ШВАБЕ РАЗАРАЈУ БЕОГРАД: У пламену су горели небо и земља, мртви су лежали на све стране!

СВАКОДНЕВНИ, систематски артиљеријски напади на Београд почели су 25. септембра, истог дана када је, по адмиралу Трубриџу, окончано повлачење српске тешке артиљерије.

Фото Архив Београда

Симболично, почели су падом гранате и погибијом цивила испред "Руског цара" после подне, у 16.00. Сутрадан су Београд напали и немачки авиони. Супротставила им се француска ексадрила, али је она повучена после два дана. Непријатељска артиљерија и авијација систематски су тукле по колонама избеглица, које су покушавале да се извуку из града.

"Сигурно и злочиначки, Немци су обухватали ватром својих топова сву варош, и нису остављали ниједан мали простор где би се пре пакленог судара извела невина деца", забележило је Богосав Војновић Пеликан, тада ђак-наредник у одбрани Београда, доцније познат сликар. И адмирал Трубриџ је сведочио да је непријатељ тукао артиљеријом по избегличким колонама. Руси су јављали да је гађана чак и америчка болница доктора Едварда Рајана на Врачару, са истакнутим великим заставама САД и Црвеног крста.

У ГРАДУ више није било ни осветљења ни основних намирница. Ватру по запаљеним кућама више нико није гасио, јер их је непријатељ изнова тукао, рачунајући да ће се ту окупљати спасиоци. Гађани су Ново гробље, Старо гробље код Цркве Светог Марка и спроводи по улицама. Београђани су сахрањивани по двориштима, док су се по улицама распадали лешеви животиња:

"Више нико није био сигуран за свој живот, јер су гранате падале у сваком крају вароши.

Свакога јутра из рушевина су извлачени лешеви поубијаних грађана, стараца, жена и деце. Те су жртве обично закопаване у својим двориштима јер се због граната спровод није могао кретати улицом."

Појачано дејство непријатељске артиљерије и коректура ватре, као припрема за већа дејства, осетили су се 5. октобра. Један немачки авион је око 14.00 полетео изнад Београда, да би, изазивајући ватру српске противавионске артиљерије, открио њене положаје.

У ИСТО време, наводио је непријатељску паљбу. Од почетка кружења изнад Калемегдана, Карабурме и источног Врачара, за њим су стизала зрна тешке артиљерије. Разарање града трајало је све до вечери. Света Милутиновић, војник Сремског добровољачког одреда, овако је описао ту ноћ, у којој је Београд горео, и јутро, 6. октобра:

"На свима странама прасак, ватра, подземна тутњава, ломњава, пожари, кукњава, запомагање. Чини се да у пламену букти и варош и небо. А кад је освануо дан, 23. септембар, Тврђава и варош нису се могли више познати. Све је било порушено, разривено и унакажено од распрштених граната. Са цигљама разрушених кућа измешало се људско месо и кости невине дечице и матера, а по зидовима људска крв и ситно, као исецкано, месо."

По интензитету и концентрацији артиљеријске паљбе могло се претпоставити да је пешадијски напад био близу и да се неће одиграти на целом београдском фронту, од Остружнице до Гроцке, него на самом Београдском одсеку, који се простирао од Миријевског потока до карауле Јарца у Макишу, с друге стране реке према јужном крају Аде Циганлије.

БЕОГРАДСКИ одсек бранио је Комбиновани одред пуковника Душана Туфегџића. Састојао се од Градског и Топчидерског пододсека, при чему је граница између њих био срушени железнички мост на Сави. На Градском одсеку налазили су се два батаљона Десетог кадровског пешадијског пука првог позива, Сремски добровољачки одред, Одред београдских жандарма, Дебанжов пољски артиљеријски вод, противавионски брзометни артиљеријски вод, пољска брзометна батерија, британска батерија од два топа (120 мм) на Великом Врачару (данашње звездарско брдо) и две руске батерије (153 и 75 мм) са укупно четири топа, у Доњем и Горњем граду.

Топчидерски пододсек бранили су два и по батаљона Седмог пешадијског пука другог позива, Дебанжова пољска батерија без једног вода, пољска брзометна батерија на Бановом брду, француска батерија од два топа (140 мм) и српска хаубичка батерија са два оруђа (150 мм) на Топчидерском брду. У резерви Београдског одсека налазили су се један и по батаљон Седмог пука и једно митраљеско одељење на Бањици.

ИМПРОВИЗОВАНА српска речна флотила, укотвљена код Аде Циганлије, имала је задатак да се супротстави аустроугарској Дунавској флотили и покушајима непријатеља да пређе реке.

Чинили су је британски торпедни чамац ("шалупа") по имену "Терор Дунава", оклопљени пароброд "Тимок", брзи моторни чамац "Слобода" са руском посадом, оклопљени моторни чамац "Јадран", моторни чамци "Победа" и "Свети Ђорђе". Скоро сви моторни чамци, њих три, стигли су у Београд уочи напада, као помоћ из Русије.

Пред сам напад, 5. октобра, руски поручник корвете Василије Аполонович Григоренко, који је, заједно са својим људима, српске реке бранио још од августа 1914, преузео је команду над свим моторним чамцима; истог дана у реку је спуштен и оклопни чамац "Далмација", док се на оклопном чамцу "Босна" још радило. Српска речна флотила имала је још око стотину дереглија, рибарских чамаца, шлепова и сплавова. На њима су митраљеску послугу врло често чинили дечаци, београдски средњошколци. Коначно, на савској и дунавској обали Градског одсека налазили су се руски и британски минерско-торпедни одреди.

С ДРУГЕ стране Саве и Дунава према импровизованим српским и савезничким снагама на Градском одсеку стајала су чак два непријатељска корпуса из састава Треће армије. Аустроугарски Осми корпус, са две дивизије (57. и 59), напашће Градски, а немачки 22. корпус (43. и 44. дивизија) Топчидерски пододсек. Имали су 338 топова, од чега је скоро 100 било тешког и најтежег калибра.

Аустроугарски монитори представљали су огромну ватрену снагу. "Бодрог", на пример, коме је још у јулу 1914, припала неславна част да, нападом на Београд, започне Први светски рат, имао је два топа од 120 мм, топ од 66 мм, топ од 40 мм и пет митраљеза од 7,9 мм. Његову посаду чинило је пет официра, 30 подофицира и 56 морнара. Подаци о броју монитора под Београдом 1915. се разликују, због тога што се у њих понекад убрајају и појачани и наоружани бродови других типова. Процене се крећу од четири до, најчешће, осам или девет. Трубриџ их је избројао чак дванаест, при чему је забележио да је међу њима било бродова ниже класе, преправљених у мониторе. Уочио је и шест патролних бродова. Коначно, небо над Београдом у потпуности је припадало непријатељској авијацији.

СУТРА: Душманска рука пали и руши

Препоручујемо

Фељтон

0 0

СТРАХ ОД БОРБЕ ПРСА У ПРСА: Српска пешадија била боља од немачке

26. 02. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ЈУНАШТВО ЧИЧА "ТРЕЋЕПОЗИВАЦА: Само је први позив имао пуну ратну опрему

25. 02. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

РАТ БЕЗ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМАНДЕ: Војвода Путник је пред собом имао исувише непознаница

24. 02. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

СРБИЈА ОСУЂЕНА НА ПРОПАСТ: Британци су 1915. године обманули српску владу

23. 02. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ЕНГЛЕСКИ АДМИРАЛ НА ДУНАВУ: Ернест Трубриџ провео је три године са српском војском

22. 02. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ТРИ АРМИЈЕ КРЕЋУ НА СРБИЈУ: Никола Пашић се исувише мешао у рад Врховне команде

21. 02. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације