НАЈУПОРНИЈИ ОД СВОЈИХ ИСПИСНИКА: Не може се бити добар државник ако се не живи у судбоносном времену
ЋОСИЋ и Стругар имали су трагичну срећу да буду савременици нараштаја који је патио због својих идеала, заблуда и несналажења у времену зла и освете силних за њихово слободарство
ДВЕ недеље после Стругаровог писма поводом смене с места председника Југославије, Добрица Ћосић му одговара:
Београд, 17. јун 1993.
Од мојих савременика и блиских људи, Ти једини имаш моћ и разлог, осећање и језик да напишеш писмо какво си мени написао. Твоје писмо треба заслужити и одужити. Скроман не смем да будем пред Тобом, да те уверавам да Твоје писмо нисам заслужио; ако сам га заслужио - заслуга је и Твоја и оних паметних, честитих и неспокојних људи који још увек ходају нашом несрећном земљом. Не може, драги Владо, бити неко добар писац а да не припада великом народу; не може неко бити добар политичар и државник ако не живи и не ради у тешком и судбоносном времену. Нама што говоримо "из главе цијела народа", који хоћемо и понекад успевамо у тој улози, меру створеног и оживотвореног даје народ и његов језик, по мом снажном уверењу - искуство патње. Обојица имамо трагичну срећу да смо савременици нараштаја који пати: своје идеале и своје заблуде; своје несналажење у времену зла и освету силних за достојанство, слободарство, непокорност. Нас двојица нећемо стићи да разумемо и испричамо своје животе и животе својих ближњих. То ће учинити наши потомци. Ја сам, можда, најупорнији од мојих исписника, настојао да суделујем у народним пословима.
МНОГО успеха у томе нисам имао. Утеха ми није мала: све што сам чинио, чинио сам са добрим намерама. С таквим намерама пристао сам да будем и председник Републике, једне рђаво и недомишљено постављене и неуспостављене државе. Био сам на најтежем задатку - сам. Зато што сам - сам, могли су тако лако и да ме свргну људи који више од отаџбине, слободе, правде и истине - воле власт; своју власт. Њима је власт ужасни порок. Они су жртве тог демонског порока. Нека се наслађују у тој муци која никог и никад није учинила ни спокојним, ни срећним.
ТАНКА СЕНКА С ВЛАДИЧАНСКИМ ШТАПОМ
ИНАЧЕ, од пријатеља и познаника, после смењивања је на Ћосићева врата први закуцао патријарх Павле. У једносатном разговору вођеном на тераси Ћосићеве куће на Топчидерском брду, српски патријарх - с којим је писац раније имао редовне сусрете и размену мишљења о разним отвореним ранама, посебно о приликама на "распетом Косову" - упутио је смењеном председнику речи искрене захвалности за оданост заједничким отаџбинским и националним идеалима.
Патријарх није, наравно, одобравао начин на који су посланици поступали с председником Ћосићем, али је сугерисао трпељивост и мир узречицом "шта је - ту је", и објашњавао околности честим цитирањем апостола Павла и јеванђелиста. Ћосић је у свој дневник унео и ову слику опроштаја с патријархом:
"Када се за вечерњу литургију огласило звоно Вазнесењске цркве, устао је и пошао на молитву. Пратио сам га до капијице и гледао га како хита сам ка Топчидерској звезди и својој цркви; танка сенка с владичанским штапом.
Буди уверен да су ме глупи и зли, за судбину народа равнодушни људи ослободили моралне и умне одговорности која је била изнад мојих моћи. Вратио сам се свом занату, али несрећан, забринут за сутрашњицу нашег мученог и неосвешћеног народа.
Када се одморим од речи, потражићу Те да Те слушам о ономе о чему више од мене знаш и боље умеш да кажеш.
Пријатељски Те поздрављам.
Твој
Добрица Ћосић
* * *
ПОСЛЕ смењивања с дужности председника Републике на начин који је Ћосићу личио на "класичан стаљинистички пуч", његови пријатељи и сарадници били су више узбуђени него он сам. На једној страни, радују се што ће се, обогаћен "искуством патње", писац вратити својим романима, а на другој - забринути су због начина извођења овог акта, и образложења које је дато домаћој и страној јавности.
Од ретких блиских људи стигла су писма и телеграми подршке, разумевања и солидарности.
Писмо Влада Стругара од 2. јуна је једно од најтоплијих.
На њега је Добрица Ћосић одговорио наведеним писмом петнаест дана касније.
* * *
НАКОН годину дана и пет и по месеци на адресу Владе Стругара стиже писмо Добрице Ћосића:
Београд, 4. новембар 1994.
ДРАГИ Владо,
Ми, Твоји пријатељи, радосни смо што је наше поштовање Твоје личности и Твог дела, тачније речено, читавог Твог живота, потврђено овим општим Академијиним чином. Имаш разлоге да се радујеш што Ти је и ово признање и ова почаст заслужена. Не знам шта часном човеку може бити теже од незаслуженог признања. А ми смо већ у годинама, а поражени Историјом, када мало штa сем здравља и успеха наше деце и унучади може да радује. Остаје нам ипак да испунимо своју људску, грађанску и патриотску дужност: да млађима понудимо неко наше искуство и знање, а отаџбини оданост у моралној усправности.
Братски ти стеже руку и жели здравље
Твој
Добрица Ћосић
* * *
ПОВОД за ово Добричино писмо је честитка поводом избора Влада Стругара за члана САНУ (ван радног састава). Избор је извршен 27. октобра 1994. на основу предлога који су, према одлуци Одељења историјских наука, написали академици Василије Ђ. Крестић, Милорад Екмечић и Чедомир Попов. Стругар је пре тога већ био изабран за члана Црногорске академије наука и умјетности (1973) и Македонске академије наука и уметности (1981). Ћосић честитку није писао само у своје име, већ, како наводи, и у име блиских заједничких пријатеља, међу којима су истакнута имена српске науке и културе.
У српском народу продубљују се расколи. Србија и Црна Гора уводе санкције Републици Српској. Међународни посматрачи стижу на Дрину, која поново постаје крвава међа. Клинтон је укинуо забрану продаје оружја босанским Mуслиманима, НАТО авијација спрема бомбардовање српских положаја у Републици Српској; тражи се само непосредан повод - ако га не буде, медијска машинерија ће га измислити.
ДОБРИЦА Ћосић завршава редиговање прве књиге Времена власти. Рукопис је преобиман, каже Ћосић, то му је највећа мана. После Божице и Ане, које су први читаоци, Ћосић шаље рукопис романа Петру Џаџићу и Новици Петковићу. Ако они кажу да је роман добар - биће објављен на пролеће. У супротном, аутор га неће ни штампати (књигу је објавио БИГЗ 1996. године; други том романа објавила је "Просвета" 2007).
Београдски "Досије" објављује Стругарову књигу Црногорски сабор српске слоге. У краћој писаној поруци Ћосић јавља Стругару да је са великим занимањем прочитао књигу, хвалећи - осим мисаоне и научне - и њену поетску вредност. Одушевљен је срећним спојем научног и књижевног стила и језика у Стругаровој књизи.
СУТРА: СТВАРАЊЕ нове националне државе
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)