СКУЛПТУРА ОД МЕРМЕРА И МОНУМЕНТАЛНИ ХРАМ: Жбунови дивљих ружа од трагача са благом крили су гроб цара Душана

ЦАР Душан је изабрао необично место за подизање главне задужбине и гробнице, мали троугласти комад тла под стрмом литицом у кривини клисуре Бистрице.

Фото - документација "Борбе"

Ту се већ налазила древна црквица у чију је исцелитељску моћ веровао. Ту су га, каже предање, као младог владара на самрти донели његови гардисти, а моћ светог места га је вратила из мртвих.

- Душан је још као краљ, после једне врло тешке и једва преболеле болести у мају 1343. године дошао у Призрен да одреди место на коме ће подићи своју задужбину са гробницом - открио је Грујић. - За то место изабрао је стару чудотворну црквицу Светих арханђела у клисури Бистрице под кастелом Вишеградом.

На светом тлу где се налазила стара црква Светих арханђела Душан гради велелепан храм "војводама небеских сила" и "чудотворцима". У хрисовуљи-даровници он захваљује арханђелу Михаилу који је "силом моћи своје цркву учинио извором лекарства" и арханђелу Гаврилу "веснику радости".

ЗАДУЖБИНА са главном црквом Светих арханђела, капелом светог Николе, трпезаријом, ћелијама, болницом и другим просторијама била је по Грујићевим прорачунима довршена 1352. године.

- Летописи и родослови из прве половине 15. века цареву задужбину називају "Великом црквом". У карловачком и загребачком родослову очувана је забелешка једног очевица који се толико одушевио њоме да је назива преславном и држи да јој "нема ничега равног под сунцем" - записује истраживач.

Грујић је уместо царске задужбине на терену затекао пространу хумку покривену жбуновима дивљих ружа између којих је штрчало камење и вребале многобројне рупе које су за собом оставили трагачи за благом.

- ЛЕГЕНДЕ о сакривеном благу гониле су многе руке током векова да откапају и прекапају поједина места и да начине многа удубљења по затрпаним развалинама и још више иситне заостале одломке богате пластичне орнаментике у мрамору и делове изломљених фресака - описује Грујић. - Задњи који су то чинили били су Бугари за време окупације 1915-1918. У таквом стању затекао сам рушевине Светих арханђела на Бистрици код Призрена, кад сам 28. маја 1927. године изашао до њих да почнем припреме за систематско откопавање те велике и сјајне задужбине првога српског цара.

Ископавања започињу 6. јуна 1927. и на одушевљење научника убрзо из земље израњају бројни делови архитектуре и скулптура од мермера, а затим и монументална подножја зидова централног храма.

У УНУТРАШЊОСТИ цркве нађено је много изломљених делова чувеног мозаичког пода, за који су и западни путописци наводили да му нема равног на свету. Испод гомиле шута изронио је и поклопац саркофага.

- Гробница цара Душана нађена је у југозападном делу цркве, израђена је од лепо обрађених плоча модрикастога и вишњикастога мрамора - узбуђено је бележио Грујић. - На зиду гробнице сачувани су остаци конзола и под њима основе стубића од декоративне конструкције над гробом.

На дну гробнице затрпане искиданим и поломљеним грађевинским и декоративним материјалом налазила се друга мраморна плоча.

- Под њом је пажљиво прибрана хрпа костију, нарочито пршљенова од кичме и ребара, потпуно белих, као да су на сунцу сушени. То су несумњиво остаци тела великога цара Душана, које је, после разорења и пљачкања манастира Светих арханђела и цареве гробнице нека побожна рука сакупила и склонила под плочу у гробницу - записује Грујић. - Све друго разнела је сујеверица и побожност на разне стране.

НЕДАЛЕКО од скривених моштију пронађен је још један део гробнице, који се разликовао од свих до тада виђених српских владарских саркофага.

