СРАМАН, ПОРАЗАН СРПСКИ ДАН! Западу је неопходан алиби за непријатељску политику према нашем народу
ЗА БУДУЋЕ објективне аналитичаре српске новије повести на почетку века који је Добрица Ћосић назвао туђим, писмо које је он упутио Владу Стругару првог дана априла прве године наступајућег столећа, имаће изузетну вредност:
Београд, 1. април 2001.
Драги Владо,
Обрадовало ме је Твоје писмо1 како ме увек радује свака Твоја написана или изговорена реч: јер то је реч истине и доброте. Свака Твоја сагласност са мојим мишљењима био ми је доказ да не грешим. А моја су искушења била пречеста и претешка за један скроман и частан живот. Нисам, драги Владо, спокојан ни када ме Ти увераваш да сам на путу Истине и Правде. Плашим се самоуверења и охолости које јесу наш људски најчешћи грех.
Уз радост коју ми је донело Твоје писмо, оно је изазвало и искрен страх од прејаке похвале. Не, драги пријатељу! Нисам ја тај кога Ти сматраш толико одговорним у овом српском рвању са судбином; наиме, ја нисам увек био на висини одговорности на коју ме је обавезивало поверење које су према мени имали моји савременици. У својим записима, ја сам изрекао доста својих грехова и неиспуњење моралне дужности. Записи које исписујем последњих година, ако заслуже пажњу читалаца и потомака, садрже моја увиђања о најтежим гресима према нашем народу, неизвршеним дужностима које ме озбиљно терете. Нескромно: охоло помишљам, морао сам другачије!
Увиђаш ли, Владо, колико су српски писци и научници, они који чине интелектуалну елиту, заблуде посејали и умножили у националној идеологији? Нећу Теби да их набрајам. Страх ме је сваке велике похвале, па и оне која долази и од најчаснијих и најумнијих савременика, међу које сврставам и Тебе. Да заћутим и изговорим ти само - хвала!
Жели ти здравље
и спокојство Твој
Добрица Ћосић
1. април 2001.
Сраман, поразан српски дан!
ОВА опаска испод датума је, можда, значајнија и од самог писма; ова необична врста дистанцирања види се и из наслова Ћосићевих дневничких бележака, објављених 2011. године - У туђем веку - као и из наслова другог тома, који је Ана Ћосић публиковала после Ћосићеве смрти, уз напомену да га је писац припремио за живота, и захтевао да буде објављен после смрти (што је и учињено 2015).
Сматрајући да је заокружио свој романсијерски вишетомник, Ћосић преосталу енергију и слободно време посвећује дневничком регистровању и коментарисању бурних догађаја у Србији ХХI века, којима се у романима иначе није бавио. Ослоњен на читалачко искуство с најбољим домаћим и страним писцима мемоара и дневника (на његовом радном столу стално је, до смрти, била отворена књига Антимемоара Андреа Малроа), Ћосић је одлучио да и сам буде ангажовани сведок епохе у чијем је стварању суделовао; испоставило се да је реч о једном од најискренијих и најпоузданијих сведока.
ПРВОАПРИЛСКО понижење јасније је из Ћосићевих дневника. Тога дана (2001), у четири сата и 35 минута изјутра, из резиденцијалног објекта у Ужичкој улици у Београду, који му је био стављен на располагање овереним документом с потписима Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице и Милана Милутиновића, одведен је у Окружни затвор бивши председник Слободан Милошевић.
Како стоји у књизи "Госпођа тужитељка Карла дел Понте" (објављеној 2008), из Хага је Србији био постављен рок да ухапси Милошевића до 31. марта 2001. Према истом извору, Ђинђић је на састанку с Карлом дел Понте, 3. марта, казао за Милошевића:
"Он ће сигурно бити ухапшен. Изручићу Милошевића Хагу, па макар морао да га киднапујем."
ПАРЕ ПОДИГАО "НАШ ЧОВЕК"
ПРЕДСЕДНИК СРЈ Војислав Коштуница обавештен је о изручењу око 22 сата, а авион с Милошевићем полетео је с тузланског аеродрома ка Хагу у 21.49. Сутрадан, 29. јуна, у знак протеста, председник Савезне владе Зоран Жижић поднео је неопозиву оставку. Судећи према изјави Милошевићевог адвоката, као и према наводима из штампе, САД су за изручење Милошевића обећале и исплатиле награду од пет милиона долара. Нема доказа да је тај новац икада стигао у буџет српске владе иако има индиција (које наводи и Милошевићев поуздани биограф Слободан Антонић) да је паре подигао "наш човек". Написавши у напомени испод црте да је 1. април 2001. "сраман, поразан српски дан", Добрица Ћосић је, може бити, мислио и на пословичну алавост која лажове и крадљивце води у издају и још већи злочин.
ПРЕД Окружним судом у Београду већ је био покренут кривични поступак против Милошевића, али не због ратних злочина, већ због сумње на кривично дело за које се одговара пред домаћим судовима.
Пре киднаповања, Чедомир Јовановић донео је Милошевићу документ с печатом Владе Србије (и напоменом "по овлашћењу председника Владе др Зорана Ђинђића") у којем се ухапшеном гарантује да "неће бити изручен ниједној правосудној нити другој институцији изван земље", као и право да има свакодневну посету породице.
У СВОЈУ бележницу, црним мастилом, Ћосић, не без осећања стида, записује како је Милошевић "поклонио победу недостојнима себе - светским разбојницима, домаћим хохштаплерима и страним плаћеницима". Нешто ниже, истог 1. априла, Ћосић уноси у дневник и пасус који умногоме објашњава природу власти која се самопрогласила за демократску и наговештава будуће невоље са западним силама:
Запад тријумфује. Захтева да се (Милошевић) преда Хашком суду. Њима је неопходан алиби за непријатељску политику према српском народу. Наставиће да врше притиске и да уцењују. Њима није довољно што је Слободан Милошевић у београдском, српском затвору; они траже да буде у хашком, европском затвору. Да Немачка, Европа и Америка докажу да су водиле исправну, праведну политику према српском народу.
И оне ће на нашој патњи и понижењу потврђивати да су демократија и цивилизација, а ми - варвари и ратни злочинци.
НА ВИДОВДАН исте године, пре него је Карла дел Понте то и очекивала, уз посредовање америчких, британских и других обавештајаца и снажну финансијску потпору са Запада (Вилијам Монтгомери, амерички амбасадор у Србији, признао је у својим мемоарима, чији је наслов Кад овације утихну, и у филму Коначни обрачун, да су САД и Европска унија у обарање и хапшење Милошевића уложиле "много више од сто милиона долара"), Милошевић је - преко тузланског аеродрома - изручен Хагу.
За испоруку која је - како се може закључити по спору који се пред судом у Београду водио против управника престоничког затвора - била незаконита, претходно су се на седници Владе Србије изјаснили сви министри осим Обрена Јоксимовића; одлуку су подржали и савезни министри из Србије Борис Тадић, Расим Љајић, Војислав Андрић и Зоран Живковић, а потписе су, са службеног пута у иностранство, послали тадашњи потпредседник Савезне владе Мирољуб Лабус и министри Горан Свилановић, Момчило Грубач и Саша Витошевић. Операцијом изручења руководили су Зоран Ђинђић и Небојша Павковић, начелник Генералштаба.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)