ЗАМУЋЕНА СЛИКА СРПСКОГ СЛОМА: Савезници су спречили Србију да сама себи помогне

НА хитној савезничкој конференцији, која је на захтев владе Аристида Бријана одржана 4. децембра у Калеу, Киченер је, у присуству два премијера, понављао да Србија више није била у стању да продужи борбу и да би Савезници требало да се повуку из Солуна.

Фото Архив Београда

Бријан му је на то одговорио да би, са моралне тачке гледишта, таква одлука имала поражавајуће последице. Тврдио је да ће, уколико Савезници остану у Солуну, бар 110.000 Срба бити спасено и претворено у ефективну војну силу. Истицао је и да ће савезничко присуство на Балкану спречавати Грчку и Румунију да се придруже Централним силама. Све је било узалуд. Киченер и Британци остали су при свом ставу.

Британци нису променили мишљење ни за време међусавезничке конференције одржане у Шантијиу од 6. до 8. децембра. Српски делегат, пуковник Душан Стефановић, узалуд је, у посебном меморандуму, истицао да је српска војска учинила све што су Савезници од ње тражили, да је у одбрани издржала не тражених 20, него 55 дана, и да је, упркос свему, била спремна да настави борбу.

ПО МИШЉЕЊУ генерала Жозефа Жофра, порази у 1915. и слом Србије били су управо последица непостојања координације између савезничких влада и армија. Киченер и Британци почели су да мењају став тек пошто је грчки краљ Константин 5. децембра дао реч да његова војска неће напасти савезничке трупе. Четири дана касније, Киченер и Греј су стигли у Париз да би потврдили пристанак своје владе да британско-француски експедициони корпус запоседне утврђене положаје код Солуна.

После слома Србије, Савезници су, наиме, успели да, бар привремено, реше и питање својих односа са Грчком. Они су 23. новембра упутили влади Стефана Скулидиса ноту у којој су захтевали потврду става благонаклоне неутралности на коју се Грчка раније обавезала. Претња интервенцијом савезничке флоте уродила је плодом, па су Савезници изнели и додатне захтеве да се грчка војска повуче из Солуна и да се одрекне контроле над комуникацијама према српској граници. Краљ Константин пристао је на преговоре.

САВЕЗНИЧКЕ трупе у Солуну достигле су број од 150.000, колико је обећано Србији, тек у другој половини децембра 1915. После 156, 57. и 122. француске дивизије и Десете британске дивизије, у Солуну ће се, до 20. децембра, искрцати 22, 26, 27. и 28 британска дивизија. Кључни потези, неопходни за наставак рата и победу на Балкану били су повучени. То је, међутим, учињено тек после пропасти Србије.

Историјска дистанца замућује слику српског пораза из 1915. године. Наша данашња перспектива одређена је нашим знањем о ономе што се десило касније. После голготе дошао је васкрс. Али овој слици се враћају боје и контрасти уколико покушамо да оно што се догодило 1915. сагледамо "изнутра", с почетка децембра те године, из тренутка у коме су српска војска и цивили, српски краљ, регент, влада, Врховна команда и Народна скупштина, напустили земљу.

ЗАШТО је Србија 1915. доживела пораз и слом? Потрага за узрочно-последичним везама у историји представља клизав терен. На ово питање може се, наиме, дати много различитих одговора. Видели смо да су, усред борбе Србије за голи опстанак, Киченер, Греј, Черчил, па и Жофр, тврдили да је она, својом непопустљивошћу у преговорима са Бугарском и спорошћу у пробијању ка југу, сама себе довела у безизлазан положај. Черчил се враћао на њену одговорност за избијање рата 1914. године. Савезници су Србима пребацивали и због тога што су 1915. одбили да, офанзивом ка Љубљани, помогну Италији и Русији и зато што су, упркос вољи Савезника, окупирали део Албаније.

Ратни планови Србије у јесен 1915. заснивали су се на савезничкој помоћи. Може се, можда, рећи да је војвода Путник погрешио, јер је на њу рачунао. Савезници су, међутим, помоћ обећали. Поред тога, алтернатива ослањању на савезнике могла је да буде само предаја, с обзиром на снагу три непријатеља који су се окупљали на границама Србије.

Сами Савезници, међутим, упозоравали су Србију да се не преда и да не пристаје на сепаратни мир. Што је било посебно важно, Савезници су спречили Србију да, уочи самог напада Централних сила, превентивним нападом на Бугарску, сама себи помогне.

КАДА су ратне операције коначно почеле, Србија је извршавала своје обавезе. Њена војска се повлачила кроз борбу, дајући Савезницима времена да прикупе своје трупе. Срби су, у исто време, чували своје снаге за спајање и садејство са Савезницима. Одбили су понуде сепаратног мира. Савезници, међутим, нису испунили своја обећања. Британија је била прва која је напустила Србију, док су Француска и Русија бар показивале намеру да јој помогну. Италија је бринула о својим балканским поседима, због којих је на Србију гледала као на потенцијалног противника. Грчка не само да није испунила одредбе савезничког уговора из 1913, него је заузела претећи став према Савезницима и Србима. Румунија је одбила да дозволи руској војсци да пређе преко њене територије и Србији помогне.

Главни узрок пропасти Србије 1915. била је равнодушност британских и француских политичких елита према њеној судбини и њихово неиспуњавање датих обећања. Руске елите можда нису биле равнодушне, али обећања ни оне нису испуниле; штавише, Русија је одиграла истакнуту улогу у спречавању превентивног напада Србије на Бугарску.

ПОНЕКО објашњење могу да нам пруже и идеје и пракса "цивилизаторске мисије" колонијалних нација у "неразвијеним" деловима света. Британија и Француска третирале су Србе као помоћне, колонијалне трупе, као непалске Гурке или северноафричке Зуаве, чији животи нису били драгоцени као животи британских и француских војника. За њих је то, у основи, био рат на "Истоку". Зато су и на Галипољу и на Солунском фронту, ове земље користиле управо колонијалне трупе, укључујући и Гурке и Зуаве, и генерале са искуством командовања колонијалном војском. Срби ће и Солунски фронт пробити заједно са 17. француском колонијалном дивизијом, која ће формално ући у састав српске Друге армије.

И главнокомандујући Источне армије у пробоју Солунског фронта, генерал Франше Депере, испекао је официрски занат као командант колонијалних трупа.

СУТРА: Голгота и крфски васкрс Срба

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ТУЖНА САХРАНА ТОПОВСКИХ ЦЕВИ: Патријаршија је била неми сведок једног страдања

16. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ПОВЛАЧЕЊЕ ИЛИ ПРОТИВУДАР: Војвода Мишић је остао усамљен у залагању за офанзиву

15. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАПИТУЛАЦИЈА НАЈГОРЕ РЕШЕЊЕ: У сеоби државе студенички монаси понели су мошти првог краља из династије Немањић

14. 03. 2021. у 17:23

Фељтон

0 2

ПОЗОРНИЦА ПОРАЗА И ОЧАЈАЊА: Српска војска, сабијена у Метохији, иза леђа имала је зид од планина, а испред себе вишеструко јачег непријатеља

13. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ПРЕД ОЧИМА: Министри су пут од Косовске Митровице до Призрена прешли возом и колима

12. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

2 2

ПОЈАВИО СЕ ЧЕТВРТИ НЕПРИЈАТЕЉ: Српска војска на Косову била је опкољена са свих страна

11. 03. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације