ЖИВОТНО ДЕЛО НА ВРАЧАРУ: Јединствена алеја успомена на велике личности српске цркве

ПОКОЈНИ патријарх Иринеј први је поглавар Српске православне цркве који почива у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Ова светиња која се после више од 125 година припрема и изградње, управо ових дана показује у свој својој лепоти и импозантности, са правом се сматра и његовом задужбином.

Фото архива В. Н.

Иринеј се тако прибројио блиставом низу српских првојерарха који су оставили дубок траг у испуњењу заветне мисли српског народа.

Ова јединствена алеја успомена на велике личности српске цркве почиње са патријархом Варнавом, који се сматра најзаслужнијим за афирмацију идеје подизања спомен-храма посвећеном највећем српском светитељу. Његова веза са врачарском светињом ојачана је и избором места његовог укопа 1937. године. Вечни мир је пронашао у малој Светосавској цркви.

У истом низу је и његов наследник патријарх Гаврило, који је две године касније осветио темеље будуће богомоље. Изузетне заслуге за обнову радова на Храму имао је и патријарх Герман, који је после дуге и тешке, на моменте драматичне, али увек мудре и стрпљиве дипломатске борбе са комунистичком влашћу, 1984. године успео да издејствује одобрење за наставак градње.

ПATРИЈАРХ Павле, спрам прилика у којима је живео, успео је да обезбеди какав-такав континуитет, али и да пробуди интересовање државе 2001. године да изградњу светосавског храма стави на листу приоритета. То је било време када је Храм добио свој коначни облик, фасаду, звона и када је и практично постао кућа молитве, али и незаобилазно место ходочашћа Срба из свих крајева света.

Многи нису веровали да ће Храм Светог Саве на Врачару икада бити у потпуности завршен.

Разлога за сумње било је прегршт. Поменимо само неке околности које су овај посао одлагале и компликовале - избијање балканских ратова, Први светски рат, нацистичка окупација, комунистичка забрана, грађански сукоб у Југославији, санкције, НАТО бомбардовање, политичка и економска криза двехиљадитих година...

Упркос свим тим изазовима и тектонским поремећајима у свету, Српска црква је упорно и стрпљиво, камен по камен, подизала објекат посвећен њеном оснивачу. У том послу недостајало је свега, осим снажне свести о потреби да храм на светој врачарској земљи буде завршен.

ПAТРИЈАРХ Иринеј током последње деценије имао је јасну визију завршетка Храма, не само као заветне цркве српског народа, већ и као потврде братских односа са Русијом, руском црквом и народом, захваљујући чијој помоћи је завршен најсложенији, најскупљи и најделикатнији део овог посла - унутрашња декорација и мозаички живопис.

Храм Светог Саве на Врачару најбоља је потврда Иринејевог изузетног уважавања Московске патријаршије и њених верника. Свестан истине да је достојан мозаички живопис светосавске цркве превелики подухват мале Србије и њеног народа, патријарх Иринеј је у сарадњи са Русијом на овом послу препознао још једну велику и трајну вредност - окончање радова на симболу братских односа двају народа утемељених на заједничком наслеђу - истој вери, сличној историји и континуираној блискости. Богомољу на Врачару није видео само као молитвени споменик оснивачу српске цркве и првом српском светитељу, већ и свеправославни храм у чијем темељу је узидана вековна блискост сроског и руског народа и њихових култура.

ВИЗИЈА поглавара српске цркве добро је схваћена и примљена у Русији. Иако велика земља, савремена империја, и Русија је изложена великим спољним притисцима. Србија је на тој мапи место не само рођачке топлине, већ и идентичног погледа на савремени свет. То је било преломно да се у подухват завршетка Храма на Врачару укључе највеће руске фирме, руска држава, као и велики број уметника, предвођених чувеним сликаром - савременим Рубљовом - академиком Николајем Мухином. Њиховим заједничким напорима унутрашњост импресивне богомоље у Београду заблистала је златним сјајем, а мозаик који је подигнут на њене зидове сматра се ремек-делом црквене уметности и градитељства.

Под сводовима Храма Светог Саве патријарх Иринеј дочекивао је најважније госте из Русије.

Два пута је на Врачару благословио руског председника Владимира Путина, шефа дипломатије Сергеја Лаврова, министра одбране Сергеја Шојгуа, као и више амбасадора, привредника, приложника и делегација из братске Русије.

- ГРАДЊА Храма Светог Саве у Београду завршава се после више од 100 година. Овакви храмови у свету се граде и по 150 и 200 година. Можда би са оваквим финансијским средствима, да није било невоља које су преживели, Храм одавно био завршен. Али поред свих наших трагедија, какав је био Други светски рат и оног што је уследило после тога, Храм коначно приводимо крају. Биће ово величанствен храм, пре свега у Србији и православљу, али и у ширем хришћанству - обилазећи радове на Врачару казао је крајем септембра патријарх Иринеј.

Он није крио задовољство што српски народ испуњава своје обећање и свој завет:

- Храм ће бити понос наш. Понос свих малих и великих приложника, где ће се видети оно што је жртвовано - рекао је тада Иринеј.

Његова последња жеља била је да заједно са руским патријархом Кирилом, у присуству руског и српског председника освети врачарску светињу. Овај догађај планиран је био за октобар ове године, али због епидемије короне је - одложен.

Смрт је омела патријархову последњу жељу, али освећење није изостало. Својом смрћу и сахраном у светосавској крипти, како је оцењено у цркви у данима сахране - Храм Светог Саве је освећен.

СУТРА: КОСОВО ПРВА И ПОСЛЕДЊА МИСАО

Препоручујемо

Фељтон

0 2

УЗ РУСКУ ЦРКВУ И ЊЕН НАРОД: Не одричемо се браће

10. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И ЦАРИГРАДА: Српска патријаршија није бежала од проблема између два центра православне моћи, била је фактор мирења

09. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ЧУВАР ЈЕДИНСТВА СРПСКЕ ЦРКВЕ: Његова светост није допуштао никоме да задире у поредак СПЦ, да је угрожава и дели

08. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

СТЕПИНАЦ НИЈЕ ЗА ОРЕОЛ СВЕЦА: У два писма послата папи патријарх је утемељено образложио своју молбу да се заустави процес канонизације

07. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

1 0

УСПОСТАВЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА С ПАПОМ: Српска црква с пажњом је пратила историјски сусрет римског бискупа и руског патријарха на Куби

06. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ЦЕНТАР ХРИШЋАНСТВА У НИШУ: Хришћанска васељена 5. октобра 2013. слегла се у родни град цара Константина - древни Наисус

05. 12. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације