КНЕЖЕВИНА У МРЕЖИ КОНЗУЛАТА: Циљ британске политике је био да се кнез Милош на дуже време удаљи од руског утицаја
ПРВИ енглески конзул у Београду крајем маја 1837. постао је пуковник Џорџ Лојд Хоџес. Руси збивања у Србији прате преко конзулата у Оршави и вицеконзула Герасима Вашченка, те уходаних резиденцијалних шпијунских служби у Земуну (тад аустријском), Београду, уз границе турских провинција Маћедоније и Грчке...
Русија 1838. оснива конзулат у Србији, Француска 1839. Кнежевина Србија је тако, наизглед јавном а у ствари тајном политиком, премрежена конзулатима и обавештајним интересима сила!
У жижи интересовања политике европских сила постаје Милошево истовремено заоштравање односа са Русијом и Аустријом. Главни "кривац" за овакво стање био је бечки конзул у Београду, Антун Михановић. Његово делање наносило је штету и "матичној" царевини! Он је био члан тајног круга, борца за распад хабсбуршке империје са циљем да се на његовим политичким рушевинама (без рата!) ствари држава Јужних Словена! Улогу Михановића у Србији и спрам конкурентских сила, власти Аустрије су пажљиво истражиле. Сумњало се да је продао аустријске интересе Енглезима, а вероватно и Русима! Михановић је политички био либерал, на таласу привидно угаслог јозефинизма.
Међутим, Михановић није кажњен за такву дипломатску активност. Службује касније као дипломата у Солуну, Цариграду, Букурешту... Имао је моћне слободнозидарске заштитнике усред царског Беча (!) без обзира на раније и касније забране рада масона у Аустрији! Прећутна званична одобрења рада слободног зидарства у Аустрији, десила су се управо у то смутно време, док је њен конзул био Михановић!
ЗА нашу основну тему, Михановић је значајан и што се у Београду као конзул интензивно дружио са господаром Јевремом Обреновићем, братом и опонентом (!) кнеза Милоша чије је име, као и Михановићево, на списковима масона. У свом дому, Јеврем организује уметничка посела, Михановић је редован гост. Заљубљује се у Јевремову ћерку Анку, пише јој песме. Постоје записи да му је Анка узвраћала љубав, која није дуго трајала, јер је у касну јесен 1838. двор у Бечу опозвао Михановића - на захтев кнеза Милоша! Има тврдњи да је Милош спречио брак Михановића са својом синовицом Анком. Вероватнији су масонски подаци: "Милош протерује Михановића по договору са британском и масонеријом Француске".
Михановића историја памти као текстописца химне "Лијепа наша домовино" изворно зване "Хорватска домовина". Текст је у химну компоновао Србин Јосиф (не Јосип) Руњанин, близак Илирском покрету и масонима, са којима је сарађивао и Михановић. То је химна бишше СР Хрватске у саставу СФРЈ и садашње Републике Хрватске.
МИЛОШ тад стиче ново међународно оправдање да се још више зближи са Енглеском (па и са Француском) и, на дуже време удаљи од Русије. Енглески конзул Хоџес постаје му главни политички саветник! За Србију значи: спречити утицај Руса, Турској показати покорност, избегавати сукобе с њом (јер су Енглези и Турци утаначили геополитичке зоне обостраних интереса!) а са Аустријом држати мир.
КНЕЗ МИЛОШ И "ИЛИРЦИ"
ТАЈНА дипломатија Аустрије у Србији доживљава фијаско, нарочито после 1848, када кроз либералну револуцију, клица грађанских и националних буна захвата Европу. У Хрватској је то илиризам, чији вође масони Људевит Гај, Иван Кукуљевић Сакцински и бискуп Максимилијан Врховец још тад инаугуришу југословенску оријентацију! Од те револуције дорађивао се тајни Јужнословенски државнички програм Словена под влашћу Аустрије и потоње двојне монархије Аустро-Угарске. Прваци илиризма су сарађивали са утицајним људима кнеза Милоша! Остаје отворено питање да ли је Милош за тај тајни државни програм југословенства сазнао од њих, или од енглеских и француских масона?
Британија, силом тајне дипломатије, сузбија утицај Русије и код других поробљених хришћанских народа у Европи. Страњаковић (СКГ 126/2) истиче: "Док је енглеска влада тражила од Милоша потпуно одвајање од Русије, дотле му она у накнаду за то није давала никакве обавезе са своје стране, већ само савете. То је, уосталом, било у духу ондашње енглеске политике".
РУСКИ цар Николај I на британску дипломатску офанзиву одговара слањем специјалног емисара. Био је то кнез Долгоруки, искусан дипломата у тајним мисијама, масон, потомак лозе из које је и кнез Јуриј (1099-1157), оснивач Москве. Својим присуством у Србији Долгоруки охрабрује Милошеве противнике. Али, енглески конзул Хоџес има спреман одговор на ту руску иницијативу, убеђује Милоша да је долазак руског емисара уперен против њега и Милошу гарантује подршку Британије.
Хоџес му саветује да обзнани Закон о личној и имовинској безбедности, општинском уређењу, укидању кулука, што Милош чини, да би неутралисао (ре)акције противника. Обзнанио га је 27. октобра 1837, првог дана по доласку Долгоруког, јер су он и Хоџес знали да ће Рус то захтевати. Закон је донео прекасно, јер су великаши у народу створили утисак да је то дело постигнуће Долгоруког.
У БЕОГРАДУ са Долгоруким се састао и Милошев брат, господар Јеврем Обреновић, чији ће син кнежевић Милош, рођен 1829. у Шапцу, бити школован у Русији за официра и постати отац првог српског краља после Немањића, Милана I Обреновића! Пре тога, у Земуну (тад аустријском) састао се са Долгоруким Тома Вучић Перишић, масон, најпре савезник кнеза Милоша у обрачунима са великашима, па потом његов велики противник. Милош је поуздано сазнао: Јеврем Долгоруком говори да не верује Милошевим обећањима, тражи помоћ Руса за "побољшање положаја великаша и народа" и споразум о томе. Долгоруки од Милоша, у име цара Николаја I, тражи законе "по вољи великаша и народа и праведну управу", а Милошу замера због блиских веза са конзулом Хоџесом. Милош је обећао да ће поступати по жељи руског цара.
ОД запажања и казивања великаша, Долгоруки у Петроград шаље извештај: "Енглески конзул има велики утицај на Милоша, меша се у унутрашња питања!" Руски кабинет спрема акцију против Енглеза. Нуди сарадњу аустријској влади, која зна да Хоџес тад не ради директно против Аустрије, већ Русије, али да је питањ дана када ће се окренути и против њих. Руска и аустријска влада су знале: "кад Британија утврди свој утицај у Србији, она ће га употребити на развијање демократских и револуционарних идеја у српској кнежевини, као уосталом што то чини свугде"(СКГ 128-129/2).
СЛЕДИ нова, не обострано тајна мисија Аустрије и Русије код Порте, против утицаја Енглеске. Руси у Београд 1838. шаљу Вашченка за конзула, који усред акредитације, пред Милошем и званичницима, српским и страним, истиче: "Русија је законски протектор Србије"! Настају сукоби Вашченка и Хоџеса, расправе у неким ложама... И у Вашченку, српски великаши виде савезника, као и он у њима, против Милоша!
Аустрија је сигурна да су Енглези Милоша удаљили од Русије, ставили под своје политичко окриље, гарантовали му пуну независност Србије са ослонцем на Британију (и Француску). То би у аустријској "тамници народа" покренуло борбе за ослобођење Словена, нарочито Срба. Зато је Аустрији у спољној политици приоритет да у Србији сузбије делање Енглеза, њихових тајних организација, зато захтева да британски конзулат у Србији буде - укинут! Чак и по цену укидања аустријског и свих других конзулата!
Препоручујемо
КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар
16. 08. 2020. у 06:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)