ФЕЉТОН - ЧУБУРАЦ У КОМ СУ СЕ СПОЈИЛИ ЉУБАВ И ДОБРОТА: Душан Велики са Црвеног крста

ДУШАН Дуда Ивковић се званично опростио од професионалног бављења кошарком у Дворани мира и пријатељства, 20. септембра 2017, где је са Олимпијакосом провео време за памћење.

Фото: Из књиге "Врачарци крсташи"

Истом приликом свечано је из руку извршног директора Џордија Бертомеуа примио признање Легенда Евролиге. Неколико дана касније примљен је и у Кућу славних Светске кошаркашке федерације. То је датум који је једно породично име учинио познатим и великим у читавом свету кошарке, датум који ће се памтити у југословенској, српској и грчкој кошарци за сва времена.

У Атини, у Дворани мира и пријатељства, имао сам велико задовољство да као друг из најраније младости присуствујем завршетку блиставе каријере кошаркашког тренера Душана Дуде Ивковића. У препуној хали окупило се више хиљада људи. Сви су желели да се сретну с Дудом, да му стисну руку, да се сликају, да га загрле, да му захвале за све оно што је ових година учинио за њихов клуб. Ова свечаност је била веома важна за све кошаркашке поклонике, посебно за симпатизере Олимпијакоса.

ПРИСУТНИ су били и телевизијски и филмски извештачи, новинари, фото-репортери, страни извештачи, као и велики број гостију из земље и иностранства, Дудиних другова и пријатеља, новинара, кошаркашких стручњака и кошаркашких асова из златне генерације кошаркаша (екс-Југославије), који су дошли да увеличају ову свечаност.

Пре главне церемоније одиграна је егзибициона кошаркашка утакмица између Олимпијакоса и комбинованог тима "Дудиних звезда", која се завршила резултатом 103 : 111 у корист "Дудиних звезда".

Фото: Небојша Параушић

Коначно, 26 секунди пре краја ове егзибиционе утакмице, што је означавало 26 великих трофеја, Дуда симболично прелази на клупу Олимпијакоса, на своје место, и тражи последњи пут тајм-аут као тренер Олимпијакоса. Тог тренутка уследио је буран аплауз скандирање његовог имена. Неколико минута трајале су овације. Навијачи су у одушевљењу и песмом поздрављали Дуду, док су се на великом екрану пројектовали скраћени филмски снимци Дудине кошаркашке каријере.

КАДА је Дуда узео микрофон, обратио се својој публици, навијачима: "Велико вам хвала што сте дошли и за све што сте за мене урадили. Без вас би све ово било немогуће." Трудио се да прикрије узбуђење, али се осетило да говори с призвуком меланхолије у гласу. То је она непријатна цена славе приликом опроштаја од највеће љубави, јер и он је само човек пун осећања и емоција, који заувек носи Олимпијакос у срцу.

У дворани су сви на ногама. Навијачи у одушевљењу песмом поздрављају Дуду. На разгласу песма Френка Синатре Му Way, а затим и песма Тине Тарнер Simply the best.

На крају је говорио председник Олимпијакоса, који је у свом говору био потпуно јасан: "Дуда Ивковић је исписао најлепше странице кошаркашког клуба Олимпијакос. Наш клуб Дуда је поставио на сам врх кошарке у нашој земљи и као такав остаје златним словима уписан у историју нашег кошаркашког клуба."

Сутрадан, на насловним странама свих спортских новина у Грчкој описан је спектакуларни Дудин опроштај у Дворани мира и пријатељства. У новинама Sportday наслов: "Сећање, слава и велико хвала Душану Ивковићу". У новинама Фос, наслов: "Дуда, душа Олимпијакоса." У новинама "Гаврос" наслов: "Увек са Олимпијакосом - Дудо захваљујемо ти за све. Невероватан велики скуп на опроштају великана Душана Ивковића, који га је овенчао славом." У новинама "Трилос", наслов: "Опростио се од Олимпијакоса Дуда Ивковић ове вечери препуне звезда." "Велики тренуци легенде која је донела европске трофеје у Пиреј."

Фото: Небојша Параушић

НОВИНАР Добривоје Боби Јанковић, пишући о Дуди Ивковићу, забележио је једну занимљиву паралелу између тренера у фудбалу и кошарци, коју је изрекао нико други до велик бард Миљан Миљанић: "Видиш, улога тренера у фудбалу и кошарци је, укупно гледано, слична. Али не и иста. Улога тренера у кошарци је тежа, знатно тежа, приликом руковођења утакмицом. Много сам научио у разговору с великанима калибра Николића и Жеравице. Данас је на мојој 'мети' Душан Ивковић. Да, Дуда је геније. Отишао је даље од свих, са идејом која је само његова. Како објединити менталитет групе, састављен од појединачних менталитета играча, то је нешто на основу чега желим, зашто не рећи, да разбистрим неке своје нејасноће. То је Дуда довео до савршенства. Ту кошарку - од селекције, до изласка на паркет."

На овом месту осећам обавезу да забележим и једно вансеријско размишљање новинара Милоша Марковића о мом пријатељу из најранијих дечачких дана:

- КАКО писати о Душану Ивковићу, а притом не бити "великих речи расипник и трошаџија"?! Да сам млађи, полетан новинар, олако бих се залетео па рекао - знате, он је за кошарку заиста Тесла. Можда би ме неки критички инстинкт спречио у томе, поготово што и сам Дуда избегава да говори о родбинској повезаности с нашим највећим генијем. Али не одустајући од сличних, чини ми се, оправданих "језичких парада" с покрићем, можда бих рекао - знате, он је за кошарку заиста Душан Велики, па је у том смислу оправдао своје име, које је, због нашег највећег владара, постало симбол славе и величине. На крају, можда бих све ово избацио из бојазни да ће неко рећи да су то само високопарне фразе, а то никако не волим.

Фото: Милена Анђела

Међутим, сигурно бих прихватио питање на које не бих знао одговор: Како је човек поред толиких победа, толиких титула које је освојио, толико славе коју је задобио, толико медаља, толико признања и награда које је заслужио, како је после свега тога остао нормалан, једноставан, скроман, обичан, како је остао само - Дуда?! Можда је то и његова највећа победа?! Трагајући за одговором, кога скоро да и нема, сетио сам се генијалног Михаила Таља, јединственог шампиона, који је упркос великој шаховској слави, остао толико обичан и близак људима, а који је, објашњавајући то, рекао за себе: "Знате, ја сам лако подносио поразе, али и победе!" А победе и слава која их прати скоро неизбежно измене човека. Само истински велики остају неизмењени у свом природном, генетском карактеру са којим су се родили.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације