану. Од њене белине блеште раздрта мрачна небеса, на икони у Смиљану. Тесла је својим проналасцима озаравач тамног вилајета. Тамни вилајет био је читав наш свет пре Тесле и електричне озарености. Тесла је нашао у симболу голубице: нешто изузетно своје, теслинско.

Његова је основна идеја и његово основно надахнуће била: пренос енергије на даљину. У томе је успео. Који симбол живота света успева у непогрешном савлађивању даљине? Голуб. Данас се, штавише, мисли да је голуб радарски снабдевен (јер када голуб западне у радарско поље он се помете). Тесла је у голубу наслутио непогрешнога савладника даљина. Голубица, коју је он волео нада све, долазила му је на мисаони позив. Тесла је, од детињства, добио као себи предодређен симбол - симбол голуба, симбол победе даљине. Он је живео тим својим симболом, чија је зрачења преносио у математичке јединице.”

УРНА са Теслиним пепелом у Београд је стигла тек 1957. године. Сава Косановић је сматрао да она треба да остане у Америци јер је очекивао да ће се тамо подићи меморијални центар посвећен Тесли. Након његове смрти, а уз сагласност са Теслином нећаком, Мицом Трбојевић, и договором са тадашњим директором музеја Вељком Кораћем, дугогодишња сарадница Саве Косановића, Шарлота Мужар, преузела је Теслине посмртне остатке од Фернклифске гробљанске маузолејске компаније из Хартсдејла у Њујорку и донела их крајем јула у Београд. Теслини посмртни остаци од Америке до Југославије пренети су на броду "Србија".

До сада је покретано више иницијатива да се посмртни остаци Николе Тесле похране у Храму Светог Саве на Врачару.

Нажалост, та племенита идеја до данас није реализована, иако би њеном реализацијом делимично била исправљена једна велика неправда коју му је, из само њему знаних разлога, нанео Сава Косановић. Верујемо да ће то у ближој или даљој будућности бити остварено, што ће у симболичком смислу бити значајно за цео наш народ.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ДОГОРЕВА ФИТИЉ НА СВЕЋИ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА: "Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети..."

25. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

24. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 19

НИКОЛА ТЕСЛА У РАЉАМА КОЦКАРСКОГ ПОРОКА: Ноћни живот узео данак, попустио је на студијама и изгубио стипендију

07. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 4

ДУША ЛИЧАНА - СПЛЕТ ДИНАРСКИХ ОСОБИНА: Тесле порекло воде из Западне Србије и старином су се презивали Драганић (ФОТО)

04. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације