ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

БИО је 9. децембар, година - 1920. У Капетан-Мишином здању, где је и данас Ректорат Универзитета у Београду, окупио се велики број студената и професора да слуша прво, приступно предавање француског ђака др Нике Миљанића. Ту је почела историја Медицинског факултета у Београду.

Фото архива

Оно што је томе претходило, кроз пуних 60 година постајања идеје о оснивању овог факултета, током жустрог убеђивања малог броја лекара да нам је он неопходан, и још упорнијег и масовнијег оспоравања, које је долазило са свих страна, па и од њихових колега, показује да вишедеценијско предвечерје Медицинског факултета у Београду није било ни изблиза академско, ни свечано као атмосфера у којој је др Миљанић одржао своје прво предавање. Или, ова у којој би, да нисмо у пандемији ковида 19, изазваној новим вирусом корона САРС-КоВ2, било прослављено 100 година постојања факултета. Из записа хроничара тог времена јасно се види да историја писана људском руком увек некако мало "склизне" улево, или удесно.

Вратимо се, ипак, у оно што је тебало да буде предвечерје Медицинског факултета, а потрајаће деценијама.

ПOЧETKOM 1860. године Попечатељство просвете Кнежевине Србије формирало је Одбор са задатком да изради план оснивања научних завода, којим је руководио архимандрит Гаврило Поповић, професор Лицеја, и његов бивши ректор. Већ у пролеће у Одбору је пао предлог да су Србији потребне основне школе за мушку и женску децу, свеучилиште у оквиру којег би био и лекарски факултет, уз друге школе. Веровало се да би се на том факултету школовали лекари не само за потребе Србије, већ и млади припадници словенских народа који су се још налазили у саставу Отоманске империје. Овај предлог пропраћен је и рачуницом да би се за лекарски факултет, поред неопходних "справа", морало обезбедити најмање по 24.000 талира годишње, па је препоручено да се за почетак оснује бабичка школа. У то време на Лицеју, касније Великој школи, неколико лекара држало је и предавања из појединих области медицине: упоредне анатомије, физиологије, хигијене, судске медицине. То су били Лазар Докић, Аћим Медовић, Милан Јовановић Морски, Јован Валента, Милан Јовановић Батут, Ђорђе Јовановић и Војислав Ђорђевић.

После оснивања Српског лекарског друштва, под чијим окриљем је подизан стручни и научни рад лекара, др Јосиф Панчић предложио је 1876. године оснивање медицинског факултета. Сматрао је да је то најбољи начин да се у Србији обезбеди довољан број лекара, али за такав предлог није било много разумевања, а ускоро ће српско-турски ратови померити фокус на савим друге проблеме.

ЗДРАВСТВЕНЕ прилике у земљи, што због непостојања јасне границе између медицинске праксе и надрилекарства, што због малог броја, углавном неусловних болница, и широко распрострањених болести, посебно заразних, биле су такве да је школовање лекара било важније, можда, и од самог хлеба. Тако је мислио и др Лаза Лазаревић указујући да је здравствена служба, или бар све оно што се под тим појмом тада подразумевало, "право поље за варање". Његов оштар есеј - "Обмањивање публике лажним лековима", објављен је 10. октобра 1879. године. Два месеца касније, 7. децембра, у Народној скупштини први пут се повела расправа о оснивању Медицинског факултета у Београду, под тачком "Предуготовна радња за реформу санитетске струке у Србији".

Само лош познавалац ондашњих прилика могао је оптимистички да помисли да је тим увођењем дискусије у Скупштину, земља била ближе оснивању медицинског факултета. Заправо, ништа се није променило. Јесте народни посланик Василије Павић тражио да се Велика школа дигне на степен универзитета, па да се ту "наши синови спреме за докторе, те да они лече свој народ". Његова највећа бојазан била је што су лекари у Србији углавном странци.

ДОГОДИЛО се, међутим, да др Владан Ђорђевић, познат као један од најистакнутијих лекара - оспори предлоге посланика Павића и дефинитивно заустави сваку даљу расправу о оснивању Медицинског факултета.

Ђорђевићеви главни аргументи током дискусије, којом је оспорена свака могућност да дође до оснивања факултета, били су да то "захтева огромну научењачку снагу, професорски кор који немамо и не можемо имати за још 30 година, и огромне и скупоцене научне збирке какве не можемо за још дуго времена добити, па баш и кад бисмо имали новац за то".

Удаљавајући тако земљу од идеје да има свој медицински факултет, Ђорђевић је предложио да се по 20 до 30 питомаца о државном трошку шаље на стране универзитете на лекарске науке. Иако у сегментима, ова расправа довољно добро осликава да није постојао јасан национални интерес о бризи за здравље нације.

ГОДИНЕ 1879. донет је Закон о народном санитетском фронту, а 1881. Закон о уређењу санитетске струке и заштити народног здравља, којим је предвиђено да се до 1888. оснују Школа за лекарске помоћнике и Школа за бабице (али ни то није реализовано), док формирање медицинског факултета - није ни поменуто.

Пуну деценију после поменуте скупштинске дебате, током које је сахрањена идеја о медицинском факултету, трајало је ћутање. Тишина је нарушена када су "Српске новине" 24. маја 1888. године упутиле оштру критику новоименованом "носиоцу просветног портфеља" који у свом првом иступању каже да се "боји, да ми још за читаве деценије нећемо бити у стању да остваримо нашу живу жељу - да нашу Велику школу подигнемо на степен Универзитета".

Одлуком Народне скупштине Краљевине Срба 1898. основана је комисија са задатком да припреми предлог о подизању Велике школе на степен универзитета. У то време др Милан Јовановић Батут, чије име носи Национални институт за јавно здраваље, после јалових деценија, ипак, успева да засади здраво семе, из којег ће, али не тако брзо, "проклијати" Медицински факултет у Београду. Он је пишући студију "Медицински факултет Српског универзитета" покушао да одговори на три питања: да ли Србији треба медицински факултет, има ли код нас могућности за медицински факултет и да ли би медицински факултет створио у земљи лекарски пролетаријат?

Том студијом Батут је показао да никакав закон, ни "најбоље израђени, не може донети користи, ако нема добрих и бројно довољних извршилаца за своје циљеве".

СУТРА: Срби се деле и око здравља

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације