ЖИВОТ У ЗНАКУ ПРОМЕНА: Надежда, друго дете Димитрија и Милеве Петровић, рођена је 11. октобра 1873. у Чачку

ДИМИТРИЈЕ Петровић и Милева Зорић свој први посао учитеља добили су у Чачку 1869, који је у то време имао око 2.000 становника (тринаест пута мање него престоница) и спадао је међу мања градска насеља Кнежевине Србије. Ипак, била је то окружна варош, која је управо 1869. поново добила Гимназију.

Фото: Википедија

Познанство двоје младих људи у новој средини прерасло је у наклоност, а затим у брак. Венчали су се 8/20. фебруара 1870, а следеће године добили су прво дете, сина Драгослава.  Где су тачно Димитрије и Милева становали у Чачку, није познато, али се претпоставља да је то било у близини школа у којима су радили.

У то време, Милевин отац Павле Зорић добио је службу учитеља у драгачевском селу Котражи, где се преселио са супругом Драгом и ћерком Христином. Иако је то захтевало велики напор, повремено су пешке путовали у Чачак како би посетили Милеву и зета Миту. 

Поред педагошког и друштвеног ангажмана, наставио је да негује и своју љубав према уметности. Радио је слике покојника за успомену породицама, али и портрете живих људи, најчешће као аквареле. Насликао је и портрет свештеника Сретена Поповића, и рестаурирао иконе у чачанској цркви.

Живот у Чачку није био пријатан јер је насеље, због честих изливања Западне Мораве и других мањих потока и речица које су текле са Јелице, било подводно и нездраво. Људи су често поболевали, па је и Милевина мајка Драга 1872. преминула у четрдесетој години у Чачку, где је и сахрањена, а њен супруг је као удовац добио премештај из Котраже у Винчу.  Премештај из Чачка тражила је и Милева Петровић, највише због болести супруга Мите као и сина Драгутина (1871–1874), који је убрзо преминуо.  

Упркос тешким околностима, породица је наставила да живи у Чачку. Надежда, друго дете Димитрија и Милеве Петровић, рођена је 29. септембра/11. октобра 1873. године. Кум је био Јездимир Чекић, члан Суда чачанског округа, а крштење је у чачанској цркви 7/19. октобра обавио свештеник Сретен Поповић.  

ТАЧНА локација куће у којој је рођена Надежда Петровић није утврђена, али постоје наводи да су Петровићи у то време живели на месту где се данас налази Економска школа.  Док је живео у Чачку Мита је 1874. почео да прикупља стара документа, а та страст пратила га је и у наредним деценијама.   Као и многе друге особине, Надежда Петровић наследила је од оца Димитрија и склоност ка антиквитетима, нарочито оних важним за националну историју.

Фото: "Књига о Надежди"

Током боравка у Чачку Петровићи су присуствовали значајном архитектонском преображају вароши. Зграда Гимназије завршена је 1875, када почиње и градња Начелства, чија се изградња завршава три године касније. У тим годинама, док се варош мењала и модернизовала и живот Петровића је био у знаку промена – 1876. године добили су треће дете, ћерку Милицу (1876–1967).

Међутим, управо 1876. почиње Први српско-турски рат, Гимназија у Чачку се затвара, а Мита Петровић се добровољно пријављује за одлазак у борбе. Распоређен је на дужност комесара „пионирске чете” Чачанске бригаде прве класе, где је поред основних задужења цртао и бележио ратне догађаје.  

Мита Петровић учествује и у Другом српско–турском рату (1877–1878). Након закључења мира враћа се у Чачак, где болује од тифуса и јаке упале плућа. Као и у Првом српско--турском рату, Мита Петровић је редовно бележио догађаје, које је током пролећа 1878. под псеудонимом „Србин” објављивао у новосадској „Застави”.

У школској 1878/1879. години чачанска Гимназија наставила је редовни рад са ученицима. Међутим, Мита и Милева Петровић били су хронично болесни и затражили су премештај, јер им климатске прилике у Чачку нису погодовале оздрављењу. Милева је, услед тешке упале плућа и високе грознице, претрпела побачај близанаца које је носила. 

После бројних молби, Министарство просвете одобрило је 1879. премештај учитељског пара из Чачка у оближњи Карановац (Краљево). Милева и Мита добили су посао у основној школи, где им је велику помоћ пружио дугогодишњи учитељ Сава Јовичић, који ће касније и крстити све троје Петровићеве деце рођене Карановцу. 

КАРАНОВАЦ је 1879. имао око 2.500 становника. Средиште округа било је у Чачку, а у Карановцу је столовао владика. Близина манастира Жиче била је посебно значајна. Град је за разлику од већине других вароши у Србији имао правилну урбанистичку структуру, што га је чинило модернијим.  

Петровићи долазе у Карановац управо у време када се у Србији формирају прве политичке партије. Према досадашњим сазнањима Мита Петровић у то време није желео да се политички ангажује и био је посвећен само просветном раду, да би 1885. постао члан Радикалне партије, оставши јој веран до краја живота. 

У новом граду Петровићи добијају сина Владимира (1880–1915), док те исте године њихова ћерка Надежда почиње школовање у основној школи. Министарство просвете планирало је 1881. године да Петровиће премести у Рашку, али су грађани Карановца, предвођени председником Општине, успели да то спрече. Мита и Милева наставили су свој рад у Карановцу, где су 1882. године добили и ћерку Зорку – Зору (1882–1949). Према једном извору, наредна Милевина трудноћа завршила се губитком детета.

Исте 1882. године у Карановац долази краљ Милан Обреновић, на велику свечаност миропомазања у Жичи, када је варош добила и ново име – Краљево.  Као просветни радници Петровићи су са својим ђацима свакако у учествовали у овом значајном догађају. Међу њима је вероватно била и Надежда.

КАРАНОВАЦ  – Краљево је лепо прихватио Петровиће, који су на исти начин поступали према другим особама које би дошле у варош. Тако су створили и пријатељство са учитељицом Јеленом Димитријевић, најстаријом сестром Драгутина Димитријевића Аписа. Она је после смрти родитеља бринула о својој млађој браћи и сестрама, са којима је дошла да ради у Карановац. Касније се удала за политичара Живана Живановића (Митиног друга из школе). У наредним годинама Драгутин Димитријевић Апис је као Надеждин пријатељ из детињства често долази код Петровића у Београд, а она је 1898. насликала Јеленин портрет.  

Породица Петровић је у Краљеву добила и ћерку Јелену Јелу (1883–1943). Међутим, због изненадне смрти Хаџи  Максима Петровића у Београду (пригњечило га је буре у подруму), Милева и Мита се после завршетка школске године селе у престоницу. Надежда је већ у Краљеву започела основну школу, тада обавезна четири разреда, коју је наставила у Београду. 

Међутим, пријатељства из Карановца (Краљева), посебно са породицом Димитријевић, нису прекидана. Надежда је кроз Краљево прошла на почетку Првог балканског рата 1912, и тада су је поздравили многи пријатељи њеног тада већ покојног оца Мите.

СУТРА: ИЗБЕГЛИЧКИ КОНЗУЛАТ КОД МИТЕ ПЕТРОВИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

24. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 11

НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

11. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ ВОЛЕО ПРИЧЕ О НАСЛЕДНИКУ: Између Тита и Стеве Крајачића постојала је чврста веза која је датирала још из времена Коминтерне

19. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације