БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?

Биљана РАДИВОЈЕВИЋ

25. 12. 2020. у 18:00

ПОСЛЕ првог, приступног предавања одржаног 9. децембра 1920. године, у Капетан Мишином здању, којим је и званично почела настава на новооснованом Медицинском факултету у Београду, др Нико Миљанић, француски ђак, свакодневно је, иако у неусловној згради, привремено додељеној факултету, без уџбеника и још много чега што је потребно за образовање младих, полетних људи жељних знања, држао предавања.

БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?

Фото: Архива

Тај први семестар на студијама медицине одвијао се у згради Заразног одељења војне болнице Прве армијске области, коју је тадашњи министар војске и морнарице уступио Анатомском институту на две године.

Иако му је тог лета у Паризу професор Војислав Суботић, продекан, уз позив да у Београду оснује анатомију, понудио да одмах буде изабран за ванредног професора и да за две године пређе на хирургију, то обећање се изјаловило. Наиме, Миљанић је 13. августа изабран за хонорарног професора, излазећи тако у сусрет молби професора Милана Јовановића Батута и Војислава Суботића, да се "не прескаче ред". Односно, да Миљанић сачека да се прво именују старије колеге - Михаило Петровић, Ђорђе Нешић, Раденко Станковић, Миливоје Костић и Димитрије Антић.

НЕЋЕ то бити једини пут да су договори са Миљанићем и његова очекивања изневерени, па и сад, 100 година од његовог доласка у Београд за оснивача анатомије, на Медицинском факултету, а посебно на анатомији, међу једним бројем предавача влада убеђење да је Миљанићева улога у покретању наставе медицине, скрајнута и умањена.

Почетке наставе анатомије обележио је велики ентузијазам, како др Миљанића, тако и свих студената. Професор Нико се, у својој 28 години, латио великог посла. У Београд је пренео француски модел наставе из анатомије.

Долазећи у Београд да оснује анатомију, Миљанић је из Париза донео шест скелета, и то су била прва учила на анатомији

Изгледа, ипак, да такав модел није био радо виђен, јер су већином тадашњи лекари и наставници у Србији били ђаци аустроугарских и немачких медицинских факултета, па су и више волели немачки модел наставе. Колико је Миљанић био усмерен на Француску показује и чињеница да је инсистирао да се и зграда првог института Медицинског факултета у Београду, завршена 1928. година, и сада читав век касније једна од најлеших и за наставу најфункционалнијих зграда факултета, гради по угледу на зграду Анатомског института у Паризу.

ДОЛАЗЕЋИ у Београд да оснује анатомију Миљанић је из Париза донео шест скелета, и то су била прва учила на анатомији, уз медицинске илустрације, набављене такође на инсистирање др Миљанића. Реч је о 36 цртежа великог формата површине 99,7 метара квадратних из јединствене и вредне колекције, која је деценијама пропадала, све доскоро, када је нађен начин да се почне са рестаурацијом и конзервацијом ових цртежа.

Професор Милан Милисављевић, управник Музеја анатомије човека, у Институту за анатомију, који носи име др Ника Миљанића, причао је за "Новости" да је ова драгоцена збирка код нас, са колекцијом мулажа, стигла 1920. године, кад је осниван Медицински факултет у Београду, јер у то време, како се препричавало у стручним круговима, "нико више није био довољно луд" да је плати 220.000 франака, за које се тад могло купити 25 килограма злата. Миљанић је био толико упоран да је довео у питање и само оснивање Медицинског факултета у Београду. На његов "ултиматум": ако не буде збирке, неће бити ни Факултета, тадашња влада је попустила и професор је за куповину збирке добио чек од Министарства финансија.

Фото: Архива

Професор др Нико Миљанић

У доњем десном углу сваког цртежа тушем је уписан потпис Н. Миљанић, а у доњем левом углу карактеристичан потпис аутора Х. Франтз, Парис 1920, о којем се мало зна. Посетиоци Музеја анатомије човека, који је отворен само током манифестације "Ноћ музеја", у једној од витрина и сада могу да виде докторску торбу професора Миљанића, коју је користио током Другог светског рата кад је самоиницијативно организовао болнице у Црној Гори.

ПРОФЕСОР Миљанић је за Црну Гору коренима био везан, јер његова породица потиче из Бањана на северозападу Црне Горе. Ников отац Петар, после завршеног Правног факултета у Београду, уписао је медицину у Москви, па прекинуо студије да би збрињавао рањенике током српско-турских ратова, и дипломирао 1881. године, а три године касније постављен је за начелника санитета Црне Горе, убрзо и болнице "Данило Први" на Цетињу и дворског лекара. Са Даринком Капетановић имао је два сина Павла и Ника. Преминуо је изненада у 46 години, претпоставља се од запаљења трбушне марамице.

Др Миљанић је имао широку општу и медицинску културу

Породица се три године касније преселила у Швајцарску. Нико, који је рођен 2. октобра 1892. године, имао је тад осам година. У гимназији је био најбољи у класи, па му је дозвољено да за једну годину заврши два разреда. Када је 1910. матурирао у Женеви, преселили су се у Париз, где је Павле уписао Високу техничку школу, а Нико Медицински факултет, уз који је похађао предавања из анатомије и радио у просектури и болницама. Наредних година Нико је био тамо где су рат и рањеници - 1912. дошао је у Црну Гору, где је са мајком радио у болници "Данило Први", а касније у превијалишту у Груди. У пролеће 1913. Миљанићи су се вратили у Париз, али накратко, да би чим је избио рат са Бугарском опет дошли у Београд, где је Нико радио у Војној болници. Ратне 1914. Нико је прво збрињавао рањене у Паризу, да би у јесен цела породица Миљанић стигла, прво у Ниш, па у Скопље. После повлачења војске из Србије одлазе углавном пешке на Цетиње. Краљ Никола наредио је Даринки да се са синовима врати у Париз, "како би могли завршити студије, јер ће тако бити од веће користи домовини".

СТРОГ АЛИ ОМИЉЕН ПРОФЕСОР

ОД фебруара до јуна 1921. године 227 бруцоша медицине положило је колоквијуме из анатомије, а Нико се борио да им обезбеди учила - лешеве на којима ће учити структуру људског тела, о чему је указ морао да потпише и сам краљ. У марту је стигао први, а до краја године укупно 99 лешева из болница. Професор Миљанић, како пише академик Радоје Чоловић, био је изванредан наставник, имао је широку општу и медицинску културу, изванредан дар као говорник и предавач и велику љубав према студентима и факултету. Иако је био ригорозан у захтевима за извршавање обавеза, студенти су га волели и "у сећању сачували његов питом и благ лик".

Нико је 1917. положио све испите, а радио је као асистент.Докторат ће, иако спремљен, предати тек две године касније, да не би изгубио право да ради као асистент, које је припадало само апсолвентима, не и дипломцима. Кад је напокон предао докторат, на насловној страни рада, иначе оцењеног сребрном медаљом, Нико је написао: "Успомени мог оца Петра Миљанића, хирурга Цетињске болнице и шефа здравствене службе Црне Горе. Трудићу се да живим његовим животом, пуним рада, доброте и оданости, љубави према својима, својој земљи и науци."

Радмилу-Цицу Николић, којом ће се оженити 1921. године, Нико је упознао у Паризу, где је преминуо њен отац академик Андра Николић, бивши председник Народне скупштине Краљевине Србије, у чијем лечењу је учествовао и др Миљанић. У браку су добили три сина: Душана, Милоша и Петра.

 

СУТРА: Просветитељ српске медицине

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

УСКОРО ПАДА КЉУЧНИ ГРАД, РУСИ НАДИРУ СА СЕВЕРА, ИСТОКА И ЈУГА: Детаљна анализа украјинских стручњака о стању на фронту