- Поклопац од беличастог мрамора био је са извајаним високим рељефом цара Душана, по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема другог примера - записује Грујић у дневнику. - Од тог рељефа откопана су само три фрагмента. Један приказује горњи део десне руке и груди до појаса, други десно стопало и трећи десну шаку која је лежала на грудима.

У прочељу гробнице, на западном зиду, где се обично налазио портрет ктитора уочено је необично удубљење.

- Како је између осталог откопано и неколико доста добро очуваних фрагмената једне цареве мараморне статуе, то је врло вероватно да је још за Душанова живота приликом градње постављена и учвршћена била царева мраморна статуа у природној величини - чудио се Грујић. - Она је приказивала цара Душана као ктитора са скиптром у десници и даровном повељом у левици. То је такође нова и осамљена појава код нас.

ДУШАНОВА задужбина задржала је свој велелепни изглед тек нешто више од века, од 1352. до 1455. године.

Турска стихија у јуну 1455. прво је срушила одбрану Новог Брда, водеће европске рударске-металуршке метрополе, а за њом пада и Призрен с кастелом Вишеградом који је штитио Свете арханђеле.

- Манастир је са својим доњим и горњим градом разорен и опљачкан тако да је потпуно опустео - описује Грујић. - Он је био на главном путу којим је турска војска од Новог Брда, Качаника и Средске пролазила за Призрен и даље за Метохију и Бихор. Турци су опљачкали и однели не само све драгоцености које су нашли по цркви и манастиру, него су разбили и гроб цара Душана, опљачкали га и расули кости цареве. Разлупан је и раскидан мозаик-патос у цркви да се под њим тражи скривница са "царским благом".

ОТКОПАВАЊЕ рушевина је показало да се манастир ипак није угасио после похаре.

- Срби су упркос опасности грубо оправили зидове у које су уградили делове прекрасне, али дивљачки поломљене камене пластике и мраморног иконостаса - бележи Грујић.

Злогласни Синан-паша, познат по томе што је спалио мошти Светог Саве, срушио је до темеља Душанову задужбину у 16. веку. Од материјала разрушене цркве подигао је џамију у Призрену. На њој се и данас јасно виде огромни монолитни стубови и кубета са цркве, као и камени украси какви у исламској архитектури не постоје.

ГРУЈИЋЕВА истраживања изазвала су огромну пажњу пљачкаша и сујеверних људи који су почели да опседају Свете арханђеле.Крали су чак и велике комаде украса са зидова и чувеног мермерног пода чији су уметнички изрезани жлебови били испуњени прелепим мозаицима.

- Са великом муком и за време ископавања чувани су ти објекти од развлачења. - Један виши државни функционер, на пример, однео је три објекта и послао их у Београд. И како ми он сам доцније рече дао их је као амајлију зазидати у темеље своје куће коју је тада градио.

Грујић је одустао од прављења музеја на налазишту и пренео око 1.300 камених украса у Музеј Јужне Србије у Скопљу, у згради Куршумли хана.

После Другог светског рата власти СР Македоније су укинуле Музеј јужне Србије и данас се не зна где су украси Светих арханђела које је Грујић спасавао.

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПРОСВЕТНА МИСИЈА НА ЈУГУ: Овај човек је спасао српске светиње

08. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

1 8

Како су из НДХ спашене мошти српских светитеља кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића

07. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

3 11

Како је човеку који је спасио српске светиње одузета национална част

06. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

1 3

ДА ЛИ СУ НИКОЛИ ПАШИЋУ МАСОНИ ПОМОГЛИ ДА ПРОТЕРА КРАЉИЦУ НАТАЛИЈУ: Шта се крије иза егзила "грофице од Рудника"

05. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ЖЕНЕ МИЛАНА: Како је брак са Наталијом утицао на Србију и довео до абдицирања краља

04. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

МИЛАН ОБРЕНОВИЋ, ПОТОМАК БАЛШИЋА: Од кнеза до краља Србије, масон праве, потпуне и признате ложе

03. 09. 2020. у 18:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације