УЗ САВЕЗНИКЕ - ОДАНО И ВЕРНО: Србија, иако се нашла у врло тешком положају, одбила је сепаратни мир са непријатељем

ПOШТО је влада увече, 28. октобра, стигла у Краљево, Трубецки је приметио да је чак и крепки и смирени Пашић "најзад изгубио самопоуздање".

Архива

Пашић се, ипак, и даље надао да ће Французи помоћи Србима да се пробију ка Скопљу. Француски новинар Анри Барби ће, по доласку у Рашку, срести Пашића на мосту на Ибру. Он тврди да му је српски председник владе кроз сузе рекао да је ту, у Старој Рашкој, била историјска колевка српске нације и да се онда гласно запитао: "Да ли ће Бог учинити то да Рашка постане наша гробница?" Разумно је, међутим, претпоставити да је Пашић оваквим изјавама хтео да утиче на савезничку јавност да би помоћ Србији била што пре послата. Трубецки је примећивао да су вести утицале на расположења старог државника. Касније ће, чак и у опкољеној Приштини, Пашић демонстрирати своју пословичну хладнокрвност, па и смисао за хумор.

И дневник краља Петра, који се тада налазио у Рибарској бањи, показује да су дани око 28. октобра били својеврсна прекретница, да је у то време одбрана почела да посустаје: "Сви су изгубили главу. Једино наши прости војници јуначки држе се", приметио је краљ 28. октобра. Сутрадан је записао: "Изгледа да је ово дебацле. Ја се још до последњег часа надам у Бога. Да нас српски Бог са чим изненади. Није право да овакав поштен и јуначки народ на правди пропада."

СТРАНИ посланици у Краљеву почели су тог 28. октобра да се спремају на даљи пут и да спаљују своју званичну документацију. Огист Боп каже да су он и посланик Британије Де Гра побацали у Западну Мораву своје службене печате. "Овај дан завршио се утиском слома. Док се разлегала пуцњава, у огромном пожару од којег се црвенило небо уништена су војна складишта нафте и бензина", закључује Боп.

Српска влада и страни посланици напустили су Краљево 31. октобра. У том тренутку непријатељ се налазио на само 25 километара од ове вароши. Са све ближим одјецима артиљеријске паљбе и паника се све брже ширила. Пут према Рашкој водио је долином Ибра. Трубецки и остали савезнички посланици прешли су га колима. Руски посланик посматрао је масу која се кретала долином реке ка југу, гоњена потмулим звуком артиљерије: "Било је ту скупштинских посланика, прекупаца, чиновника, свештеника, учитеља, трговаца, сељака, неко на коњу, неко на таљигама, неко јашући вола, а највише оних који су ишли пешке. Било је и француских доктора, енглеских сифражеткиња које су већином радиле у разним медицинским и интендантским одељењима, а прошао је и главом адмирал Трубриџ. Њега су пратили поморци. Па наши лекари и сестре, и словенске избеглице из Аустрије које су још почетком рата пребегле у Србију. Ваздух је био испуњен жамором и узвицима на свим језицима и наречјима."

ПОЧЕТКОМ новембра 1915. у Рашкој су се нашли регент Александар, влада, Врховна команда, министри, скупштински посланици, државни чиновници, припадници савезничких војних, дипломатских и медицинских мисија. Први пут од почетка операција 1915. у истој варошици заседали су српска влада и Врховна команда. Била је то прилика да се, уочи најтежих искушења, обнови пољуљано јединство цивилних и војних власти. Слога владе са регентом Александром постигнута је већ у Крушевцу. Зато су на седницу, заказану за 4. новембар, у кући трговачке породице Курсулић, позвани, поред регента Александра као главнокомандујућег, начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник и његов заменик, пуковник Живко Павловић.

Седници су, судећи по записнику који је водио Војислав Маринковић, министар народне привреде и истакнути напредњак, присуствовали сви министри и заменик начелника штаба. Председавао је регент. Маринковић је овако забележио кључни део обраћања председника владе, Николе Пашића:

"ПОДСЕЋА да је влада још у почетку офанзиве са севера изнела своје гледиште да војне операције треба водити тако да се сачува војска и обезбеди веза са савезницима.

Председник излаже да влада још увек без резерве стоји на гледишту, да се безусловно мора остати уз наше досадашње савезнике, пошто једино та политика обезбеђује не само извршење националног задатка но и саму независност и опстанак земље. Влади је потребно да зна има ли за такву политику поверење Његовог височанства, и да ли је главни штаб вољан да води операције у смислу ове политике. На питање Његовог височанства помоћник начелника штаба изјављује, да пошто није знао да ће то питање бити на дневном реду, није добио овлашћење од војводе Путника да о томе чини изјаве, али да су своје лично име може изјавити да гледа на ситуацију тако како је председник Мин. савета изложио, и да још увек мисли да ваља у том правцу водити операције."

Главни заговорник даљег отпора, на овој седници, као и на оној у Крушевцу, била је Пашићева влада. Црна Гора и Албанија нису поменуте, али је било јасно да се разговарало о наставку повлачења и, можда, о напуштању земље.

ВЛАДА је покренула ово питање; одговор регента и заменика начелника штаба био је позитиван. Важност теме налагала је, међутим, изјашњавање војводе Путника. Зато је истог дана одржана још једна, поподневна седница, на коју је, уз регента, дошао и начелник штаба Врховне команде.

Никола Пашић је, у уводној речи, "поновио владино гледиште, да по сваку цену и у сваком случају треба продужити отпор до краја и остати без резерве уз савезнике". Потом се о свему изјаснио и војвода Радомир Путник:

"Војвода Путник изјављује, да се он потпуно слаже са гледиштем владе. Сматра да борбу треба продужити до краја, и повлачити се ако мора бити у Косово, па евентуално чак и преко Призрена, Дебра у јужну Македонију и у Албанију. Председник констатује, да постоји сагласност између свих фактора."

МОЖЕ се рећи да је на седницама владе у Рашкој 4. новембра 1915. званично донесена одлука о наставку борбе и, последично, о повлачењу преко територија суседних земаља, да би се ступило у додир са савезницима. У намери да се "по сваку цену", "продужи отпор до краја" ујединили су се српска влада, круна и војска.

На основу одлука са седнице владе, војвода Путник ће 6. новембра затражити обавештење од црногорске Врховне команде о стању пута Пећ - Андријевица - Скадарско језеро. Дан раније, 5. новембра Пашић је наложио свим српским посланицима да најодлучније демантују вести о сепаратном миру. Требало је да увере Савезнике "да је Србија, иако се нашла у врло тешком положају, иако може доћи у још гори положај, решена да иде до краја у борби против завојевача - одано и верно - уз своје савезнике издржи цео рат, који ће завршити поразом непријатеља".

СУТРА: БОРБЕНИ ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

МЛАДИ РЕГРУТИ КРЕЋУ НА ПУТ: Немци су одводили у ропство и мушко и женско становништво

05. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

У БОРБУ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ЧОВЕКА: Дечаци, да би сачували животе, слати су за војском

04. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФРАНЦУСКА КОМАНДА СЕ КОЛЕБА: На дан напада Бугара Британци се усмеравају ка Египту

03. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

БУГАРСКИ НАПАД БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА: Српска Врховна команда је ослањајући се на обећања савезника, запоставила јужни фронт и одбрану Македоније

02. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

САЧУВАН ЈЕ ОБРАЗ БЕОГРАДА: Јаук и писка невине дечице проламају се кроз рушевине

01. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ДУШМАНСКА РУКА ПАЛИ И РУШИ: Борци су певали посмртну песму "Свјати Боже, Свјати крепки"

28. 02. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације